"Bil Klinton" pomaže Srbima
Naši fudbalski stručnjaci sve cenjeniji na krajnjem jugu Crnog kontineta - kaže trener golmana Branislav Grahovac
Malo je ko u Srbiji čuo za Novosađanina Kostadina Kostu Papića (56). U Južnoj Africi smatraju ga fudbalskim čudotvorcem. U bogatom CV piše da je trenirao Orlando Pajratse, Maricburg, Kajzer Čifs, Čipa junajted i Polokvane Siti. Imao je i akademiju za talente u Randburgu.
Radio je još u Gani i Tanzaniji, ali njegova standardna baza je najjužnija zemlja afričkog kontineta.
Interesantno, poznat je i po nadimku „Bil Klinton“ zbog neverovatne sličnosti sa bivšim predsednikom SAD.
Zašto je Papić zanimljiviji od recimo Vladimira Vermezovića koji je takođe kormilario najvećim klubovima Kajzer Čifsima i Orlando Pajratsima?
Zato što je Papić, snagom autoriteta, omogućio još nekim Srbima da okušaju trenersku sreću u Južnoj Africi. Vladislav Herić (50) je od 2006. do 2016. radio u mnogim sredinama, plus Tunisu, a trenutno živi u Kejp Taunu i čeka nove izazove. Moma Medić je radio u Burundiju i Južnoj Africi, a trenutno je u Novom Sadu.
I kada ste pomislili da Srba više nema u Južnoj Africi, slede iznenađenja. Poznati trener golmana, koji se okušao i u samostalnom vođenju ekipa, Branislav Grahovac vredno radi u drugoligaškoj ekipi Rojal Iglsa iz Durbana. Kvalitetno takmičenje u kome je i poznati Džomo Kosmos. Odlično je upoznao fudbalske prilike u Južnoj Africi gde je već devet meseci.
-Tokom pripremnog perioda odigrali smo dosta utakmica sa klubovima iz elite, a tu su i redovni TV prenosi i upoznat sam sam fudbalskim prilikama – počinje raport za Vesti poularni "Grale" – U Južnoj Africi obreo sam se na poziv Koste Papića koji je bio šef u klubu koji je vrhunski organizovan. U vlasništvu je bogatog bračnog para iz Durbana. Mečeve igramo na „Hari Gvala“ stadionu u Pitermaricburgu, gradu sa 1,5 milion stanovnika, i delimo ga sa premijerligašem Maricburg Junajtedom.
Kakva je infrastruktura?
-Klub poseduje najsavremeniji trening kamp udaljen 20 kilometara od grada. Fantastično opremljeni paviljoni sa sobama za igrače, apartmanima za članove stručnog štaba, upravnu zgradu sa kancelarijama, kuhinja, restoran, sala za zabavu sa bilijarom, TV salu, najsavremeniju teretanu, tri otvorena bazena, nekoliko savršenih terena, oprema i bezbroj detalja za treninge...Pričam o mom klubu koji nije u vrhu, a sve to, pa i više, poseduju i klubovi Premijer lige. Oni imaju stadione koji su bili u opticaju za Mundijal 2010. Najjednostavnije rečeno, oduševljen sam kako sve funkcioniše.
Kako se savlađuju razdaljine prilikom utakmica?
-Putuje se avionima, odseda u najsavremnijim hotelima.
Kasne li prinadležnosti?
-To se ne dešava u Južnoj Africi.
Koja su vam konkretna zaduženja?
-Radim kao trener golmana u Rojal Iglsima. Prošle sezone propustili smo priliku, nedostajao je jedan bod, da se plasiramo u baraž za Premijer ligu. Ponovo smo imali velike ambicije.
U pripremnom periodu pobedili smo klubove iz elite, ali smo hendikepirani pošto je trener Papić morao na operaciju vratnih pršljenova i to se odražava na plasman. Ovo je prvi put da sarađujemo iako me non-stop zvao da mu se pridružim u svim klubovima u kojima je radio. Jednostavno, kockice su se tek sada složile.
Sastav ekipe?
-Tamnoputi momci, plus stranci iz Zambije, Kameruna i Malija.
Kvalitet fudbala u Južnoj Africi, kroz mnoge aspekte, poboljšava se iz godine u godinu. Tu se ne podrazumeva samo igra već infrastruktura, podrška medija, organizacija lige...Posle svega očekuju se i bolji rezultati nacionalnog tima koji je u krizi zbog smene generacija.
