Partizanova crna serija kakva ga nije zadesila od 1979.
„Crno-beli” znaju samo za poraze u domaćem fudbalu na poslednjih pet mečeva u gostima, a na kraju sezone 1978/79. i na početku sledeće izgubili su u ukupno devet utakmica na strani uzastopce.
Da li je baksuzni broj ili nije – Partizan je izgubio na početku 13. prvenstva Srbije u fudbalu. Radnik ga je u Surdulici savladao s 1:0.
„Crno-beli” nisu osetili gorčinu poraza na startu šampionata još od avgusta 1991, kada ih je u Mostaru, isto s 1:0, savladao Velež, koji je s klupe bio predvođen svojom igračkom legendom Vahidom Halilhodžićem (Partizan je trenirao Ivica Osim). Bilo je to poslednje prvenstvo one velike Jugoslavije.
U potonjim godinama, recimo, „crno-beli” su osam puta počinjali šampionat kao gosti. Ostvarili su šest pobeda, a bod su uspeli da osvoje samo Bačka (0:0, 2016/17; igrano u Novom Sadu) i kragujevački Radnički (2:2, 2001/02). U obe te sezone Partizan je bio šampion.
Fudbalska iskušenja su tek krenula. Ima i važeći viceprvak vremana da se popravi i da unapredi igru, ali sada pije čašu žuči jer mu je poraz u Surdulici peti uzastopni na igralištu domaćina. Partizan je poslednju pobedu u gostima u domaćem fudbalu postigao još 31. marta, kada je u prvenstvu savladao Bačku s 2:1 (igrano u Bačkoj Palanci).
Usledili su neuspesi protiv Zvezde na Marakani (2:1), u prvoj utakmici polufinala Kupa protiv Čukaričkog (4:2), protiv Vojvodine (2:1) i Voždovca (2:1). U međuvremenu, posle pobede protiv Čukaričkog u revanšu s taman koliko mu je bilo potrebno da ode u finale (2:0), i to pogotkom u poslednjem minutu, Partizan je i osvojio trofej u Kupu. Baš u Surdulici savladao je lučansku Mladost (2:1), ali to je bio neutralni teren, gostujući kako jednima tako i drugima.
I pre tri godine bez pobede na četiri utakmice prvenstva u gostima
Partizan sada ima niz od četiri poraza u prvenstvu, a u ranom delu u sezoni 2015/16. prethodni put nije ostvario pobedu u ligi na četiri meča uzastopce na strani. Tada je serija bez tri boda u gostima počela u Surdulici (2:2), a nastavljena je protiv Mladosti u Lučanima (2:2), Metalca u Gornjem Milanovcu (1:0) i na kraju s još jednim remijem 2:2, protiv Jagodine. Posle dva meseca Partizan se vratio pevajući iz Subotice. Savladao je Spartak s 1:0.
A šta kažu fudbalske knjige starostavne? Kažu da „crno-beli” nisu imali ovakvu crnu seriju u gostima još od prelaska iz jedne u drugu od dve najlošije sezone u istoriji kluba.
Partizan je 1978. dominantno osvojio titulu državnog prvaka, osmu od 11 u onoj prestižnoj jugoslovenskoj ligi, a već u sledećoj sezoni spasao se ispadanja pobedom u poslednjem kolu, s 4:2 protiv titogradske Budućnosti na stadionu JNA.
Tada je izgubio poslednjih pet utakmica koje je igrao kao gost, redom: Velež (4:1), Rijeka (2:0), Zagreb (1:0), OFK Beograd (2:1) i ono što je njegove navijače najviše zabolelo protiv „večitog” rivala na Marakani s ubedljivih 3:0 u pretposlednjem kolu. „Druga ligo, širi svoje grane i prihvati mlade partizane” nalegli su „zvezdaši” u 64. derbiju na muku suparničkim simpatizerima melodijom pesme „Zlatibore, širi svoje grane i prihvati mlade partizane”.
„Crno-beli” su se ipak izbavili. Završili su kao 15. među 18 timova, s bodom više od pretposlednjeg Zagreba, koji se preselio u drugu ligu s OFK Beogradom, a i jedni i drugi su prigrabili (činilo se) bodove spasa u duelu s Partizanom na svom stadionu.
