Kristijane sipaj 500 litara!!!
Bezbroj dogodovština tokom priprema "Orlova" u Bad Valtersdorfu.
Reprezentacija Srbije priprema se u Bad Valtersdorfu, poznatoj banji, udaljenoj 60 kilometara od Graca. Kao i svake pripreme i ove karakterišu brojne dogodovštine.
Grac po mnogo čemu podseća na Novi Sad. Ima oko 280.000 stanovnika i ravan je "kao daska". Zbog toga je upotreba bicikla normalna pojava. Bezbroj odlično obeleženih staza, "parking" mesta... lepo, korisno, zadravo i praktično jer lako je doći u svaku uličicu istorijski bogatog centra.
Voze ih mladi, stari, majke sa decom... Imaju i mini korpe koje su praktične za manju kupovinu.
Za pešake postoje posebna upozorenja uz biciklističke staze. Naime, ne preporučuje se kretanje u paru pošto se tako sužava prostor za dvotočkaše. Iako, mnogi misle da je znak sa porukom: Zabranjeno šetati sa suprugom!
Bicikl je omiljen i među članovima srpske ekpedicije. Vozio ga je Saša Ilić, Krstajić je na njemu došao na konferenciju za štampu, praktikuju ga doktor Mladenović i "Krletov" pomoćnik Obradović, PR Vuković...
Inače, Grac je glavni grad savezne države Štajerske. Smešten je u predalpskom prostoru, na severnoj ivici Gradačkog polja (Grazer Feld) po kome je i dobio ime. Kroz grad teče reka Mura na kojoj je napravljen "Murinsel" (Ostrvo na Muri) veštačko ostrvo od čelika s restoranom, amfiteatrom na otvorenom i igralištem za decu, a dizajnirao ga je američki arhitekta Vito Akonci.
S druge strane reke je "Kunsthaus Graz" (Kuća umetnosti) koja podseća na meduzu, ustvari je muzej moderne umetnosti koji su dizajnirali i dobili nagradu Piter Kuk i Kolin Furnie.
Iznad centra uzdiže se Šlozberg, utvrđenje koje podseća na Kalemegdan. Liftom se brzo stiže (1,5 evro u jednom pravcu) i za nas starije to je idealno rešenje. Povratak može biti nogu pred nogu serpentinastim putem.
"Ovde internet 'brije'", otelo se kolegi Petroviću sa SOS Kanala, dok smo bili na vrhu Šlozberga. A to nam je najvažnija stavka u obavljanju posla. Nismo imali sreće u hotelu "Fer Prajs". Muku mučimo sa svakom aktivnošću koja je veća od slanja najprostijeg mejla. Još više ubija u pojam da pojedinci samo šalju mejlove.
Novinari su podeljeni u dve grupe i udaljeni oko 20 kilometara jedni od drugih! Oznake na čet-grupi hotel 1 i hotel 2 brzo su pale u vodu. Moja grupa je dobila šifru "Benzinska pumpa", a druga "Na brdu". E sad, interno našu lokaciju nazivamo "Tankštele". Dobro je što mini-market radi 0-24h, ali je loša vest da u okruženju od 10 kilometara nemamo ama baš ništa!
Osećamo se kao u sred teksaške prerije. Ono, kafić u koji ulazi Klint Istvud sa cigaretom u kraju usana. Sav prašnjav. Na pumpi ima svakakvih, baš kao u Dobar, loš zao.
Mi kolegama zameramo da su u centru "mesna zajednice" i imaju "zadrugu" ispred koje mogu da piju pivo, a oni nama što i u sobama imamo "internet".
Paja i Jare su naši junaci. Reč je o vozačima "Banbusa" koji su non-stop za volanom. Iz jednog hotela u drugi u povratku treći pa ponovo prvi i onda na trening! Brat bratu 100 kilometara u cugu. I tako svaki dan.
Paja (od milja "Ćale") je stariji i iskusniji. Obradovao se kad sam mu nabrojao 20-tak starijih igrača Kolubare iz njegovog Lazarevca.
"Vozio sam ih 20 godina", kaže sa ponosom i pita konobara (ujedno recepcionara i prodavca) Kristijana da li može da sipa gorivo i plati karticom.
- Može, ali samo preko dva litra, pomalo arogantan odgovor.
"Ćaletu" zacakliše oči pa gotovo naredi:
"Sipaj 500 litara u ovo Mercedesovo čudo"!
"Ćale" voli svog Nemca. Hvali ga, da je konj timario bi ga na svakih pola sata.
"Ovi mladi vozači ništa ne znaju, ali me više boli što ne čuvaju autobus. Vidi, već su ga izgrebali".
Mene posebno voli možda i zbog porekla.
"Uh, kad krenem put Crne Gore pauza je obavezno u Mačkatu! Pa udri po pečenju"!
