Pojačanje Partizana: Ševčenko me hteo u Milanu
Juri Vakulko (20) brzo je osvojio srca svih u Partizanu. Saigrači, treneri i čelnici kluba lepo pričaju o mladom Ukrajincu. Talentovani vezista dodaje da mu je dolazak u Humsku "najlepši dan u životu", da je fenomenalno dočekan i da oseća pripadnost crno-beloj zajednici. Novinarima je podelio nekoliko interesantnih detalja iz dosadašnje karijere, vezanih za nadimak, interesovanje drugih klubova, odlazak iz rodnog Dnjepra...
- Imam zaista dosta nadimaka - kaže Vakulko. - U otadžbini me je pre dve godine, na početku profesionalne karijere, jedan TV komentator prozvao "Ukrajinski Ozil", verovatno što ga licem i frizurom podsećam na vezistu Arsenala, ne verujem da je zbog načina igre. Ne smeta mi. Ovde, u Partizanu, zovu me Mesut, Ševa, Vaka, Juri... U Ukrajini me svi zovu Vaka, a niko po imenu.
Kad smo već kod Ševe, legenda ukrajinskog fudbala Andrej Ševčenko pre izvesnog vremena preporučio je Vakulka Milanu.
- Bilo je to pre godinu dana, posle nekoliko dobrih izdanja u dresu mlade reprezentacije Ukrajine. Bilo je interesovanja, pa su ljudi iz Milana zvali Ševčenka da pitaju za mene.
A Borusija Dortmund?
- Jedna od mojih poslednjih, ali i najboljih, utakmica za mladu reprezentaciju Ukrajine bila je u kvalifikacijama za EP, protiv Francuske, za koju su igrali Rabio, Toliso i društvo. Dao sam gol u poslednjem minutu i posle toga je počelo da se priča da me Borusija prati. Ne verujem da je odmaklo dalje od početnog interesovanja.
Vakulko je bio velika nada Dnjepra... Morao je da ode.
- Letos sam želeo da promenim klub. Ostao sam u Dnjepru. U početku nisam igrao, prvih pet-šest utakmica. Razlog - ne znam. Nije mi ni sad jasno. Predsednik i direktor su samo rekli - on ne može da igra.
A posle su se predomislili i dozvolili mi da igram. Jednostavno, nisam želeo da ostajem u Trećoj ligi. Volim Dnjepar, on me je stvorio, ali sam želeo novi izazov. Problem je što se prvenstvo završilo 20. novembra, pa sam dugo bio bez mečeva - rekao je Juri Vakulko.
