Fudbalom čuvamo Srbiju
Predsednik Jovan Prlić i grupa od desetak entuzijasta, članova predsedništva, svojski se trude da nastave svetlu tradiciju Belih orlova iz Boniriga (Sidnej). Jedan od najstarijih klubova u dijaspori takmiči se u Premijer ligi Novog Južnog Velsa (NSW), ali je još značajnije da neguje sve mlađe kategorije u kojima ima dosta srpske dece.
Gosti dopisništva "Vesti" u Beogradu bili su Dragan Bogićević i Željko Majkić, članovi najužeg rukovodstva, ujedno i vođe puta evropske turneje (Srbija, Grčka, Španija) koja je imala veliki odjek.
- Bili smo na Zlatiboru, u Beogradu, Solunu i Španiji - kaže Dragan Bogićević. - Uz 17 dečaka različitog porekla, koji redovno treniraju u U16 kategoriji, na putu su bila i 23 roditelja. Utisci su fascinantni. Mnogi su prvi put bili u Evropi, a većina od osam srpskih dečaka prvi put u domovini predaka. Posebno su bili impresionirani Australijanci koji su tek sada stekli pravu predstavu o Srbiji i Evropi.
Željko je imao samo sedam meseci kada se sa roditeljima, poreklom sa Manjače, doselio u Australiju. Odlično govori srpski jezik, a to je preneo na sinove Zdravka i Nikolu, koji je takođe bio naš gost.
Golf pre fudbala
Željko Majkić ima dva sina. Zdravko trenira fudbal dok se Nikola opredelio za golf?!
- Ništa čudno ako se zna popularnost golfa u Australiji. Trenutno je jedini Srbin njegovog uzrasta koji redovno igra - pojašnjava Žaljko i dodaje: - Izuzetno skup sport. Samo set štapova košta 5.000, a 12 loptica 50 dolara. Ekspanziju golfa objasniću kroz primer planetarno poznatog Tajgera Vudsa. Njegov kedi zaradio je 15 miliona dolara samo za nošenje štapova! Da ne računam prihode od plate.
Australiju su preplavili golferi, a Nikola ima i podatke:
- Ima nas na stotine hiljada, a golfom se bave svi od pet do 90 godina! Ima na hiljade terena, a pravi bum počeo je pre desetak godina. Trenutno, osim Azijaca, nema puno stranaca. Sport je lep, atraktivan, zanimljiv... Igram u proseku 4,5 sata i za to vreme pređem devet kilometara! Počeo sam kao fudbaler, ali brzo me je okupirao golf.
- Negovanje srpske tradicije naša je obaveza, a Beli orlovi klub koji nas okuplja i ujedinjuje - jasan je Majkić. - Da nije njega viđali bismo se jednom-dva puta godišnje, a ovako bar jednom nedeljno. U tome je poenta pošto niko nema materijalnu korist. Šta više, izdaci su ogormni. Fudbal nije poput ragbija, golfa... sportova koji su najpopularniji i imaju donacije od saveza i države.
Po kom principu funkcioniše najtrofejniji srpski klub pojasnio nam je Dragan Bogićević čiji su koreni na Kosovu.
- U Australiji ima dosta paradoksa. Fudbal okuplja najviše dece, skoro 180.000, ali nema beneficije kao ostali sportovi. Najpopularniji imaju razne donacije u novcu i opremi od države dok se fudbaleri sami snalaze. Da bi se takmičili u NSW ligi u startu je neophodno 45.000 dolara. Po sezoni troškovi izađu na 500.000, a poređenja radi za prvo mesto u regularnom delu nagrada je 20.000 dolara, plus još 20.000 za trijumf u plej-ofu!
Na koji način Beli orlovi dolaze do sredstava?
- Važno je napomenuti da smo svi u klubu volonteri, osim ekonoma. Non-stop tražimo sponzore, pomažu prijatelji, lokalne firme, izdvajamo novac iz svojih džepova, tu su i članarine... Ipak, nekako se snalazimo. Trudimo se da prvi i drugi tim imaju glavne, a mlađe kategorije sekundarne sponzore. Od NSW lige nemamo nikakvu pomoć! Ona je formirana i egzistira na čisto profitabilnom sistemu. Za ostalo ih nije briga - ogorčen je Bogićević.
