Naterao "armadu" da mu se klanja
Dobro je poznato da je dobar golman pola tima. Gde god je čuvao mrežu Dragan Žilić (43) je potvrdio tu maksimu. Najveći uspeh ostvario je osvajanjem kupa sa Smederevom i Rijekom. Krenuo je iz rodne Kikinde, preko Vojvodine je stigao do CSKA iz Sofije. Ipak, vratio se u Srbiju i sa Sartidom (sada Smederevo), ispisivao uspehe među kojima je učešće u Inter Toto Kupu i kvalifikacijama za Ligu UEFA.
Ponosno se seća početaka:
- Od 10. do 15. godine treniranje mi je bilo klasična zabava, a s prvim pozivom u kadetsku selekciju SFRJ 1989. godine shvatio sam da će fudbal biti moj život. I pre nego što sam zaigrao za klub uvek sam stajao na golu, na ulici i u školskom dvorištu. Nisam ni pomišljao na neko drugo mesto u timu. U trenutku kada sam iz jedne male fudbalske sredine, kao što je Kikinda, prešao u Vojvodinu bio sam srećan do neba. I tada i sada, uz Crvenu zvezdu i Partizan, naš najveći klub. Računam da sam potpisom iz 1996. uplovio u profesionalni fudbal. Današnji dečaci transfer naprave pre punoletstva, a u moje vreme su dvadesetogodišnjaci, pa čak i stariji momci, još smatrani talentima.
Neprijateljski rastanak
Strpljivi i marljivi Žilić briljirao je u sjajnoj postavi Vojvodine pod komandom Toše Manojlovića, sa Dragićem, Vranješom, Cilinšekom, Lerincom, Bratićem, Šuškavčevićem, Bogdanovićem, Lazetićem, Drinčićem, Habijem, Belićem, Matijaševićem, Aleksićem, Mrdakom, Vaskovićem, Jankovićem... Bili su hit u Intertoto kupu. U polufinalu 1998. zaustavio ih je Verder (0:1, 1:1). Uvek samokritičan, smatra da je mogao i bolje:
Nemačka za kraj karijere
Nije Dragan Žilić mogao bez fudbala. Od 2015. je u Nemačkoj gde je stao na gol niželigaša Homburga.
- Imao sam veliku pomoć bivšeg igrača Kikinde Dimitrija Dimitrijevića - kaže Žilić. - Sarađujemo u Homburgu. Vodi U16, a ja sam trener golmana. Paralelna priča odvija se u Einod Ingvajleru. Amaterski klub u kome je Dimitrije sportski direktor, a moja malenkost šef stručnog štaba. Sa nama je bio i Almir Delić. Po potrebi stanem i među stative, a Dimitrije se pojavi u timu! Ima 51, a ja 43 godine, ali uspešno vodimo bitke sa klincima od 20 godina!
Kakve su vam ambicije?
- Prošle godine smo obezbedili opstanak, a sada je cilj stabilizacija kluba na svim nivoima, sa akcentom na mlađe kategorije.
- S ovom pameću i iskustvom sigurno bih više radio na igri u polju. Nije da sam potpuno zanemarivao taj segment, ali sada vidim da se nisam dovoljno ili na najbolji način njime bavio. Trebalo je češće da učestvujem u igri ostatka ekipe, kako to čine golmani modernog doba.
Za čime žalite?
- Posle svega krivo mi je što sam se na neprijateljski način rastao s Vojvodinom. Ne samo mojom krivicom bačena je senka na lepe zajedničke godine. Da imam moć da okrenem vremenski točak unazad ne bih došao u situaciju da me Vojvodina suspenduje na šest meseci. To me je koštalo brisanja sa spiska putnika na Evropsko prvenstvo 2000. godine. Bio sam u konkurenciji sve vreme kvalfikacija, ali nisam video Belgiju i Holandiju.
Postao golman pred 106.000 gledalaca!
Žilić je na reprezentativnom golu debitovao 23. septembra 1988. Ušao je u drugom poluvremenu umesto Ivice Kralja na prijateljskoj utakmici protiv Brazila (1:1), za koga su igrali Rivaldo, Žuninjo i Denilson, i uspeo je da sačuva mrežu.
- Te 1998. u San Luisu shvatio sam da sam postao golman i to pred 106.000 gledalaca! Imao sam 23 i po godine i postao deo velike generacije Mijatovića, Savićevića, Stankovića... koja je pre toga učestvovala na Svetskom prvenstvu u Francuskoj.
Probijanje "barijere"
Dobroćudni Žilić je probio "barijeru" i otišao na Kantridu! Postao je prvi Srbin u šampionatu Hrvatske, posle raspada zemlje. U to vreme bio je to potez vredan divljenja. Jeste da u Istri nacionalizam nije kao u ostalim delovima Hrvatske, pa ipak... Bilo je nekoliko, uglavnom verbalnih, problematičnih situacija. Nije ćutao, a uporedo je fanatično trenirao. Niko nije mogao da ga "skine" sa gola pa je postao najveća uzdanica Rijeke. Navijači su kapitulirali i redovno skandirali njegovo ime.
