Čudotvorac iz Bajine Bašte
Sedmi oktobar 2001. godine ušao je u istoriju kineskog i svetskog fudbala. Tog dana je reprezentacija ove zemlje pobedom (1:0) nad Omanom prvi put obezbedila učešće na Svetskom kupu. Istog dana je i selektor kineskog nacionalnog tima Velibor Bora Milutinović izborio mogućnost da postane prvi čovek koji će sa klupe voditi pet različitih reprezentacija na najvećoj svetskoj fudbalskoj smotri.
Pre Kine, popularni Bora je na finalnim turnirima Svetskog kupa bio na čelu selekcija Meksika (1986), Kostarike (1990), SAD (1994) i Nigerije (1998).
Tek 2010. godine sa njim se izjednačio Brazilac Karlos Alberto Pareira, koji je takođe s pet različitih reprezentacija učestvovao na Svetskom kupu - Kuvajtom (1982), Ujedinjenim Arapskim Emiratima (1990), Brazilom (1994. i 2006. godine), Saudijskom Arabijom (1998) i Južnom Afrikom (2010).
Međutim, Milutinović je i dalje jedini selektor koji je s četiri različite reprezentacije prošao barem u drugi krug takmičenja na svetskom prvenstvu. To mu nije pošlo za rukom samo sa Kinom.
Senzacija sa Kostarikom
Milutinović je na Svetski kup 1990. vodio fudbalsku reprezentaciju male centralnoameričke države Kostarike, koju je preuzeo tek tri meseca uoči takmičenja.
Počeo sa Meksikom
Kao domaćin, Meksiko je 1986. godine ispao tek u četvrtfinalu, i to na penale od finalista prvenstva Nemaca - 1:4, nakon što u 120 minuta igre nije bilo golova.
Predvođeni sjajnim golgeterom madridskog Reala Ugom Sančezom, Meksikanci su prethodno bili prvi u B grupi sa dve pobede (Belgija 2:1 i Irak 1:0) i jednim remijem (1:1 sa Paragvajem), a u osmini finala bili su bolji od Bugara - 2:0.
Iako su u Italiju stigli kao totalni autsajderi kojima su predviđali da će rivalima u C grupi Brazilu, Škotskoj i Švedskoj poslužiti za popravljanje gol-razlike, fanatično borbeni Kostarikanci načinili su senzaciju i osvojili drugo mesto. Savladali su Škotsku sa 1:0 i Švedsku sa 2:1, a od Brazila poraženi sa minimalnih 0:1.
Dalje, ipak, nisu mogli - Čehoslovaci su ih u osmini finala porazili sa ubedljivih 4:1. Ipak, fudbalski svet dobro je upoznao do tada anonimne kostarikanske igrače, a dvojica od njih, stub odbrane Ronald Gonzales i hitronogi napadač Hernan Medford, završili su tog leta u redovima zagrebačkog Dinama.
Istorijska pobeda SAD
Kao domaćini Svetskog kupa 1994. godine, Amerikanci su polagali velike nade u to takmičenje, pa su zato angažovali čoveka koji im može garantovati ostvarenje njihovih ciljeva. Pogađate, selektor je postao Bora Milutinović.
Amerikanci su šampionat otvorili remijem (1:1) sa Švajcarskom, a zatim su pobedili Kolumbiju sa 2:1. Bila je to prva pobeda SAD na Svetskom kupu posle 44 godine i trijumfa nad Engleskom 1950. godine.
Tragičar utakmice bio je kolumbijski defanzivac Andres Eskobar koji je zatresao sopstvenu mrežu. Stjuart je povisio na 2:0, a poraz je u poslednjem minutu ublažio Valensija.
Samo 10 dana kasnije, dok je još trajao šampionat, Eskobar je sa šest hitaca iz pištolja ubijen u predgrađu kolumbijskog grada Medelina. Pretpostavlja se da je povod za ovaj brutalni čin nad nesrećnim sportistom bio upravo njegov autogol koji je doprineo ranoj eliminaciji Kolumbije iz takmičenja.
Bira najbolje
Na Mondijalu u Rusiji čast naše zemlje brane, osim reprezentativaca, i sudija Milorad Mažić i njegovi pomoćnici, kao i legendarni srpski strateg. Naime, Milutinović je deo i ovog šampionata, doduše sada u nešto drugačijoj ulozi. On je deo FIFA tehničke studijske grupe, te zajedno sa Albertom Pereirom (čovek koji je šest reprezentacija vodio na svetskim prvenstvima), Emanuelom Amunikeom, Alesandrom Nestom, Endijem Roksburgom i Markom van Bastenom doneti odluku o priznanjima koja će biti podeljena fudbalerima.
