Lekciju iz Kelna zauvek pamtimo

Kad je prilikom određivanja grupa Lige Evrope žreb Crvenoj zvezdi dodelio Arsenal, starijim navijačima Crvene zvezde ozarilo se lice. Ali, kad se u grupi našao i Keln, osmesi su ustupili mesto stanju duboke potištenosti.

youtube.com/CrniGuja

Ispustili prednost: Savićević postiže gol u Beogradu, a Pančev slavi ispred Ilgner

To što je Arsenal evropski velikan nikoga kome su crveno-bele boje na srcu ne brine, jer zauvek pamte onaj "drop-kik" Dušana Savića na Hajberiju kojim je Zvezda eleminisala "tobdžije" na putu ka finalu Kupa UEFA u sezoni 1978/79.

Ali isto tako, nema navijača Crvene zvezde koji se ne trese od užasa na sam pomen Kelnam, jer su baš "jarčevi" bili ti koji su jednom moćnom timu Beograđana "odrali kožu" eliminisavši ih u 3. kolu Kupa UEFA.

Kažu da svaka uspešna Zvezdina generacija ima svoju "crnu mrlju" - neki poraz koji je bio teži i bolniji od ostaliih.

Za Šekijevu ekipu to je bila Fiorentina, za Džajićevu Panatinaikos, za Pižonovu Ferencvaroš... svaki put u evropskom polufinalu.

Za Piksijevu - to je bio Keln. Ne baš tipična nemačka ekipa, ne visoka bundesligaška klasa, ali dovoljno uporna da iskoristi naše balkanske slabosti, zbog čega taj udarac koji su zadali boli i posle 28 godina.

Bajka

Priča počinje u pozno leto 1989. godine kad Zvezda, povratkom Dejana Savićevića i Darka Pančeva iz vojske, a sa Draganom Stojkovićem kao vođom, Robertom Prosinečkim kao svetskim prvakom iz Čilea, Vladanom Lukićem i Mitrom Mrkelom kao nepredvidivim strelcima sklapa napad koji je svaku odbranu lomio kao od šale.

Pamte se goleade: 6:1 protiv bugarskog Sredeca sa Stoičkovim, isto toliko sa Slobodom u prvenstvu i 6:0 s Vojvodinom u kupu, potom u istom takmičenju s Lirijom 8:2... Uz nekoliko neočekivanih poraza usled opuštanja nastavljena je serija pobeda: Vardar 4:2, Rijeka na Kantridi 4:1, Budućnost u prvenstvu i Kupu dva puta po 5:1... U Evropi je preskočen Galatasaraj (1:1 i 3:1) i onda u verovatno najboljoj igri te jeseni torpedovan Žalgiris sa 4:0 u Beogradu i 1:0 u Kaunasu i - svi su govorili samo o Kupu UEFA i osvajanju prvog evropskog trofeja.

Onda je stiglo 3. kolo u kojem je pred 90.000 gledalaca savladan Keln sa 2:0. Nemci sa odličnim Pjerom Litbarskim i Tomasom Heslerom nisu bili bez šansi - pretili su golmanu Stojanoviću i Ran, Štajner i Šturm, ali je i na drugoj strani Bodo Ilgner bio na ogromnim mukama. Zvezda je stvarala i propuštala šanse. U završnici je Dejanu Savićeviću najpre poništen gol zbog navodnog ofsajda, a onda ovaj čarobnjak postiže još dva - prvo udarcem glavom posle Stojkovićevog centaršuta, a potom posle solo-akcije koju je završio neodbranjivim udarcem pod samu prečku.

Rezultat 2:0, totalna euforija, slavlje, u Beogradu se tih dana priča samo o tome kako će Zvezda i u revanšu dati dva-tri komada i dočekati proleće u Evropi.

Potop

Sad se zna šta se dogodilo tog 6. decembra 1989. godine na stadionu Kelna, koji je po velikom parku u kojem je bio smešten nosio ime Mingersdorfen i na čijim su tribinama od 40.000 gledalaca polovinu činili - navijači Zvezde...

Ali šta se dešavalo tih dana u Nemačkoj, to se pričalo samo povremeno, šapatom, i to samo po kuloarima.

Trener Kelna Krištof Daum Zvezdi je suprotstavio manje-više isti tim iz prve utakmice, ali je dobio još jedan adut - ogromno samozadovoljstvo našeg tima, koje je vladalo malo među igračima, a još više u rukovodstvu crveno-belih i među prijateljima i navijačima našeg kluba. U Keln je nagrnulo sve, u Zvezdinom hotelu vladala je neopisiva gužva. Tome je podlegao možda malo i doprineo i trener Dragoslav Šekularac, kome se nije upalila lampica za alarm. Uz zvuke trubača, koji su se tu odnekud našli, na stadion se otišlo bez potrebne koncentracije, opušteno, kao na izlet. Što bi neki rekli - pravo iz šopinga.

Iako je povređenog golmana Stojanovića na golu zamenio debitant Milojević, a "požutelog" Pančeva u špicu napada Lukić, to se nije osetilo mnogo u igri. Doduše, zapretili su i Uve Ran, i Štajner, nekoliko puta udarcem iz daljine i Litbarski, ali Zvezda je opet imala više od igre i brojala šanse: Savićević i Stošić, Lukić, opet Savićević, opet Stošić... Mreža nikako da se zatrese.

Pola sata pre kraja prodor Ordenevica po levoj strani, a i danas se priča da je lopta pre centaršuta izašla van terena, koristi Gec da dovede Keln u vođstvo. Kod drugog pogotka greši prvo Jurić koji pušta Heslera da centrira, a potom mladi Milojević koji loše boksuje loptu - na nogu Geca za 0:2.