- U to vreme "jeretički" ugovor s Rijekom nije naišao samo na žestok otpor i osudu pojedinaca među njenim navijačima i u delu hrvatske javnosti, već i u Srbiji, što me je najviše zabolelo. Ne i pokolebalo, a kamoli nateralo da se predomislim, u šta su se ti lažni dušebrižnici "kladili". Ne znam, proradio je neki gen u meni. U prvim mesecima dešavalo se dosta neugodnih situacija, pa i mučnih. Tu ne mislim na porodicu, jer zaista nismo imali nikakvih problema. Tada sam svima stavio do znanja izjavom:
- Mislim da ovu situaciju treba gledati isključivo sa sportske strane. Politika je ljudima donela puno zla, sport i fudbal su spas za ljude.
"Armada" je vređala Žilića, a najčešće su se čuli povici poput: "Žiliću odlazi", "Je... fudbal, ja volim nogomet", "Srbe na vrbe", "Tko ne skače, pravoslavac je".
Uprkos ružnim prozivkama i uvredljivom etiketiranju izvesnih likova s javne scene u domovini ostao je pri svojoj odluci i prokrčio put kolegama. Postalo je normalno da neko, ko je nosio Zvezdin dres, potpiše za Sleven Belupo, kao recimo Marko Mirić.
Šmajhel pre svih
Ko vam je od velikih golmana bio uzor?
- U moje vreme godinama u nizu najbolji golman sveta, po mom mišljenju, bio je Danac iz Mančester Junajteda, Peter Šmajhel. On mi je bio uzor.
Jedini gol
Rastanak nije bio u prijateljskim tonovima?
- Zlatko Dalić je počeo da me izostavlja iz tima. Iskren da budem, očekivao sam da posle promena u stručnom štabu ponovo stanem na gol, međutim, to se nije desilo. U Intertoto kupu smo ispali od makedonske Renove što je bio veliki neuspeh, ali sve je ostalo isto. Trenirao sam sa mladim timom i redovno ispunjavao sve obaveze. Pošto se ništa nije promenilo kod Ivančića i Ostojića napustio sam klub. I dalje sam u kontaktu sa Milanom Krljom Radovićem, zvezdom Rijeke iz osamdesetih, Draganom Tadićem, Danijelom Šarićem...
Detalj koga se rado sećate?
- U dresu Rijeke uspeo sam da postignem i jedini gol u karijeri - ozarilo se Žilićevo lice. - Doduše, nije reč o prvenstvenoj već kup utakmici. Branili smo trofej, a 29. novembra 2006. protiv Konavljanina sam otišao u napad, pretrčao 70 metara i u 90+2 glavom pogodio mrežu posle Linićevog kornera! Imao sam dosta sreće, ali bio sam ponosan.
Radoznali kosmopolita
Dragan Žilić se okušao i u ulozi predsednika kluba. Bio je na čelu FK Kikinde u decembru 2012. ali se povukao godinu dana kasnije. Situacija nije bila najzdravija, a sebe je opisao kroz sledeće razmišljanje.
- Odan sam onome što volim i onima do kojih mi je stalo. Ponekad brzoplet. Radoznali kosmopolita. Definitivno je lakše biti igrač, jer si fokusiran samo na fudbal. U to sam se uverio tek kada sam došao na rukovodeće mesto.
Trećeligaš je do sudijske nadoknade imao 2:0, što mu je garantovalo prolaz, ali Rijeka se ipak izvukla i to Žilićevom zaslugom. Sjajni golman postavio je temelj, koji danas donosi rezultate aktuelnom šampionu Hrvatske. Karijeru je nastavio u Sloveniji, a vratio se u Kikindu kako bi se penzionisao. Kasnije je ipak otišao u Nemačku, gde je i danas...
8
puta Žilić je branio za reprezentaciju Srbije i Crne Gore (1998-2003)
Da li biste voleli da deca krenu vašim stopama?
- Zaista bih voleo da moja deca Mia i Luka budu sportisti. Supruga Staša i ja pokušavamo da ih usmeravamo, ali oni će sami odlučiti. Smatram da pomoću sporta mogu da postanu uspešni profesionalci i bolje osobe. Uopšte, poručio bih deci da se bave sportom, jer tako imaju veliku šansu da postanu kvalitetni ljudi. Ako im, uz to, detinjstvo ispune pesma i muzika, život će im biti i uzbudljiviji i lepši.
Najteže u Bugarskoj
Kada vam je bilo najteže?
- Veoma teško mi je pala godina u bugarskom CSKA. Što zbog preloma rebra i dugog oporavka, nama golmanima naročito nezgodne povrede, što zbog nekih nefudbalskih stvari, van mog uticaja. Smatram izgubljenom sezonu provedenu u Sofiji. Svašta mi je padalo na pamet tih meseci... Međutim, život je čudo. Odlazak u ondašnji Sartid oživeo mi je karijeru, a dobre partije vratile su me u nacionalni tim.
Krenuo iz Kikinde
Ime i prezime: Dragan Žilić
Datum rođenja: 14. decembar 1974.
Mesto rođenja: Kikinda
Visina: 197 cm
Pozicija: golman
Karijera: Kikinda (1992-1996), Vojvodina (1996-2000), CSKA Sofija (2000-2001), Sartid (2001-2005), Rijeka (2005-2008), Gorica (2009-2010), Kikinda (2012), Homburg (2015), Einod-Ingvajler (2015).