U trećem kolu A grupe Rumuni su iznenadili i slavili sa 1:0, ali su Amerikanci ipak otišli u nokaut-fazu takmičenja kao jedna od četiri najuspešnije trećeplasirane reprezentacije. Bilo je to prvi put od prvog šampionata sveta u Montevideu 1930. godine da su uspeli da prođu prvi krug takmičenja na svetskom šampionatu.
Tamo su ih sa 1:0 zaustavili budući prvaci sveta - Brazilci.
Danska zaustavila Nigeriju
Sledeća Borina destinacija bila je Afrika, tačnije Nigerija. Nigerijci su otvorili šampionat u Francuskoj 1998. godine senzacionalnom 3:2 pobedom nad jakom Španijom, s Ivanom Kampom, Luis Enrikeom, Fernandom Jerom, Raulom i Andonijem Zubizaretom na golu.
U drugom kolu bili su bolji (1:0) i od Bugarske Emila Kostadinova, Krasimira Balakova i Hrista Stoičkova, da bi u trećem kolu, kad su već imali obezbeđeno prvo mesto u D grupi, kiksnuli protiv Paragvaja - 1:3.
Razigrani i rastrčani Nigerijci u nokaut-fazi nisu imali šanse protiv taktički spremnih i mentalno jakih Danaca, koji su ih demontirali sa 4:1, raspršivši njihove snove o visokim dometima.
Najzad, poslednji nastup s nekom reprezentacijom na Svetskom kupu bio je i Borin najneuspešniji. Kinezi su u C grupi svetskog prvenstva 2002. godine u Japanu i Južnoj Koreji pretrpeli tri poraza - od Kostarike 0:2, Brazila 0:4 i Turske 0:3.
Partizan najveća ljubav
Kao igrač, Milutinović je igrao za osam različitih klubova, tri iz Jugoslavije i pet iz inostranstva. Najduže je igrao za Bor i OFK Beograd a u žižu javnosti je ušao kao igrač Partizana. Za Partizan je igrao u periodu od 1962. pa do 1966. godine. Za vreme boravka u Partizanu je odigrao 210 utakmica (65 prvenstvenih) i postigao je 122 gola (12 prvenstvenih). Sa Partizanom je osvojio dve titule prvaka Jugoslavije (1962/63. i 1964/65), a bio je i deo tima koji je postao viceprvak Evrope (1965/66), mada je drugi deo te sezone proveo na pozajmici u OFK Beogradu.
Večiti osmeh priziva sreću
Jedna od Milutinovićevih magija je, pišu kineski mediji, večni osmeh koji je omogućio da igrači u utakmice ulaze psihički opušteni i sačuvaju prisebnost i u najtežim situacijama. "Do sada su naši fudbaleri igrali u grču, i zbog toga su u prethodnim kvalifikacijama gubili mnogo bodova", navodi se u komentaru jednog pekinškog dnevnika.
Druga magija je čudan sistem treninga, za koji bi mnogi stručnjaci rekli da je nepravilan, ili bar krajnje neuobičajen, ali se ispostavilo da je to na kraju dalo željeni rezultat.
Poslednje među Borinim čudima je, kako se tvrdi, njegova sposobnost da za utakmicu "prizove" uslove koji njegovoj ekipi odgovaraju. Danima uoči odlučujućeg susreta protiv Omana, Milutinović je priželjkivao kišu, i ona je zaista pala toga dana. Teren je bio mekši, a temperatura je pala, pa su fudbaleri Omana na teren istrčali sa rukavicama.
Pobedu protiv Omana na ulicama Pekinga, Šangaja i ostalih kineskih gradova proslavilo je više miliona ljudi, a specijalno za tu priliku policija u glavnom gradu Kine dopustila je da oko 100.000 navijača dođe i na Tijananmen trg, na kome je, inače, najstrože zabranjeno svako okupljanje.
Za Milutinovića je ovaj uspeh još slađi jer su ga posle utakmice prvog kola kvalifikacija protiv nejake Kambodže navijači u Pekingu izviždali i s terena ispratili uzvicima "odlazi".
Nakon toga susreta, Bora je izjavio da ga interesuju samo komentari na kraju kvalifikacija. Posle pobede nad Omanom, on je, kako pišu kineski mediji, "najpopularniji čovek u Kini".