I opet Zvezda ima šansu za hepiend jer Prosinečki izlazi sam pred Ilgnera, može da bira ugao, šutira po zemlji desnom nogom i lopta - odlazi tik pored leve stative.

Produžeci? Svi čekaju osim Litbarskog, koji u poslednjim sekundima izvodi slobodan udarac, Zvezdini igrači signaliziraju ofsajd, lopta dolazi sa leve ide na desnu stranu gde je Štajner iz okreta sprovodi u mrežu. Kraj bajke i - potpuni brodolom.

Zvezda se vratila u Beograd u potpunoj tišini, da narednih meseci liže rane koje će, ulaskom Miodraga Belodedića u ekipu i osvajanjem duple krune zaceliti ožiljke. Naredne sezone crveno-beli će zasesti na evropski presto i o Kelnu je prestalo da se razmišlja i priča.
Ali, eto, posle punih 28 godina stara rana ponovo žiga. I biće tako sve dok u četvrtak uveče ne počne utakmica na Rajn Energi stadionu.

Neće se ponoviti 1989.

Uprkos što nije bilo karata u slobodnoj prodaji, ali ni za organizovane grupe iz dijaspore i velikim cenama na crnom tržištu veliki broj naših zemljaka sa područja Severne i srednje Nemačke ipak je uspeo da pribavi ulaznice za ovu utakmicu.

Jedna od srećnijih porodica koja je to uspela su i Nicići iz Bona. Dragan sa suprugom Mladenkom i kćerkama Natašom i Nikolinom biće u četvrtak uveče na tribinama Rajin energi stadiona u Kelnu da pruže Zvezdi neophodnu podršu u postizanju što boljeg rezultata. Dok je bio momak i dok su mu deca bila mala Dragan je išao sam na utakmice uglavnom kada su one bile u okolini, ali ne samo na fudbal i ne samo na Zvezdine utakmice. Bodrio je košarkaše Zvezde protiv Telekoma, ali i reprezentaciju tadašnje Jugoslavije. Za Natašu i Nikolinu ipak neće ovo biti prvo vatreno krštenje što se Zvezdinih utakmica tiče, kompletna porodica Nicić je prošle godine već gledala jednu Zvezdinu utakmicu na popularnoj "Marakani" u Beogradu.

- U poslednjih nekoliko godina praktikujemo da zajedno, porodično posećujemo velike manifestacije tako da smo prošle godine bili na "Marakani", ove u Guči, a sada evo nas u Kelnu. Ja se još uvek dobro sećam one utakmice iz 1989. godine i poraza od 3:0, kada je Zvezda ispustila plasman u četvrtfinale tadašnjeg Kupa UEFA. Nadam se da će ovoga puta biti drugačije pogotovo što je Keln u velikoj krizi i ne verujem da će se oporaviti do četvrtka, pa zato tipujem na pobedu Zvezde, a prognoziram rezultat 3:1, naravno za Zvezdu - iskreno će Dragan, inače veliki zaljubljenik u fudbal kojeg još igra rekreativno.

Osim njih na tribinama stadiona u Kelnu biće još najmanje grupa od 20 zvezdinih navijača iz Bona.

Zvezdin "dželat" koban i za Partizan

Taj famozni Falko Gec, koji je Crvenu zvezdu u hladnoj noći u Kelnu sa dva pogotka zavio u crno, izgleda da je imao "pik" na beogradske klubove pošto je koju godinu ranije doprineo eliminaciji Partizana iz Kupa šampiona.

Slučaj je hteo da se crno-beli posle osvajanja titule 1983. godine već u 2. kolu namere na najjači tim tadašnje DR Nemačke - berlinski Dinamo, klub koji je kao što je bio slučaj i sa drugim velikanima u gotovo svim zemljama istočnog bloka bio pod patronatom države. Dinamo je, kao i moskovski CSKA ili rumunska Steaua, bio zaštićeni ljubimac partijskog vrha. U njemu je sve važne odluke povlačio Štazi, zloglasna kontraobaveštajna služba Istočne Nemačke, koja je u to vreme bila poznata i po laboratorijskim eksperimentima na sportistima.

Gec, vrlo dobar ofanzivni vezni, šokirao je odbranu Partizana postigavši gol već u 1. minutu berlinskog susreta, a do kraja u strelce se upisao i Ernst. Dve nedelje kasnije, Gec je sa Dinamom doputovao u Beograd na revanš, ali se neočekivano nije našao u sastavu.

Evo i zašto. Tada 21-godišnji momak iskoristio je dolazak u drugu socijalističku zemlju, ali veoma liberalnu i posle srmrti Tita sve otvoreniju prema svetu, da ispuni san mnogih Nemaca s druge strane Berlinskog zida da - pobegne iz Istočne Nemačke, od Štazija i totalitarnog režima.

- Kad sam stigao u Beograd prvi put sam video i probao koka-kolu - pričao je kasnije Falko Gec.

Jednostavno se išetao iz hotela u kojem je Dinamo bio smešten, uzeo taksi i odvezao se u ambasadu SR Nemačke u Ulici kneza Miloša. Predstavivši se službenicima ambasade zatražio je politički azil i 48 sati kasnije bio je u vozu za Minhen i slobodu. Bez njega Dinamo je poražen od Partizana sa 1:0, ali je ipak prošao u dalje takmičenje. Geca je odmah angažovao Bajer iz Leverkuzena za koji je zaigrao posle jednogodišnje suspenzije FIFA. Posle četiri uspešne sezone prešao je u Keln, da se nađe na putu Crvenoj zvezdi.