Naterao "armadu" da mu se klanja

Dobro je poznato da je dobar golman pola tima. Gde god je čuvao mrežu Dragan Žilić (43) je potvrdio tu maksimu. Najveći uspeh ostvario je osvajanjem kupa sa Smederevom i Rijekom. Krenuo je iz rodne Kikinde, preko Vojvodine je stigao do CSKA iz Sofije. Ipak, vratio se u Srbiju i sa Sartidom (sada Smederevo), ispisivao uspehe među kojima je učešće u Inter Toto Kupu i kvalifikacijama za Ligu UEFA.

MN Press

Karijera za ponos: Dragan Žilić kao golman Smedereva protiv Crvene Zvezde

Ponosno se seća početaka:
- Od 10. do 15. godine treniranje mi je bilo klasična zabava, a s prvim pozivom u kadetsku selekciju SFRJ 1989. godine shvatio sam da će fudbal biti moj život. I pre nego što sam zaigrao za klub uvek sam stajao na golu, na ulici i u školskom dvorištu. Nisam ni pomišljao na neko drugo mesto u timu. U trenutku kada sam iz jedne male fudbalske sredine, kao što je Kikinda, prešao u Vojvodinu bio sam srećan do neba. I tada i sada, uz Crvenu zvezdu i Partizan, naš najveći klub. Računam da sam potpisom iz 1996. uplovio u profesionalni fudbal. Današnji dečaci transfer naprave pre punoletstva, a u moje vreme su dvadesetogodišnjaci, pa čak i stariji momci, još smatrani talentima.

Neprijateljski rastanak

Strpljivi i marljivi Žilić briljirao je u sjajnoj postavi Vojvodine pod komandom Toše Manojlovića, sa Dragićem, Vranješom, Cilinšekom, Lerincom, Bratićem, Šuškavčevićem, Bogdanovićem, Lazetićem, Drinčićem, Habijem, Belićem, Matijaševićem, Aleksićem, Mrdakom, Vaskovićem, Jankovićem... Bili su hit u Intertoto kupu. U polufinalu 1998. zaustavio ih je Verder (0:1, 1:1). Uvek samokritičan, smatra da je mogao i bolje:

- S ovom pameću i iskustvom sigurno bih više radio na igri u polju. Nije da sam potpuno zanemarivao taj segment, ali sada vidim da se nisam dovoljno ili na najbolji način njime bavio. Trebalo je češće da učestvujem u igri ostatka ekipe, kako to čine golmani modernog doba.
Za čime žalite?

- Posle svega krivo mi je što sam se na neprijateljski način rastao s Vojvodinom. Ne samo mojom krivicom bačena je senka na lepe zajedničke godine. Da imam moć da okrenem vremenski točak unazad ne bih došao u situaciju da me Vojvodina suspenduje na šest meseci. To me je koštalo brisanja sa spiska putnika na Evropsko prvenstvo 2000. godine. Bio sam u konkurenciji sve vreme kvalfikacija, ali nisam video Belgiju i Holandiju.

Probijanje "barijere"

Dobroćudni Žilić je probio "barijeru" i otišao na Kantridu! Postao je prvi Srbin u šampionatu Hrvatske, posle raspada zemlje. U to vreme bio je to potez vredan divljenja. Jeste da u Istri nacionalizam nije kao u ostalim delovima Hrvatske, pa ipak... Bilo je nekoliko, uglavnom verbalnih, problematičnih situacija. Nije ćutao, a uporedo je fanatično trenirao. Niko nije mogao da ga "skine" sa gola pa je postao najveća uzdanica Rijeke. Navijači su kapitulirali i redovno skandirali njegovo ime.

- U to vreme "jeretički" ugovor s Rijekom nije naišao samo na žestok otpor i osudu pojedinaca među njenim navijačima i u delu hrvatske javnosti, već i u Srbiji, što me je najviše zabolelo. Ne i pokolebalo, a kamoli nateralo da se predomislim, u šta su se ti lažni dušebrižnici "kladili". Ne znam, proradio je neki gen u meni. U prvim mesecima dešavalo se dosta neugodnih situacija, pa i mučnih. Tu ne mislim na porodicu, jer zaista nismo imali nikakvih problema. Tada sam svima stavio do znanja izjavom:

- Mislim da ovu situaciju treba gledati isključivo sa sportske strane. Politika je ljudima donela puno zla, sport i fudbal su spas za ljude.

"Armada" je vređala Žilića, a najčešće su se čuli povici poput: "Žiliću odlazi", "Je... fudbal, ja volim nogomet", "Srbe na vrbe", "Tko ne skače, pravoslavac je".

Uprkos ružnim prozivkama i uvredljivom etiketiranju izvesnih likova s javne scene u domovini ostao je pri svojoj odluci i prokrčio put kolegama. Postalo je normalno da neko, ko je nosio Zvezdin dres, potpiše za Sleven Belupo, kao recimo Marko Mirić.

Jedini gol

Rastanak nije bio u prijateljskim tonovima?

- Zlatko Dalić je počeo da me izostavlja iz tima. Iskren da budem, očekivao sam da posle promena u stručnom štabu ponovo stanem na gol, međutim, to se nije desilo. U Intertoto kupu smo ispali od makedonske Renove što je bio veliki neuspeh, ali sve je ostalo isto. Trenirao sam sa mladim timom i redovno ispunjavao sve obaveze. Pošto se ništa nije promenilo kod Ivančića i Ostojića napustio sam klub. I dalje sam u kontaktu sa Milanom Krljom Radovićem, zvezdom Rijeke iz osamdesetih, Draganom Tadićem, Danijelom Šarićem...
Detalj koga se rado sećate?

- U dresu Rijeke uspeo sam da postignem i jedini gol u karijeri - ozarilo se Žilićevo lice. - Doduše, nije reč o prvenstvenoj već kup utakmici. Branili smo trofej, a 29. novembra 2006. protiv Konavljanina sam otišao u napad, pretrčao 70 metara i u 90+2 glavom pogodio mrežu posle Linićevog kornera! Imao sam dosta sreće, ali bio sam ponosan.

Trećeligaš je do sudijske nadoknade imao 2:0, što mu je garantovalo prolaz, ali Rijeka se ipak izvukla i to Žilićevom zaslugom. Sjajni golman postavio je temelj, koji danas donosi rezultate aktuelnom šampionu Hrvatske. Karijeru je nastavio u Sloveniji, a vratio se u Kikindu kako bi se penzionisao. Kasnije je ipak otišao u Nemačku, gde je i danas...

Da li biste voleli da deca krenu vašim stopama?
- Zaista bih voleo da moja deca Mia i Luka budu sportisti. Supruga Staša i ja pokušavamo da ih usmeravamo, ali oni će sami odlučiti. Smatram da pomoću sporta mogu da postanu uspešni profesionalci i bolje osobe. Uopšte, poručio bih deci da se bave sportom, jer tako imaju veliku šansu da postanu kvalitetni ljudi. Ako im, uz to, detinjstvo ispune pesma i muzika, život će im biti i uzbudljiviji i lepši.

Najteže u Bugarskoj

Kada vam je bilo najteže?

- Veoma teško mi je pala godina u bugarskom CSKA. Što zbog preloma rebra i dugog oporavka, nama golmanima naročito nezgodne povrede, što zbog nekih nefudbalskih stvari, van mog uticaja. Smatram izgubljenom sezonu provedenu u Sofiji. Svašta mi je padalo na pamet tih meseci... Međutim, život je čudo. Odlazak u ondašnji Sartid oživeo mi je karijeru, a dobre partije vratile su me u nacionalni tim.