Vezan za Bermudski trougao
U Bermudskom trouglu Berna (35), Ciriha (100) i Bazela (60 km) smestio se simpatični Soloturn. Decenijama u njemu živi i stvara Slobodan Banjalić. Nekada jedan od najperspektivnijih fudbalera Crvene zvezde nije dosegao očekivane visine, ali nema za čim da žali.
- Sa 18 godina bio sam omladinski prvak Jugoslavije u dresu Crvene zvezde - priseća se Banjalić. - Sjajni trener Toma Milićević selektirao je perfektan tim u kome su bili pokojni golmani Tomić i Živanović, Krmpotić, Milosavljević, Janković, "Maradona" Petrović, Stanimirović, moja malenkost... Mali broj dokopao se prvog tima u kome su bili Kajganić, Stojanović, Jelikić, Sead Sušić i ostale zvezde. Još u to vreme počele su pozajmice, pa sam se obreo u Aranđelovcu.
Pod Bukuljom se tada igrao dobar fudbal iako je reč o drugoligaškoj konkurenciji, a Banjalić se brzo ustalio u prvom timu:
- Nisam imao izbora, a smatrao sam logičnim da u tim godinama standardno igram. Lige su tada bile ekstremno jake i sa neverovatnim brojem kvalitetnih fudbalera. Sjajno sam primljen u Šumadiji, gde je Boža Drenovac formirao tim, a onda su ekipu vodili Ostoja Simić i Miško Mitrović. Stasavao sam uz Dinčića, Plećevića, Drenovakovića, Panića, Zorana Vraneša, koji je kasnije bio uspešan selektor u egzotičnim destinacijama poput Trinidada i Tobaga, Antigve i Barbuda...
Zaječar za sva vremena
Naredno iskušenje ostaje u lepom sećanju.
- Zaječar je u to vreme bio jak privredni centar. Rešili su da pokrenu Timok sa mrtve tačke. Angažovali su dosta imena koja su kasnije ostvarila zavidne karijere: Ljukovčan, Dostanić, Raduka, Jašić, Ćelović, golgeter Mujčin, koga su Hrvati ubili tokom rata... Igralo se za dušu i srce. Predvodio nas je Zoran Stevanović. Nije bio poznat trener, ali je imao "žicu" da nas sjajno uklopi.
Sjajni školarci
Banjalić je rođeni Žarkovčanin. To sa ponosom ističe i apostrofira OŠ "Ljuba Nenadović":
- Imali smo strašan tim: Milan Janković, Miodrag Ješić, Žarko Đurović, Zvonko Radić... Na školskim takmičenjima niko nije smeo da nam izađe "na crtu".
Popularni "građevinari" sa Banjice oduvek su bili privlačni za fudbalere Crvene zvezde i Partizana, koji se nisu probili u prvi tim ili su karijeru privodili kraju.
- Na čelu kluba bio je legendarni predsednik Selja Jovanović - kaže Banjalić. - Ko se iole razume u fudbal i seća tog vremena sve mu je jasno. Ponovo sam bio u ekipi sa Dostanićem i veličinama poput Ajdera, Đoinčevića, Jevtovića, Radače, Miše Filimonovića, Zavišića, Hatunića, Ivice Jovanovića, Koraka, Polaka, Arsenovića, Todorovića... Pojavljivao sam se na poziciji libera, levog beka i naravno zadnjeg veznog, što je moja prirodna pozicija. Rad je tada bio ekipa od koje su svi zazirali, a igrali smo u zavisnosti od raspoloženja. Veliku zahvalnost dugujemo trenerima Gerumu, Valoku, a posebno Živadinoviću, Nedeljkoviću i Gugleti koji su doneli veliki pomak. Proveo sam četiri godine u klubu i moja generacija izborila je prvi samim tim i istorijski plasman u tadašnju Prvu ligu Jugoslavije.
Kratka epizoda u Proleteru kod trenera Kemala Omeragića nije ostala u lepom sećanju.
- Ni sada ne mogu da objasnim šta se dešavalo tih šest meseci - samokritičan je Banjalić. - Nisam ličio na sebe.
Bez dvoumljenja preko granice
Sa 29 godina uveliko je razmišljao o inostranom angažmanu. Usledio je poziv švajcarskog Soloturna i nije se dvoumio.
- Bio sam u godinama koje zahtevaju ozbiljno razmišljanje o budućnosti. Ime kluba nije bilo izazov, ali jeste zemlja i situacija u kojoj sam se nalazio. Poziv iz inostranstva ne dolazi svaki dan. Zima 1988. definitivno je kanalisala moj život.
Prelazak u Švajcarsku karakteriše zanimljivost.
- Nikada nisam napustio Soloturn! Bilo je ponuda u toku igračke i trenerske karijere, ali jednostavno ovde sam svio gnezno i nije bilo potrebe za selidbama. Sa suprugom sam odgajio dve mezimice koje u Cirihu rade u "Snjišcomu"
i na svom su putu. U Švajcarsku su stigle kada su imale dve i četiri godine.
Grad od 16.000 stanovnika prijatan je za život. Bez stresa i trzavica. Sigurno ima i Srba?
- Kao i svuda u Evropi. Vlasnici su svega i svačega. Od kafana koje možemo nazvati "poslednje rupe" do elitnih restorana i noćnih klubova.
Kasno za PRO licencu
Banjalić nikada nije polagao za UEFA PRO licencu:
- Drugi je sistem u Švajcarskoj. Posedujem A licencu, a ovde treneri najpre moraju da rade kao instruktori kako bi stekli preduslov da upišu profi. Nisam imao takvu ambiciju. Uvek mi je prijao rad sa mladima ili amaterskim ekipama.
Radeći sa svim mlađim kategorijama Soloturna i manjim klubovima u kantonu Banjalić je trenirao mnoge dečake koji su kasnije ostvarili sjajne karijere.
- Bilo je i srpske dece, al i je za mnoge prepreka bio naš mentalitet i bolesne ambicije roditelja. Išli su logikom: trener je naš pa će kod njega biti popusta, a u mom slučaju to je nemoguća misija.
Indijska avantura
Najlepša fudbalska avantura u Banjalićevom životu bila je turneja po Indiji:
- Reč je o amaterskoj reprezentaciji Jugoslavije. Sjajni igrači drugoligaških klubova koje je predvodio Branko Elsner. Dres sa grbom nosili su Ćirković, Martać, Karalić, Branković, Halilović, Gzim Ljalja, Brkić, Lacmanović, Ibrahimbegović, Rovčanin... Igrali smo pet utakmica u Indiji na zahtevnom turniru. Rezultati nisu bili na očekivanom nivou. Opravdanje je dug put, vrućina i velika vlažnost vazduha.
Beli krst je izborio plasman u Rusiju 2018.
- Švajcarski fudbal je u stalnom usponu zahvaljujući sistematskom radu. Nije lako spojiti u celinu multietničku ekipu, ali uspevaju. Petković sjajno radi kao selektor, igrači su nadgradili sposobnosti u najboljim svetskim klubovima i nikoga ne treba da čudi što ponovo idu na Mondijal. I klubovi su sve bolji. Bazel je odavno svetski brend, Jang Bojs je na putu Partizanu ka nokaut fazi Lige Evrope. Crno-beli moraju biti oprezni, ali navijaću kao i svi Srbi za našeg predstavnika - zaključio je Banjalić.