Trofejni škotski trener
Prvi tim Belih orlova vodi Škot Brajan Braun (60). Rođen je u Falkirku, a igračku karijeru završio je u Australiji.
- Sjajan stručnjak. Od 2009. vodi Bele orlove i šest puta je proglašen trenerom godine. Iza sebe ima preko 400 mečeva u ligi, 10 velikih finala i titule u Čempionšipu 2013. i 2015. i Premijeršipu 2010, 2012 i 2014. sa Belim orlovima.
Zanimljivo, fudbaleri Belih orlova nemaju organizovan prevoz na utakmice!
- Prebacuju se svojim kolima. To je uobičajeno za našu ligu. Ovaj podatak govori o kakvom se entuzijazmu radi. Gotovo svi sedaju u automobile, posle posla, i idu na mečeve. A ima i udaljenih destinacija. Do Menlija je skoro 50 kilometara. Jedino na utakmice protiv hrvatskih klubova, zbog visokog rizika, putujemo iznajmljenim autobusom. Tako smo svojevremeno išli na pripreme u Kanberu.
Poslednju sezonu obeležili su šarenoliki rezultati?
- Bilo je uspona i padova, kao i u svakom timu. U jednom periodu sjajno smo igrali i obezbedili opstanak. Onda je usledio pad forme. Iz lige NSNj nema napredovanja, ali poslednji klub ispada. Ove godine to je Paramata. Verujemo da će naredna sezona, koja počinje u martu 2018, biti uspešnija. Imali smo dosta problema sa povredama i to je razlog što se nismo dokopali plej-ofa - setan je Bogićević.
Redizajniran grb
U sklopu proslave 50 godina postojanja kluba, nekada Avale, tokom naredne sezone Beli orlovi će na dresovima nositi specijalno dizajniran grb.
Uopšte, u Premijer NSW ligi nema puno naših igrača. Poneki u Rokdejlu, Blektaunu, a najpoznatiji je Dejan Pandurević iz šampiona Manlija.
- Imali smo nameru da ga angažujemo, ali nikako nije mogao da uskladi obaveze i putovanja na treninge jer ne živi blizu Boniriga - sa žalom konstatuje Bogićević. - Reč je o jednom od najboljih napadača u ligi, ali mu treba sat i po vožnje do našeg sportskog kompleksa.
Devojčice vole fudbal
Beli orlovi nemaju žensku fudbalsku selekciju. Šteta, ako se zna da veliki broj srpskih devojčica juri za loptom.
Skoncentrisane su u lokalnom klubu u Bonirig "distriktu" - objasnio je Dragan Bogićević. - Fascinira podatak da je skoro 80 odsto devojčica koje treniraju fudbal srpskog porekla!
U Sidneju i okolini ima oko 70.000 Srba, u Australiji skoro 300.000. Neko bi pomislio da sve vrvi od naše dece kojoj je fudbal u krvi.
- Nije baš tako - iskren je Željko Majkić. - Neuporedivo veći broj je u uzrastu od devet do 16 godina. Kasnije ih fudbal ne interesuje! Čim se krene sa ozbiljnjim treninzima druge aktivnosti ih preokupiraju. Počinju da traže posao i fudbal pada u drugi plan. Oni su bezbrižni, ušuškani, sve im je omogućeno i dostupno tako da fudbal doživljavaju kao zabavu i rekreaciju. Ne vide ga kao neku vrstu izlaza što je slučaj u Evropi, a posebno Južnoj Americi.
Ninković svetao primer
Popularizaciji fudbala u Australiji doprinele su svetske zvezde, a posebno Srbin Miloš Ninković. Postao je šampion i najbolji igrač lige, a to je imalo poseban odjek u našoj zajednici.
- Neobično fin, komunikativan i kulturan momak - kaže Željko Majkić - Dolazio je nekoliko puta u klub i apelovao da Srbi u što većem broju dolaze na utakmice. Idol je mnogim dečacima, omiljen u društvu, nema ni trunke nadobudnosti i za svakoga izdvoji vreme da popriča, podeli savet, slika se, da autogram... Zaista smo ponosni što imamo predstavnika tog kalibra u Australiji.
