Preminuo Josip Pirmajer
u Srbobranu, u 75. godini, prestalo da kuca srce jednog od članova čuvene Partizanove generacije fudbalera koja je igrala u finalu Kupa šampiona 1966. protiv Reala.
Pirmajer je karijeru počeo u RFK Novi Sad 1961. koji je tada bio prvoligaš. Tu je ostao sve do decembra 1963. kada stiže u Partizan na poziv Huga Ruševljanina, koji ga je doveo na početku karijere i u Novi Sad.
Pirmajer ili Sepi kako su ga saigrači zvali, odigrao je za crno-bele 261 meč i postigao 89 golova i bio je standardni prvotimac. Igrao je na mestu levog veznog i sa Partizanom osvaja titulu prvaka 1964/65, što je bio uvod u kasniji pohod do finala Kupa evropskih šampiona u sezoni 1965/66.
Odigrao je svih devet utakmica na putu do finala, uključujući i finale protiv Reala, i postigao je i jedan gol, protiv Verdera iz Bremena u Beogradu.
Jedan je od retkih koji je ostao u Partizanu i posle tog finala još dve godine. U leto 1968. preselio se u Vojvodinu, tu je proveo četiri sezone, a onda potpisao za francuski Nim, za koji je igrao naredne dve i po godine.
Karijeru je završio tamo gde je i počeo – u FK Novi Sad do kraja sezone 1976/77. Nastupao je i za sve selekcije reprezentacije Jugoslavije, a za seniorski državni tim igrao je četiri puta.
Važio za izuzetno korektnog igrača. Tako je zabeležen podatak da kroz celu karijeru nikad nije bio isključen niti je dobio žuti karton.
Po završetku igračke karijere bavio se trenerskim poslom, radeći u Novom Sadu, Vojvodini, Bečeju, Sileksu, Elanu, Beogradu.
