Sa mališanima iz dijaspore u zimskom kampu FSS (8): Opasnost sa levog krila
Mladi Bečlija Gerasim Pavlović, koga smo upoznali u kampu Igraj za Srbiju, već na početku razgovora nam otkriva "tajnu".
- Znam da Vam je zanimljivo moje ime. Dobio sam ga mom deki, maminom tati.
Gerasimovi su rodom iz Topole. Član je First Vijene, a ima još dva brata. Oni - nisu zainteresovani za fudbal.
Navija za Partizan
Dok je Gerasim trenirao u Staroj Pazovi, njegova porodica je provodila odmor u Topoli. Dečak im se pridužio po završetku kampa.
- Volim da idem u mamin i tatin rodni kraj. Imam u Topoli mnogo rodbine i dosta drugova. Volim i da gledam TV prenose fudbalskih utakmica, pogotovo kad igra Partizan čiji sam navijač.
Pomno prati i utakmice reprezentacije Srbije.
- Svi jedva čekamo Svetsko prvenstvo. Ne znam šta će "orlovi" tamo uraditi, ali imaće našu veliku podršku!
- Na treninge najčešće idem autobusom. Dobro poznajem Beč, posebno 16. becirk u kome živim. Kad ima vremena, vozi me tata.
Pavlović nije jedini srpski dečak u klubu.
- Sa mnom su tu još četiri ili pet dečaka iz Srbije. Jedan je želeo da dođe u kamp, ali su ga sprečili porodični problemi. Razboleo mu se deda, pa je ostao u Beču. Inače, prvi put sam došao u ovaj kamp i zaista mi je lepo. U klubu smo početkom decembra završili s treninzima, ali sam se u Staroj Pazovi brzo vratio u ritam.
Šta ti se posebno sviđa? Možda hrana?
- Da, hrana je čak bolja nego kod kuće. Tačnije, veći je izbor jela.
Mama se valjda neće naljutiti... U vreme zahtevnih treninga, snaga ulazi na usta.
- Meni treninzi nisu naporni! Doduše, teži su od onih na koje sam navikao u Austriji, nekako su sadržajniji. Na sreću, služilo nas je vreme, svih dana je bilo sunčano i toplo, pa je sve bilo lakše. Inače, kod kuće mi je trener Italijan. Igramo u Prvoj ligi Beča, u konkurenciji sa Austrijom i Rapidom postižemo dobre rezultate. Svi nas vole jer mlađe kategorije First Vijene imaju bolje rezultate od seniora koji su sve slabiji i imaju novčanih problema.
Nije propustio priliku da se pohvali.
- Imamo po dva travnata i veštačka terena. Igram na mestu levog krila, iako mi je desna noga bolja! San mi je da jednog dana postanem slavan fudbaler - otvoreno će Gerasim Pavlović.
Igra fudbal kao folklor
Među dečacima koji su ove zime prvi put bili polaznici kampa FSS Igraj za Srbiju nalazi se i Danijel Mihajlović. Večito nasmejan, toplih očiju koje odaju radoznalost, odmah nam otkriva da mu je, ujedno, ovo bio drugi put da je uopšte u Srbiji.
Crveno-bela porodica
Danijel ističe da je cela njegova porodica "zvezdaška". Prirodno, i njemu su crveno-bele boje najbliže srcu.
- Želim da postanem fudbaler i da jednog dana imam ovakav put - da igram u Zvezdi, pa u Mančester Junajtedu kao moj idol Nemanja Matić, a na kraju u Barseloni koju pored Zvezde najviše volim.
- Moji roditelji, mama Radmila i tata Jovo, rođeni su u Bosni i Hercegovini, pa iz Austrije idemo uglavnom u Miladiće gde imamo kuću - priča nam ovaj devetogodišnjak, rođen u Veklabruku, gradiću u Gornjoj Austriji nedaleko od Linca.
I on, kao i njegov drugar Gerasim iz Beča, igra levo krilo u ekipi ATSV Timelkam.
- Počeo sam da treniram fudbal sa četiri godine, ide mi dobro, igramo na raznim turnirima. Jednom smo igrali i sa vršnjacima iz slavnog Juventusa, nadigrali ih, pobedili i osvojili prvo mesto - ponosno će Danijel.
Ali, fudbal nije njegova jedina ljubav.
- Porodična strast nam je - folklor. Igraju ga i moje starije sestre Jovana (14) i Tijana (10), svi smo članovi KUD "Knez Lazar". Važno je da čuvamo tradiciju našeg naroda - zrelo priča ovaj dečak i dodaje da naizmenično, dva dana u nedelji ide na treninge folklore i još dva dana na fudbalsko igralište. - Sve se može i sve se stiže kad se voli!
U Veklabruku pohađa četvrti razred.
- Škola je teška, dosta od nas traže, ali navikao sam se... Ide mi sve bolje - kaže uz obavezni osmeh.
Kamp je, kaže, "pronašao" njegov trener s folklora videvši neke pozitivne komentare u jednoj grupi na viberu.
- Raspitao se podrobnije, obavestio mog tatu i zajedno smo odlučili da se prijavim. Bio sam oduševljen. Sve je sjajno. Radimo sve što je potrebno - od sticanja kondicije, rada na taktici, poboljšanja nekih elemenata u igri. Igrali smo i utakmice i dobio sam neke pohvale za igru na levom krilu - nabraja Danijel Mihajlović i obećava: - Ovo je tek početak, ponovo ću doći u kamp jer mislim da ovde mogu mnogo da napredujem.