-PSL liga obiluje utakmicama u kojima nema izrazitog favorita. Vodi se borba za svaki deo terena – kaže Grahovac – Prosek je 2-3 gola i nijednom favoritu nije zagarantovana pobeda. To potvrđuje ime prošlogodišnjeg šampiona Bidvesta i trenutna tabela. Predviđam da će do samog kraja trajati neizvesnost.
Uvezeni igrači i treneri?
-Uglavnom je reč o momcima iz ostalih afričkih zemalja, južni deo, ali malo ko od njih donosi prevagu. Ajaks iz Amsterdama ima satelit klub Ajaks Kejp Taun i logično da je tu trener neko od „kopljanika“. Na klupi je bivši golman Stenli Menzo, ali reč je o prosečnom timu.
Neka zanimljivost?
-Malo je bivših reprezentativaca koji se bave trenerskim poslom. Erik Tinkler predvodi SuperSport, Stiv Kompela poznati Kajzer Čifs, ali je najpoznatiji Beni Mekarti, trener Kejp Tauna. Šon Bartlet radi u I diviziji (Univerzitet Pretorija).
Đetić u Bivestu
Bidvest Vic iz Bramfontejna (predgrađe Johanezbzrga) je poslednji šampion Južne Afrike.
Ove godine pojačao ge je povratnik i internacionalac Stiven Pienar, a u Bidvestu igra i jedini Balkanac u PSL ligi Crnogorac Slavko Damjanović (34). Nikšićanin je prethodno bio član Mogrena, Sutjeske, Mornara, Spartaka, subotičke Bačke, Bekeščabe,
Povratak Sredojevića
Orlandi Pajratsi su najveći klub u Južnoj Africi i jedan od najpriznatijih na Crnom kontinentu. Od ove sezone trener je, po drugi put posle 2006, Milutin Mićo Sredojević koji je 2001.došao u Ugandu. Od tada nije napuštao Afriku. Bio je u Etiopiji, Tanzaniji, Sudanu, a radio je sa velikim uspehom kao selektor Ruande i Ugande.
Nezgoda za Krmpotića
Nije svakidašnja situacija da se na tlu Afrike sretnudva naša stručnjaka. Grahovac je „ugostio“ Zlatka Krmpotića.
-„Krmpota“ trenira zambijskog šampiona tim Zeska. Nedavno su gostovali u Pretoriji i sa SuperSport Junajtedom igrali meč ¼ finala CAF Kupa Konfederacija. Bilo je 0:0, a u revanšu tragedija za našeg stručnjaka. Imao je 2:1 i prolaz, ali je Zesko u 90+2 primio gol i SuperSport je sa 2:2 otišao dalje.
Mićo nagovorio Jelušića
Veselin Jelušić kormilari Blumfonten (Blum) Seltikom. Reč je o još jednom Srbinu koji je zanat dobro ispekao u Africi radeći od 1988.u Angoli i Bocvani kao selektor i kordinator.
-Nikada nsiam radio, ali sam puno puta boravio u Južnoj Africi. Za mene je ovo novi, veliki izazov – kaže Jelušuć – Do 2010.bio sam u Bocvani, a dve poslednje godine Angoli. Najpre sam vodio, a onda bio tehnički direktor u InterKlubu. Prijatno se osećam jer poznajem zemlju i zbog iskustva koje sam stekao radeći u u Angoli i Bocvani. Često sam dolazio u Južnu Afriku zbog prijateljskih utakmica, kampova, ali i zvaničnih utakmica.
Kako je došlo do saradnje sa Blumom?
-Imao sam nekoliko opcija u više zemalja, ali je presudnu reč imao prijatelj Mićo Sredojević koji je preuzeo Orlando. Ohrabrio me da prihvatim ovaj izazov. Rekao mi je da klub ima veliki potencijal. I ranije sam mogao da dođem u Južnu Afriku, ali sam imao čvrste ugovore i porodične probleme pa sam jedan period proveo u domovini.
Planovi i ambicije?
-Svakako bolji rezultati. Da bih ih ostvarili neophodno je da ekipa bolje reaguje u završnici napada. Naporno smo radili na tom planu i očekujem sve bolje rezultate mada sve zavisi od klaliteta i karakteristika igrača koje imamo.