Kakva je situacija u mlađim kategorijama?
- Osnovni cilj je da decu držimo na okupu. Druže se, neguju jezik i običaje, a sport je najbolje "vezivno tkivo" u svetu punom negativhih izazova - pojasnio je Bogićević. - Nekada je u prvom timu bilo 5-6 Srba. Sada su aktivni Vranković, Šušak, Ivanović, Zonjić, Nešković. U B timu su Savičić, Kolundžić, Krljar, Blagojević, Mandić i Cupać. Možemo se pohvaliti da ih je neuporedvo više u mlađim takmičarskim pogonima. U16 drži rekord sa osam dečaka. Uvek dajemo prednost našoj deci, čak i kada su lošiji od Australijanaca, Grka, Italijana... Svaka zajednica ima svoj klub. Fudbalski savez Australije doneo je 1992. odluku da klubovi iz svojih naziva moraju da izbace nacionalna obeležja, tako da su neki promenili imena ili se fuzionisali.
Kup dijaspore
Beli orlovi planiraju da pokrenu inicijativu koja bi, po ugledu na folklor i košarku, obuhvatila takmičenje svih srpskih klubova iz dijaspore. U Australiji od 1987. egzistira Karađorđev kup i jedan je od glavnih događaja za srpsku dijasporu na tom kontinentu. Ideja je da se takmičenje, svojevrstan kup, proširi na sve kontinente uz njihovo bratimljenje.
Uz dosta klubova koji egzistiraju u Zapadnoj Evropi, Srbi se mogu pohvaliti i Belim orlovima iz Toronta i sa Malte.
Šta je najveći problem?
- Sigurno trenerski kadar za rad sa mladima. Reč je o stručnjacima koji nisu u prilici da se 100 odsto posvete fudbalu. Imaju radne obaveze i logično da im je to primarno. Želimo da angažujemo trenere iz Srbije, ali nailazimo na brojne probleme i otpore. Da bi neko dobio posao treba da ima garanciju o primanjima od 300.000 dolara za četiri godine, a to nije moguće obezbediti. Plus stan i ostali troškovi. Uz to, FS Australije insistira da rade njihovi treneri. Pokušaćemo sa privremenim vizama. Razmatramo i mogućnost da naši treneri dođu u Srbiju na kurseve. Definitivno našim trenerima treba stručna osnova za napredovanje. Trenutno Rajko Mandić vodi U16, Goran Cvijanović U15, radili su ili rade Milan Blagojević, Dejan Lukić, Nikola Pozder, Bobi Ivaštanin...
U kompleksu Bonirig Beli orlovi imaju sve uslove za nesmetan rad. Ne plaćaju teren na zemlji koja pripada našoj zajednici, tu su klupske prostorije, dve kantine, kancelarije... Egzistira folklorna sekcija, karate klub, streljački "Zastava", održavaju se brojne proslave i praznična okupljanja.
Menadžment
Rukovodstvo Belih orlova čine entuzijasti i zaljubljenici u fudbalsku igru:
Predsednik: Jovo Prlić
Generalni menadžer: Nenad Cvetković
Članovi uprave: Božo Vranković, Dragan Bogićević, Tomo Krljar, Željko Majkić, Slaviša Borovina, Olga Rnjak, Milan Simić i Klaudio Đaković.
Saradnja sa "zmajevima"
Jedan od odmaćina Belim orlovima bio je i FK Voždovac sa kojim je odigrana i prijateljska utakmica.
- Plan i cilj Belih orlova je što konkretnija saradnja sa klubovima iz Srbije. Dugujemo zahvalnost Voždovcu na gostoprimstvu i razumevanju - kaže Aleksandar Jovanović, inače tehnički direktor Belih orlova za Evropu. - Ukoliko prepoznamo talenat u nekom dečaku, u sklopu napredovanja, posetio bi Srbiju i trenirao u Voždovcu što je sa oduševljenjem prihvatio i njihov direktor mlađih kategorija, nekada sjajni napadač, Jovan Damjanović.
