Zašto se Enke bacio pod voz?

Nesrećni golman nemačke reprezentacije ostavio je oproštajno pismo pre nego što se bacio pod voz. Pre tri godine umrla njegova dvogodišnja ćerkica, a letos oboleo od nepoznatog virusa.

Roberta Enkea (32), golmana bundesligaša Hanovera 96 i nemačke reprezentacije, u sredu uveče oko 18.25 pregazio je regionalni putnički voz nekoliko stotina metara od železničke stanice Nojštadt-Ajlvezer, u blizini njegovog mesta boravka, pedesetak kilometara severozapadno od Hanovera.

Poslednji čovek koji ga je video bio je jedan gostioničar, primetio je kretanje njegovog džipa marke "mercedes", kojeg je Enke vozio poljskim putem, prema izlazu iz Ajlvezera, mestašca od 1.600 stanovnika.

Kratko iza toga, nedaleko od železničke stanice, stao je regionalni voz koji se inače na toj stanici po redu vožnje nikada ne zaustavlja.

- Znao sam da se nešto dogodilo, ali ni sanjao nisam da je voz pregazio našeg Roberta - izjavio je gostioničar policajcima koji su izašli na mesto tragedije.

Mašinovođa, kojem se učinilo da je između šina primetio čoveka, voz je zaustavio, ali za nemačkog golmana bilo je kasno.

Robert Enke na mestu je ostao mrtav, a da se radi baš o njemu, utvrđeno je po dokumentima koje je ostavio u novčaniku, nađenom na sedištu njegovog džipa parkiranog desetak metara od mesta nesreće. Na mesto udesa stigla je i njegova supruga Tereza, koja je šokirana, zajedno sa mašinovođom odvedena na psihološko zbrinjavanje.

Na sedištu je nađeno i oproštajno pismo, čiji sadržaj još uvek nije poznat, ali je kratko posle nesreće njegov zastupnik izjavio da se ipak radi o samoubistvu.

Odbio psihijatrijski tretman   Na konferenciji za štampu Enkeov lekar dr Valentin Marksen otkrio je da se nemački golman lečio od depresije i da je na sam dan izvršenja samoubistva odbio da se podvrgne psihijatriskom tretmanu. - Robert je patio od straha još u vreme igranja za Barselonu i odlaska u Tursku gde je trebalo da igra za Fenerbahče, ali on nije shvatio da je to nešto ozbiljno. Lekareve reči potvrdila je i Robertova supruga Tereza koja je na svoj izričit zahtev došla na konferenciju za štampu, želeći javnosti da kaže prave motive sammoubistva. - Njega je proganjao strah da će izgubiti fudbal ako javno prizna svoje psihičke probleme. Uvek sam bila uz njega. Pokušavala sam da ga ubedim da fudbal nije sve, jer imamo jedno drugo i Laru i da je to dovoljno. Nismo uspeli - rekla je uplakana Robertova supruga Tereza. U oproštajnom pismu koje je ostavio u automobilu, Enke je zamolio za oproštaj.

Tragična vest u Hanoveru je odjeknula kao grom iz vedrog neba, a izazvala je tugu u celoj Nemačkoj i širom sportske Evrope.

U Barseloni, njegovom bivšem klubu na utakmici Kupa kralja koja je te večeri igrana, odata mu je počast minutom ćutanja.

U Hanoveru se na stotine navijača odmah posle vesti o tragediji okupilo ispred klupske upravne zgrade u blizini Kongres centra i stadiona "AWD
arena".

Palili su sveće, donosili sleke, cveće, ostavljali dresove i šalove. Plakale su devojke, žene, mladići, a suze su pustili i "kao granit jaki muškarci". Zaprepaštenje, šok, neverica i svuda pitanje:

"Zašto baš naš omiljeni Robert, koji je i u najtežim životnim situacijama, kao i među stativama, uvek pokazivao mir, jačinu i razboritost?"

Bogata karijera Enke je karijeru počeo u Karl Cajs Jeni, a prvi profesionalnu utakmicu imao je 1995. baš protiv svog poslednjeg kluba Hanovera. Kasnije je branio za Borusiju iz Menhengladbaha, Benfiku (Portugal), Barselonu (Španija), Fenerbahče (Turska) i Tenerife (Španija), a od 2004. je branio za Hanover. Za "A" reprezentaciju Nemačke debitovao je 2007. u prijateljskoj utakmici sa Danskom. Ukupno je branio na osam mečeva.

Pa ipak, Robert Enke je u privatnom životu imao manje sreće nego u fudbalu, a maleri su ga pratili naročito poslednjih godina.

Pre tri godine njegova dvogodišnja ćerka Lara umrla je zbog urođene srčane mane, a poslednjih mesec dana izostao je iz tima zbog nepoznatog virusa.

Posle tajanstvenog oboljenja Enke je otpušten iz bolnice kao izlečen od infekcije, ali je posle kratkog treninga ponovo morao u bolnicu.

Posle konačnog oporavka počeo je intenzivno da trenira, a još u ponedeljak, dva dana pre smrti, dok je sa kondicionim trenerom trčao oko jezera Maš, izrazio je želju da ove sedmice uzme i dva vanredna treninga.
 

Enke je inače smrt kćerke hrabro preboleo, a u maju ove godine sa suprugom Terzom usvojio je osmomesečnu devojčicu, i ni po čemu nije mogla da se primeti njegova psihička nestabilnost.

Upravo zbog toga, izjava predsednika Martina Kinda da je Enke bio psihički labilna ličnost izazvala je veliku polemiku u javnosti i među onima koji su ga poznavali.

Selektor nemačke reprezentacije Lev na Enkea nije računao za dve predstojeće utakmice, ali mu je poručio da je u kombinaciji za ubuduće.

Neki su Robertu prebacili i odgovornost za golove u Nirnbergu, a pojedini komentatori kažu:

- Možda je Enke ipak bio senzibilniji nego što misle oni koji ga "dobro poznaju".