Oteli su nam titulu!
Odmah po u ulasku u prostorije dopisništva "Vesti" u Beogradu, Alen Tupajić je zavapio: - Nepravda! Nije glumio Kalimera, iako je neodoljivo podsetio, ali naš trener koji je pomagao Ljupku Petroviću u Vijetnamu ubrzo je objasnio.
- Vodili smo Tan Hoa klub koji nikad nije figurirao kao kandidat za titulu. Najbolji plasman bilo je peto mesto. Međutim, šef je, uz moju pomoć, sjajno ukomponovao ekipu i od prvog kola oštro smo krenuli, iako nam je trebalo dva meseca da se maksimalno upoznamo sa klubom i igračima koje nismo selektirali. Nisu nam bili poznati kvalitet lige i protivnik. Krenuli smo na slepo i na kraju se sjajno snašli.
35 klubova promenio je Tupajić tokom igračke karijere
Tan Hoa je držao visok ritam bez obzira na to što je šampionat trajao skoro godinu dana, a pauze su bile neuobičajeno duge.
- Kada se sve sabere nekoliko je razloga što smo "samo" vicešampioni, ali klub je učesnik kvalifikacija za Ligu šampiona Azije. Najpre, bilo je očigledno da nikome ne odgovara da osvojimo titulu. To odgovorno tvrdim jer su nas sudije "sekle" na svakom koraku, a postoje još neke sumnje o kojima ne bih sada - tajanstven je Tupajić.
- Naša "krivica" je što nismo savladali Bin Đung (1:1) tri kola pre kraja. Promašili smo penal u 90. minutu!
Čudne okolnosti
Ono što Tupajića najviše boli svakako je naneobičnija situacija, nepojmljiva za razvijene fudbalske zemlje.
- Kada je počeo šampionat na snazi je bilo pravilo da gol-razlika odlučuje o plasmanu. Da je tako ostalo, osvojili bismo titulu jer smo imali za gol bolji skor od Kvang Nama. Na opšte iznenađenje, usred drugog dela došlo je do promene?! Federacija je odlučila da o plasmanu odlučuje međusobni skor! Bili smo slabiji od velikog rivala, a u porazu 2:3 bilo je toliko "čudnih" okolnosti da mi je i sada muka kada se setim pojedinih detalja. I još nešto. Protiv Hanoj TT vodili smo sa 2:1, a onda je sudija iz Japana bukvalno izmislio penal u 90+2 za 2:2 Srbi u Vijetnamu su zaista raritet, posebno u fudbalu.
Poliglota
Alen ne krije da voli putovanja, a pasija su mu strani jezici.
- Odlično govorim engleski, francuski, turski, rumunski sam naučio igrajući u Snagovu, nije mi strano da se oglasim na japanskom jer sam radio u akademiji WPSC, a da ne govorim o vijetnamskom. Znam bar 40 odsto reči i u mogućnosti sam da vodim treninge. Težak je, ali očigledno imam dar za jezike.
- Sve se dogodilo preko noći. Trenera-stranaca nema, a fudbaleri dolaze iz Južne Amerike, Brazila, Nigerije, Senegala... U Song Lanu je bio Crnogorac Kovačević. Menadžer, Dorćolac Robert Biterih, povezao se sa Slovencem koji živi u Vijetnamu. Nije u svetu fudbala, ali ima dosta veza i prijatelja. On je posredovao i tako smo se obreli u klubu Tan Hoa. Imali smo nameru da angažujemo naše igrače, ali... Pravila su da samo dva uvezena fudbalera mogu da budu registrovana, a u klubovima koji igraju Ligu šampiona čak četiri plus još jedan iz azijske konfederacije. Kao igrači nemaju maštu, ideju, kreativnost... To sam zaključio radeći sa mladim timom. Naši treneri mogli bi da prosperiraju, ali teško je ući u Vijetnam.
Posle dosta uzbuđenja usledio je razlaz sa Tan Hoa.
- Bez obzira na ogroman uspeh nismo se dogovorili sa poslodavcima. Anažovali su, ispod cene, Rumuna Mihaila. Uzdignutog čela napustili smo Vijetnam.
"Ludi kamen"
Pre nekoliko nedelja naš gost stao je na "ludi kamen".
- Krunisao sam dugogodišnju vezu sa bivšom rukometašicom Tijanom. Ona je iz Požarevca, a upoznali smo se dok sam branio boje Sloge iz Petrovca na Mlavi.
Tupajić nije prvi put u bliskom kontaktu sa Petrovićem.
