"Vesti" u Sloveniji: Kapitenov tužan rođendan
Naš nacionalni tim u futsalu je napustio Ljubljanu u utorak, po završetku takmičenja na Evropskom prvenstvu, a ostao je utisak da nije moralo da bude tako.
Posle dva remija u Grupi A (protiv Slovenije - 2:2 i Italije - 1:1), pred preko 5.000 gledalaca u dvorani Stožice, reprezentacija Kazahstana je pobedila u četvrtfinalu - 3:1 (1:0), golovima Žamankulova u 7, Tajnana u 23. minutu i Daglasa Žuniora 23 sekunde pre kraja utakmice, u trenucima kada su "orlovi" svim silama napadali sa Mladenom Kocićem kao golmanom-igračem. Nadu reprezentaciji Srbije je doneo Slobodan Rajčević pogotkom u 36. minutu - i to pošto je prethodno dva puta pogodio okvir gola.
Imali su svi u našem nacionalnom timu ogromnu želju da ponove uspeh iz Beograda 2016, kada je Srbija igrala u polufinalu, kao i da kapitenu Marku Periću poklone još jedan istorijski uspeh, u danu kada je obeležio 34. rođendan. Međutim, to se nije dogodilo.
Eliminisani i Slovenci
Posle Srbije, sa turnira je ispala i najbolja ekipa iz Grupe A - Slovenija. Domaćin je eliminisan u četvrtfinalu od aktuelnog evropskog vicešampiona Rusije - 0:2 (0:0). U punim Stožicama neizvesnost je trajala do poslednjeg minuta, kada je Robinjo postavio konačan rezultat, 24 sekunde pre kraja, posle brojnih neiskorišćenih prilika Slovenije. Prethodno, u 27. minutu, strelac je bio Eder Lima.
Njihov rival u polufinalu je pobednik duela od sinoć između Portugala i Azerbejdžana, a igrali su još Španija i Ukrajina.
- Izuzetno sam tužan i razočaran porazom zato što smo odigrali verovatno najbolju utakmicu na prvenstvu. Napravili smo mnogo šansi, ali ponovo nismo imali sreće sa Kazahstanom, kojem smo mogli da se revanširamo poraz u borbi za bronzu pre dve godine.
Igrali smo kvalitetno svih 40 minuta... Njihov golman je pravio čuda. Izuzetno teško je bilo odgovoriti na igru "pet na četiri", koje su se držali skoro celu utakmicu. Možda je trebalo ranije da ubacimo golmana-igrača i mi... U svakom slučaju, momci su ispoštovali kompletan dogovor iz svlačionice između dva poluvremena. Imali smo mnogo prilika i nismo uspeli. Ovo je bio maksimum i žao mi je što nije bilo dovoljno za novo polufinale - rekao je Perić.
Kocić: Nismo imali sreće
Neposredno pre drugog pogotka Kazahstana, Mladen Kocić je pao posle duela na sredini terena i ostao da leži. Sudije su dopustile da se igra nastavi, rival je udvostručio prednost, a "orlovi" su burno protestovali.- Došlo je do udarca, a sada ne bih mnogo da diskutujem o tome da li je bio prekršaj ili nije, to više nije bitno. U suštini, mene je zabolela jako noga i zato sam legao. Ovo nam se drugi put dešava protiv Kazahstana, iz domena fer-pleja. Primili smo isti gol sa Ekonomcem protiv Kairata u Ligi šampiona. Verujem da bismo mi stali u toj situaciji, ali njihovo pravo je bilo da nastave. Ne kažem da je to prelomilo utakmicu, ali moje mišljenje je da je bio prekršaj. Šteta, nismo imali sreće u ovoj utakmici jer smo, po prikazanom, bili bolji od rivala - rekao je Kocić.
On je naglasio da mu je krivo zbog toga što mlađi igrači nisu osetili šta znači naći se među četiri najbolja nacionalna tima u Evropi.
- Samim plasmanom na turnir smo ostvarili veliki uspeh i još veći je zbog toga što smo prošli grupu. Ali, kada jednom igrate polufinale Evropskog prvenstva, onda je to mnogo lep osećaj i daćete sve od sebe da to ponovite, nećete se zadovoljiti manjim od toga. Ipak, posle svega, mogu da kažem da sam ponosan na sve momke, koji su protiv Kazahstana dali svojih 100 posto mogućnosti, igrali jedan za drugog. Mi smo tim i kada pobedimo i kada izgubimo i to je najvažnije - zaključio je Perić.
Velika podrška iz Beča
Žao mi je što nismo pobedili i zbog nas i zbog svih divnih navijača koji su navijali i protiv Kazahastana i ranije, zbog nacije koja nas je pratila. Video sam da je među navijačima u dvorani bilo i dijasporaca, srpska zastava na kojoj je pisalo Beč se isticala i hvala svima što su uz nas, kao i uz druge sportiste. Bez svih njih teško da bismo prošli grupu, davali su nam izuzetnu podršku i protiv Italije.
Ovim rečima je kapiten Marko Perić zahvalio navijačima, a "Vesti" su tokom poluvremena utakmice između Srbije i Kazahstana porazgovarale sa dvojcem koji stoji iza pomenute zastave. Prvi je Nikola Sailović, koji studira u Beču.
- Rodom sam iz Novog Sada, ali sam odrastao u Beču. Pratimo naše sportiste, zavisno od događaja, od toga ko dolazi. Volim Srbiju, ali mi je, na primer, fudbalska reprezentacija čudna, nije to to. Za futsal je druga priča. U Ljubljanu smo došli jer ovi momci igraju srcem, a bodrićemo i košarkašku reprezentaciju u Beču ovog meseca - istakao je Sailović.
U Sloveniju je došao zajedno sa prijateljem, još jednim 22-godišnjakom, Mihaelom Mihajlovićem, rođenim Bečlijom, takođe studentom.
- U Srbiju dolazim šest, sedam puta godišnje, kada mi obaveze to dozvole i uglavnom sam u Beogradu kod mojih, a odem i u Kučevo kod babe i dede. Naše sportiste pratimo kada igraju u Austriji, Nemačkoj, Italiji. Za mene je najveći događaj bio EP u odbojci 2011. godine, kada je puna hala naših navijača, u Beču, vodila Srbiju do vrha. To je bila fantazija. Sada smo došli da ispratimo naše igrače futsala, protiv Italije nas je bilo čak 15 koji smo došli iz našeg grada - rekao nam je Mihajlović.
