Posrnuće sa džukcima

Nema igre, nema ni rezultata, nema ni podrške kluba, ali Đukiću su za sve krivi - džukački mediji! Priznajem, na Đukićevoj konferenciji za štampu nisam bio, ali izjave, i dalje Partizanovog trenera, prilično su me šokirale.

M. Todorović

Trener i predsednik: Miroslav Đukić i Milorad Vučelić

Ne liče na čoveka koji je uvek bio odmeren, dostojanstven, primer pravog ponašanja u ovom ludom okruženju. Donekle, kao čoveka mogu da ga razumem, jer prolazi kroz težak period, ostavljen od svih, potrošen kao sapun, na nekome je morao da se istrese. Novinari su najlakša meta, često nezaštićeni i u sopstvenim kućama, ali neretko i sami krivi zbog lošeg tretmana.

Teške Đukićeve reči ne mogu da se opravdaju, zbog imidža koji je godinama gradio morao je da ostane gospodin, jer kao čovek od iskustva morao je da razlikuje dobru i lošu nameru. Posebno jer je već imao loša iskustva u Srbiji, kada je velika grupa medija svojevremeno pisala o navodnoj aferi iz njegovog privatnog života. Nema dileme da je i sada bilo pisanija koja prevazilaze granice lepog ukusa i ponašanja.

Najgluplja je stvar staviti se po svaku cenu na stranu kolega, jer svi znamo da u novinarskom poslu nismo isti, i te kako znamo da razdvojimo dobre od loših. Baš kao što se u trenerskom esnafu razlikuju kvalitetni stručnjaci i oni drugi, ali su ljudi na ovim prostorima naviknuti da idu linijom nezameranja, da samo u ogledalo govore ono što misle, plašeći se reakcije. Tako nam se i dešava da u raznim društvenim sferama "plivaju" nestručni, konkretno o sportu govore i pišu ljudi koji su bili oslobođeni od fizičkog. Čak u ime velikih sportskih klubova pišu i saopštenja u kojima valjda žele da se dodvore navijačima i javnosti, a u stvari su beskrajno smešni i samo šire negativnu sliku o sredini kojoj navodno srcem pripadaju.

Pucanj u najslabije karike

Mediji na takve pojave u sopstvenim redovima i na javnoj sceni nemaju nikakvu reakciju, i baš kao i Đukić, udaraju na najslabije karike. A u Partizanu je najslabija karika upravo trener. On je potrošna roba, neko ko gubi podršku onda kada je teško, kada se gospoda "oslobođeni od fizičkog" osete ugroženim pa im treba žrtveni jarac. On (Đukić) nema ni političku, tačnije partijsku zaštitu. O njegovom lošem radu, što je notorna činjenica, pisaće svi.

Ali u aktuelnom srpskom trenutku niko neće da piše i preispita učinak i rad onih koji su Đukića doveli. A oni su srž problema. Međutim, u osinje gnezdo se ne dira, novokomponovani "sportski radnici" dolaze iz političkog miljea, u sve se razumeju, i niko ne sme da ih dira. Jaki su, jer ih štiti moć, okruženi "navijačkom armijom", koja će kad zatreba da zatraži i ostavku trenera, kao nekada Vermezovića, Jokanovića... Tako je sistematski uništen Partizan, ovi novi samo su prepisali recept od prethodnika.

Uklopio se u srpski milje

Đukić nije pokazao u svom istupanju na konferenciji za štampu da se razlikuje previše od tih "džukačkih medija", na moju veliku žalost, jer iste nije imenovao. Uklopio se u srpski milje, čoveka bez jasnog stava, koji novinare stavlja u isti koš. Svojom reakcijom samo je pomogao ovima iz klupske vrhuške da ga lakše oteraju, jer će se sada i oni predstavnici medija koji nisu na "liniji sa klubom", pisati protiv Đukića. A tako se hvalio da je "dripac iz je...nog Štitata u kome je mnogo naučio"... Možda je omekšao u Valensiji ili je reakcijom u utorak želeo da potpiše sebi kapitulaciju...

Svestan da ne sme da udari gde treba, džukcima je nazvao novinare, a ne one koji su pregovarali s drugim trenerima ili novinarima prosledili informaciju da njegova otkupna klauzula vredi 600.000 evra. Čak je u jednom momentu na konstataciju jednog kolege da sve informacije dolaze od ljudi iz kluba rekao da je svestan kako "novinari ne izmišljaju, već da se preko njih lome koplja"! Pa, ako si čovek od integriteta, koji ima uzornu biografiju, onda pokaži prstom u prave krivce. Predsednik Đukićevog kluba je čelni čovek jedne medijske kuće, koja je prva objavila da je izlazna klauzula 600.000 evra! Priča o Đukićevoj smeni krenula je od čelnika Partizana, oni su je lansirali u javnost. I tu dolazimo do tih neverovatnih stvari tako tipičnih za nas, da pola Srbije vređa "džukačke medije", a pola Miroslava Đukića zbog svojih neumesnih komentara. O onima koji su sve zakuvali, niko ne govori!

Licemerno saopštenje

I, kao šlag na torti stiže i licemerno saopštenje koje nosi etiketu FK Partizan. Poklapa se sa konferencijom Miroslava Đukića, gde jedan od "oslobođenih od fizičkog" citira i irskog književnika Džonatana Svifta, u blažoj formi takođe napada medije, koji tobože ruše jedinstvo Partizana... Čitanje tih radova izaziva mučninu, jer dolazi od ljudi koji čoveku koga tobože podržavaju rade direktno o glavi. Zvali su najmanje četiri trenera u dva dana, i kada su ih redom odbijali, ponovo su potapšali Đukića po ramenu. A udarili po pojedincima iz medija kojima su do tančina pričali kakve korake preduzimaju! Treba im priznati da su narav običnog srpskog čoveka dobro naučili. Za par, deset ili mesec dana, kada budu pronašli Đukićevog naslednika, niko se više neće sećati ove fudbalske intrige koja je još jedan u nizu slikovitih prikaza zbog čega smo kao društvo doživeli potpuni moralni krah i posrnuće.