Nešto razmišljam i mene bi ova omladina mogla da zove "Ćale". Počeo sam da radim u "Sportu" 1987. sa Mikijem, a sada sam na poslovnom putovanju sa njegovim sinom Veljkom Ivanovićem! Uostalom, prelepu i talentovanu koleginicu Sofiju konstano oslovljavam sa Sonja što je prvi znak "podstanara".
Inače, taj konobar Kristijan svaki čas izgovori po neku srpsku reč. Najpre smo bili ubeđeni da je sa Kosova (ali da nije "naš"), čak smo hteli i da "secujemo".
- Alo, burazeru, odakle si ti?!
Usledilo je objašnjenje.
"Rođen sam na granici Austrije i Mađarske koja je moja domovina. U vreme velikih kriza prodavao sam u Srbiji sve i svašta. Čak i toalet papir! Stigao sam do Loznice. I tako reč po reč u sklopu biznisa naučio sam dosta srpskih reči.
E sad je došao na moj teren.
- Znaš li ti Kristijane da su Srbi pokorili fudbalsku Mađarsku. Nikolić je prvak, a Vignjević osvajač kupa!
Ne lezi vraže. ne da se ni omaleni Mađar.
"Znam! Navijam za Ujpešt i pratim sve rezultate jer mi rođak Nemet igra kod Vignjevića".
Elem, nekako se izborismo sa Kristijanom, ali čim smo se razišli u Gracu znao sam da će se "Ćaletu" nešto dogoditi. Nađem ga kod zgrade opere sav slomljen.
"Parkiram se kod šoping-mola i taman da "bacim" oko kad policija! Ovo-ono, tamo-vamo...ne razumemo se baš najbolje, ali mi napisa kaznu. I to od ??? evra!
- Kako crni "Ćale"?! pa ne može kazna za parking da bude ??? "eurončića".
"Prijatelju, nije za parking, jedva progovori, Nego...onaj "go boks" koji menja vinjetu i sa računa se skida novac na autoputu nije bio dovoljno pun".
- Pa odakle ti toliki novac, zaista se zapitah!
"Zvao sam centralu, objasnio o čemu se radi i rekli su mi da skinem sa kartice i platim. Kao da sam mogao nešto drugo".
Zahvaljujući Muri i geografskom položaju Grac je oduvek bio važan centar, a sada je studentski grad. Ima šest univerziteta, sa ukupno 50.000 studenata, od čega više od 80% čine stranci i samo ih ima više u Beču.
Srba ima najmanje (oko 2.000) u odnosu na Hrvate i Bosance. Noge su me uveliko bolele, ali nisam odustajao. Po svaku cenu sam želeo da pronađem nekog da porazgovaramo o pripremama, test-utakmicama, Mondijalu... I ništa! Na trgu gde se prodaju dobro poznati oblici kobasica važi pravilo:
Pričaj neki od jugoslovenskih jezika da te svi razumeju!
Ali, ne lezi vraže. Iznenađenje za iznenađenjem. U kafiću gde smo se okrepili prišao nam je konobar "Zmago".
"Nisam želeo da radim u Sloveniji za 800 evra. Ovde imam 1.300 za četiri radna dana i na posao dolazim kolima iz Maribora. To je oko 70 kilometara u jednom pravcu i isplati mi se, kaže simpatični "Janez".
Odavno Srbi i Bosanci idu u Sloveniju kao radna snaga, a sad Slovenci počeli da arbajtuju u Austriji?!
Grad je industrijsko i regionalno središte južnog dela Austrije. Istorijski centar pod zaštitom je UNESCO-a, kao svetska baština, od 1999. godine. Primer skladnog suživota tipičnih građevina iz različitih istorijskih perioda i umetničkih stilova.
U starom gradu ima preko 1000 građevina različitih stilova (poput zgrade opere na slici), od gotskih do modernih. Ne čudi da je 2003. bio evropski glavni grad kulture.
U okolini su brojne banje sa termalnim izvorima. Raj za odmor u predivnom krajoliku! Prosečna cena je 17 evra za tri sata (bazeni na otvorenom i u sklopu hotela, saune, masažeri...)
Red je da se zahvalimo FSS za večere, još više zbor rasporeda u sobama. Svako ima svoju! Dvokrevetne i mi stariji baš uživamo. Međutim u nekim sobama iznad duplog kreveta je i treći-dečiji. Verovatno da se neke kolege sete Beograda, porodice, dece...
Interna kladionica
Skroman evro uložio je svaki od srpskih novinara tipujući rezutat duela Srbija - Čile. Naravno, niko nije pogodio pa se fond prebacuje i duplira za duel Srbija - Bolivija.
Zemljakinja
Moramo se od sveg srca zahvaliti FSS (posebno s moje strane zemljakinji Katarini koja je naš "guru", kao i Joci, Milanu, Mirku, Đoletu... ) koji su nam omogućili zajedničko druženje uz fudbalska ćaskanja u objektu koji ćemo pamtiti kao "Krčma u planini".