U toj sezoni imali su „crno-beli” priliku da im bar pobeda u Kupu bude spasavanje časti, ali je u finalu uspešnija bila Rijeka, koja je na Kantridi u prvoj utakmici pobedila s 2:1 pa se i taj poraz knjiži u seriji uzastopnih na gostujućem terenu uz onih pet u prvenstvu (desio se između Rijeke i Zagreba), kao što se u sadašnjem nizu računa neuspeh u kup utakmici na Banovom brdu. U revanšu, na krcatom stadionu JNA, tim iz Socijalističke republike Hrvatske je odoleo (0:0). Tako je i sačuvao trofej osvojen godinu ranije pobedom s 1:0 u odlučujućem meču protiv Trepče iz Kosovske Mitrovice na Marakani.
I sledeća sezona je bila stresna za Partizanove navijače. Iako se spas nije tražio u poslednjem kolu, „crno-beli” su završili na 13. mestu. S živcima pristalica igrali su se i u finišu jer od mogućnih 16 bodova u poslednjih osam kola (tada se pobeda vrednovala s dva boda) osvojili su samo tri i to s tri remija bez golova.
Na početku tog prvenstva izgubili su sva tri puta kao gosti, redom: Dinamo iz Zagreba (5:1), Vardar (5:0), Napredak (1:0). Crna serija od devet poraza uzastopce u gostima u dva šampionata prekinuta je na Koševu – 2:2 sa Sarajevom 18. avgusta 1979.
Još dva puta po pet poraza u nizu i tri puta po četiri
Izgubi li Partizan i u nedelju kao gost Dinama iz Vranja, debitanta u najboljem društvu našeg fudbala, imaće drugu najlošiju seriju na terenu domaćina u istoriji kluba (računajući i kup), a ponoviće se još dva crna niza od po pet poraza u prvenstvu. Prvo je u sezoni 1974/75, na kraju jesenjeg dela, imao četiri poraza kao gost, redom: Sarajevo (2:1), Zvezda (3:1), Rijeka (1:0), Radnički iz Kragujevca (2:0). Onda je izgubio i u prvoj utakmici u gostima u prolećnoj polusezoni, protiv Veleža (2:0). Serija je prekinuta na Karaburmi – 1:1 s OFK Beogradom. Na kraju šesto mesto.
Sledeće sezone „crno-beli” su bili prvaci, a titulu im je doneo Nenad Bjeković pogotkom u poslednjim trenucima meča s Olimpijom u Ljubljani u poslednjem kolu (1:0). U sezoni posle te (četvrto mesto) ponovo duža serija neuspeha u gostima, u jesenjem delu: Olimpija (4:2), Radnički iz Niša (2:0), Čelik (1:0), Zvezda (1:0), Vojvodina (2:1). Bod je zatim osvojen na Kantridi protiv Rijeke (1:1).
Četiri uzastopna poraza u gostima u prvenstvu, kao što je i sada slučaj, Partizan je poslednji put pretrpeo pre 27 godina, a četvrti je bio onaj u Mostaru u prvom kolu 1991. Prethodnu sezonu „crno-beli” su završili praznih ruku u Sarajevu protiv Željezničara (1:0) pa u Titogradu protiv Budućnosti (2:1) i na Kantridi (3:0).
U sezoni 1988/89, kada je Partizan uzeo kup posle posta od 32 godine, četiri poraza uzastopce u gostima u šampionatu pretrpeo je u prolećnom delu. Bilo je to redom protiv Dinama u Zagrebu (2:0), Osijeka (2:1), Vardara (1:0) i Zvezde (3:1). Niz je prekinut u Mostaru (1:0), četiri dana pošto su „crno-beli” pregazili Velež na stadionu JNA u finalu kupa sa 6:1.
U sezoni 1985/86, na početku prolećnog dela, Partizan je pao protiv Slobode u Tuzli (3:0), još jednom na Marakani (2:1), u Titogradu (1:0) i u Prištini (1:0). Seriji je i tada došao kraj pod Bijelim brijegom – bez golova s Veležom.
