"Hajduke" pesma vezuje za Srbiju
Kad Darko Ivanović prstima "oplete" po tastaturi mobilnog telefona, pa kad se iz zvučnika začuju pesme, one naše, novokomponovane ili narodne i kad tako u svlačionici režira "veselo podne", atmosfera se usija.
Zna se da je Darko na tom zadatku nepokolebljiv, odlučan i uvek u top-formi, ukoliko stigne kolektivno dogovoreni i naručen prvoklasni roštilj pripremljen u restoranu Kod Teče, u ulici Simplon, naspram pravoslavnog hrama Svetog Save. Darko je fudbaler "Hajduk Veljka" B, ekipe koju je najsažetije opisati sa: "Super su klapa", savršeno su uhodani i uigrani. Zato Ivanović može da kaže:
- Puštam muziku po mom ukusu, a to znači i po klupskom ukusu!
2.
mesto trenutno zauzima naš klub iz Pariza
Pre sedam godina napustio je rodni Lozovik, ugnežden nedaleko od Velike Plane.
- Roditelji su živeli u Parizu, pridružio sam im se. Međutim, da budem iskren, više volim život u Srbiji. Pariz jeste lep, ali samo za turiste. U Parizu, tokom jednog dana možeš da uradiš samo jednu stvar, a obaveze i svakodnevica te teraju na više stvari i na više strana. To je napeto, vrtoglavo, da poludiš - razvezao se Darko.
Ko o čemu, Ivanović o Srbiji:
- Tamo na sve stižeš, tamo imaš vremena za sve. Nažalost, tamo su došla teška vremena, nema mnogo mesta za mlade, zato i prelazimo granicu, tražimo nove vidike, nove mogućnosti.
Dobar Darkov telefon, zvučnik mu moćan, pa razašilje "Daleko negde, ko zna gde", na to naš sagovornik prvi pušta glas, pevaju i ostali, hor usaglašen, sve glasniji, leluja "Ti ljubiš, a ja mrem"...
Oglas za mladu
- Zaposlen sam na građevini, a stalno društvo su mi fudbaleri "Hajduk Veljka" B. I kad izlazimo, činimo to zajedno. Sad sam se vratio iz Srbije. E, što sam se tamo nalutao, provodio, sad ću malo da predahnem, pa ponovo dodati gas. Ne, nisam oženjen, znači, tražim potencijalnu mladu, a to znači i da je oglas raspisan - u dahu nabraja Darko, pa prasnu u smeh.
Vole "hajduci" i da se "ovekoveče", pa svaki čas poneko uključuje telefon, svako navuče osmeh na lice, naravno muzika ne prestaje, neko počinje da cupka, a Darko raste od zadovoljstva.
Dopada mu da bude reditelj dobrog raspoloženja:
- Dobra je to uloga. A i nije teška, svi sve pesme znaju. Čini mi se da Šaban Šaulić kolo vodi.
Po hajdučki, ne vole zimu ovi naši fudbaleri. Ipak, savesno i diciplinovano odrađuju mečeve.
- Ne propuštamo utakmice Ekselans lige, po hladnom vremenu lakše je onima što su u igri na terenu, a desi se da oni što sa strane čekaju svoj red pozelene od hladnoće. Zato se, po završetku u svlačionici svi lepo zagrejemo.
Nismo za prvo mesto
"Hajduk Veljko" B je trenutno drugi na tabeli, ali Darko procenjuje:
- Iskreno, nemamo kvalitet i snagu za prvo mesto. Osnovni zadatak je treća pozicija, pošto tri prvoplasirane ekipe prelaze u viši rang. Mi se i u Kupu Dimanš matan dobro držimo, stigli smo u četvrfinale. To bih ovako sažeo - okej je kad pobeđujemo, ali iznad svega nam je druženje.
To bih ovako sažeo - okej je kad pobeđujemo, ali iznad svega nam je druženje.
Darko je prve fudbalske korake načinio u Smederevu. U Parizu se na terenu odomaćio na mestu "veziste". Ta uloga mu leži, pa je nastavio i da u svlačionici "povezuje" saigrače. A kad zapeva svoju najdražu pesmu, onu Džejovu "Nijedne usne se ne ljube same", svi se oko njega u klupko upletu i - proključaju. Na istoj ravni su i Petar Aritonović, istovremeno kapiten i trener, i svemogući Žika Pavlović, i ekonom Borko Gligorijević i njihova desna ruka Dejan Novaković.
Svima im je zajedničko da su, kako se po Parizu i prepričava, drugari za ugled.
Zato Darko poručuje:
- Zemljaci, dođite, pridružite nam se, mi u klubu gradimo našu Srbiju.
