Era ponos Levadije
Nepisano je pravilo da treneri moraju da prođu razvojni put. Neki baš kao u društvu Bore Šnajdera u kome se uspinju nesposobni i za poslove nepripremljeni karijeristi, koji imaju dovoljno para da upišu trenersku licencu. Aleksandar Rogić (36) je s druge starne začaranog kruga sa kolegama poput Paunovića, Rastavca... Po principu tiha voda breg roni došao je u situaciju da se o njemu piše, ali i priča. Vispreni Užičanin pojavio se posle generacije koju su šaljivo nazvali "Laptop treneri". To bi značilo - sjajna teorija, nikakva praksa.
Rogić je karijeru počeo u mlađim kategorijama Milicionara i Rada kao jedan od najboljih studenata Fakulteta za sport i fizičku kulturu. Radio je i usavršavao se. Tako je maja 2017. dobio Profi trenersku licencu UEFA odbranivši rad na temu "Standardne situacije". Još ranije, Rogić je bio poznat kao sjajan analitičar.
Estonija pravi izbor
Došlo je vreme za osamostaljivanje. Učinio je pravi potez kada je izabrao Estoniju. Fudbal nije u povoju, ali imaju još puno da uče, a Rogić je sjajan učitelj. U julu 2017. preuzeo je FDI Talin (Infonet) i odmah ostvario šest pobeda (sedam utakmica) i proglašen je za trenera meseca. U velikom derbiju pobedio je Levadiju sa 2:1, a onda su se baš ta dva kluba fuzionisala u FCI Levadiju. Od novembra 2017. Rogić je trener devetostrukog prvaka Estonije. Tada je počela bajka koja još uvek traje.
9 mečeva odigrala je Levadija za 38 dana
- FCI Levadija je uz Floru najveći klub u Estoniji. Pored devet titula to je tim koji je najviše uspeha ostvario u Evropi. Izbacivali su timove poput Visle Krakov, Tventea... Najveći uspeh im je dolazak nadomak grupne faze Lige Evrope kada ih je u poslednjoj rundi izbacio Njukasl - upoznaje nas Rogić sa sredinom u kojoj beleži sjajne rezultate.
Poređenje sa Srbijom?
- Levadija i Flora su kao Zvezda i Partizan. Poslednjih godina Flora je dominantnija, pre toga Levadija je osvajala više trofeja. Vlasnik Levadije je bio jedan od najbogatijih stanovnika Estonije. Njegovo poslovanje je dosta uzdrmalo spor između EU i Rusije, pa se to i osetilo na rezultatima. Poslednji trofej pre ove godine je osvojen 2014. i osećala se letargija i nervoza zbog takvih rezultata unutar kluba. Fuzija sa Infonetom je u stvari ojačala sponzorski pul kluba.
Kakvi su uslovi za rad?
- Odlični! Lepa baza sa veštačkim i dva prirodna terena, a utakmice se igraju na gradskom stadionu. Flora koristi nacionalni stadion koji je renoviran i spreman za Superkup Evrope 2018 u avgustu: Real - Atletiko Madrid.
Ofanzivan fudbal
Spajanje klubova uvek donosi i određene probleme?
- Fuzija je donela veliki broj igrača od kojih je trebalo napraviti pravu selekciju. Morao sam da izaberem fudbalere koji po karakternim i fudbalskim kvalitetima odgovaraju ambicijama kluba i mom stilu igre.
A to je?
-Vrlo ofanzivan fudbal, sa puno kratkih pasova, što i nije baš karakteristika ovdašnje škole fudbala. Iz bivšeg kluba Infoneta sam na kraju uzeo pet igrača, zadržao 10 momaka iz Levadije od prošle sezone, a ostatak tima dopunili smo igračima iz mladog tima i trojicom stranaca koje smo angažovali u januarskom prelaznom roku: Bosanac Muamer Svraka, kao i Ukrajinci Tkatčuk i Debelko, koji je postigao 14 golova na 15 utakmica! Kamerunac Gando je bio pod ugovorom tako da imam četiri stranca u timu.
Raj za život
Fudbal je važan, ali nije sve u životu. Sa Aleksandrom su supruga i dvoje dece.
- Estonija je zemlja od 1,3 miliona stanovnika, a u Talinu zivi 450.000. Sjajno je za život, visok nivo obrazovanja, kulture, miran severni mentalitet, taj segment života ovde je perfektan. Oni su zemlja koja recimo glasa za predsednika preko interneta, potpuno su IT na svakom koraku. Talin je mislim jedini grad koji ima besplatan javni prevoz za svoje stanovnike, dok stranci plaćaju karte. Klima je blaža nego u Skandinaviji, ali ima puno više kišovitih dana.
Povlašćeni Rusi
Kakav je status ruskih igrača?
- Ne računaju kao stranci, ukoliko su rođeni u Estoniji. Pravilo je da svaki tim može da ima maksimalno pet stranaca na terenu i u protokolu za utakmicu.
Da li ima Srba u stručnom štabu?
- Važan deo je Marko Savić, bivši trener u akademiji Krasnodara, radio je i u Voždovcu i u Crvenoj Zvezdi. Angažovao sam ga u januaru i zadovoljan sam saradnjom.
Posle tri godine bez trofeja, veliko slavlje u klubu je nastalo posle osvajanja čak dva trofeja u prvih nekoliko meseci sezone Superkupa i Kupa Estonije.
- Oba finala smo odlično odigrali, a pobedili smo najvećeg rivala Floru, što je dodalo poseban pečat trofejima i posebnu radost našim navijačima. Pored tih pehara, naročito me raduje da smo ekipa koja je imala najveći posed lopte do sada u ligi, najveći broj dodavanja, udaraca na gol protivnika, osvojenih lopti na protivničkoj polovini. Sve su to lepi pokazatelji da se možemo nadati pozitivnim stvarima i u budućnosti i da su trofeji došli kao posledica lepe i dobre igre, što je meni posebno važno.
Mali broj gledalaca
Osnovni problem estonskog fudbala je...
- Mali broj gledalaca - smatra Rogić. - Zanimljivo, veliki broj ljudi prati prenose na televiziji i internetu. Da li zbog druge kulture, nekad i zbog vremenskih uslova, tribine su prazne. Kada se igraju derbi mečevi bude 1.000 gledalaca. Naše finale Kupa, koje smo igrali sa najvećim rivalom Florom na sjajnom nacionalnom stadionu, pratilo je manje od 5.000 ljudi. Evropske mečeve posmatra više gledalaca, a kada igra reprezentacija Estonije stadion je skoro uvek pun (20-25.000).
Sjajni učitelji
Kao pomoćnik Rogić je imao od koga da uči u selekcijama Srbije (Radomir Antić, 2010. kao najmlađi trener sa prostora Srbije, 2012. kineski Šandong i 2015. Hebej) i Gane (2011. Goran Stevanović). Sarađivao je i sa Dikom Advokatom, Vladimirom Vermezovićem (2012. Partizan), ali najpre sa Danilom Dončićem kome je 2007. bio pomoćnik u malteškoj Florijani.