- Veže nas neverovatan događaj. Kao klinac Crvene zvezde skupljao sam lopte na istorijskoj utakmici protiv Bajerna. Igrom slučaja u momentu kada je Augentaler postigao autogol nalazio sam se pored Zvezdine klupe i našao se u opštem veselju koje je nastalo. Sada se Ljupkov razlaz sa Levskim poklopio sa prilikom da odemo u Vijetnam. Sudbina. U početku nam je trebalo vremena da se naviknemo na zajednički rad, ali sam se brzo uklopio u sistem istinskog perfekcioniste. Na kraju, usledio je emotivan rastanak sa igračima koji su nas baš zavoleli.
Komunistički objekat
U Vijetnamu je nepojmljivo "divljanje" navijača, ali su ekstremno odani klubu.
- Naš prosek bio je oko 8.000! Na bližim gostovanjima pratilo nas je 4.000, a u udaljenim mestima 1.000 navijača! Imali smo najbrojniju i najodaniju publiku.
Još neke karakteristike?
- Vijetnamski klubovi ne idu na pripreme iako nemaju planinske centre. Gazde vole da se u sve mešaju, a "produžena ruka" su sportski direktori. Angažuju te, a onda "pametuju". Nije se lako izboriti sa stalnim sufliranjem. Sticali smo prednost, jer se bavim video analizom i skeniranjem narednog protivnika što u Vijetnamu još nije zaživelo. U Hanoju poseduju nacionalni kamp, ali to su samo dva terena i dotrajao objekat. Rekao bih komunistički. Kult ličnosti je prisutan. U "našoj" pokrajini i dalje veličaju generala koji je žrtvovao dva miliona vojnika u vreme rata sever-jug. Sever je bio komunistički, a jug imperijalistički i te razike i danas se osećaju. Slično kao u Italiji ili Srbiji. Jednima su pomagali Amerikanci, drugima Kina i tadašnji SSSR. U Vijetnamu nas niko nije posećivao zbog udaljenosti, a mi smo dva puta koristili odmor.
Zdrava sredina
Bez obzira na jednogodišnje odsustvo Tupajić nije zapostavio rad u FK Poštar 1930.
- Locirani smo na Paliluli. - kaže Alen. - Igramo međuopštinsku ligu, mlađe kategorije drugu i u osnovi se samofinansiramo kroz članarine. Imamo malu pomoć u vidu donacija, a koristimo teren Bratstva iz Krnjače. Reč je o zdravoj sredini o kojoj se brinem sa kumom Vladimirom Ilićem. Igrao sam do 41 godine, a sada sam posvećen isključivo trenerskom pozivu.
Ljupko obožava puževe
Malo čitalaca "Vesti" ima predstavu o životu u Vijetnamu.
Migracije
Alen je sin nekad poznatog prvoligaškog fudbalera, sada trenera Milije Tupajića.
- Tata se nije mešao u moj izbor. Rodom je iz Kosjerića, mama je Šapčanka, a zbog njegove karijere često smo se selili. Tako sam rođen u Aranđelovcu, a pet godina mlađa sestra u Kruševcu.
- U osnovi imaju četiri prelepa grada. Hanoj je glavni administrativni centar, prestonica kulture, diplomatskih i predstavništava najvećih korporacija. Sajgon je "luda kuća"! Grad za provod i uživanje. Đa Nang je prelep i jedan od novijih gradova. Lociran je na jugu, na obali sa širokim ulicama i modernim građevinama. Na Ćang je specifičan jer 80 odsto grada "drže" Rusi. Ima i direktan let iz Moskve. Restorani, kafići, predivna plaža... na pet kilometara locirano je 150 vrhunskih hotela! Naša pokrajina je siromašnija, grad nema noćni život, tako da nismo imali gde da trošimo novac. Živeli smo u hotelu. Vijetnamci su vezani za svoju zemlju, čak i provinciju i ne zanima ih šta se dešava van tog prodručja.
Kako ste se privikli na hranu?
- Klasična azijska. Dominiraju povrće, voće. Ima mesa, ali i specijaliteta. Probao sam prženog aligatora, pohovane žabe... Šef Petrović je obožavao puževe!
Razvoj severa
Većina od skoro 100 miliona Vijetnamaca živi u gusto naseljenim područjima ušća Crvene reke i Mekonga. Oko 88 stanovništva su Vijetnamci (Vijet ili Kin). Pored toga su priznate još 53 nacionalne manjine. Najveće od njih su: Kinezi (1,2 miliona), Tai, Kmeri i ostali.
- Vijetnam je tri puta veći od bivše Jugoslavije, a na većinu utakmica putovali smo avionom. U severnom delu, gde je Tan Hoa, putna mreža nije najbolja i puno se ulaže u tu provinciju kako bi stigla razvijeniji jug - pojasnio je Alan.
Pošto su pripadnici brdskih naroda, u indokineskim, kao i u Vijetnamskom ratu, ratovali na strani Francuske, odnosno SAD, posle ujedinjenja Vijetnama su bili izloženi represiji. U nekim slojevima društva nisu ni danas rado viđeni.
