Čuvar srpskog fudbala

Voleli ga ili ne, priznajte da je najbolji! Nema druge. Bilo da je u pitanju srpska reprezentacija, ili sada Partizan, njegov učinak je uvek impresivan. Vladimir Stojković (34) je prolazio kroz teške trenutke u životu, ali nikad nije trpeo klub za koji je branio. S pravom je uživao i poverenje srpskih selektora poput Antića, Mihajlovića ili sada Muslina. Čak i u trenucima kada nije imao rešen klupski status, svi treneri su znali da bolju opciju od Stojkovića jednostavno nemaju.

A. Čukić

Ponos "Orlova" i Partizana: Vladimir Stojković

Najbolji primeri dolaze nam iz bliske prošlosti, kada se po drugi put vratio u Partizan. Ekipu koja je imala mnogo problema u odbrani učinio je čvršćom, vratio sigurnost momcima koji su počeli da gube veru i dao najveći doprinos ulasku crno-belih u Ligu Evrope. Uspesi Partizana i Crvene zvezde utiču na dobar ambijent i pred nastavak kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, javnost očekuje da Stojke i ovog puta bude garant stabilnosti, da bude pravi u kriznim momentima i približi nas plasmanu u Rusiju. S obzirom na formu, i sve što je uradio za srpski fudbal, ta očekivanja su potpuno realna.

- Nisam čovek koji previše priča o sebi - kaže Vladimir Stojković. - Funkcionišem dobro kada sam u pravom timu. Druga je stvar što sam u tom pogledu imao mnogo sreće. Birao sam prave sredine, a reprezentacija je uvek bila nešto posebno. Čovek nema opciju, nego da uradi sve što može kako bi bio dostojan dresa, radovao se pobedi, obradovao naciju...

Možda je 2010. godine na SP u Južnoj Africi moglo i bolje. Stojković je i tada bio na vrhunskom nivou, odbranio je penal Nemcima u velikoj pobedi od 1:0, ali su nas plasmana u narednu rundu koštali Gana i Australija. Nakon perfektnih kvalifikacija, javnost je očekivala više, iako Stojke samo po lepom pamti taj period.

- Odgovara mi igra sa četiri beka i dva zadnja vezna. To je beton! Nema prolaza. Kod Antare je bilo tako, sa Vidom i kompanijom. Sviđa mi se i ova Muslinova varijanta. Kada se branimo, ima nas sedam pozadi. Kada napadamo, mnogo je igrača u završnici.

To, dakle, obećava novi napad na Svetsko prvenstvo. Još jednom sa Stojkovićem na golu.

- Imamo dobru atmosferu, veliku želju, ambiciju... Poštujemo svakog rivala, i imali smo maksimalan pristup svakoj utakmicu. Tako će biti do kraja. Želimo da uradimo sve što je u našoj moći, da se ne bismo kajali jednog dana. Nema lepšeg osećaja od igranja na tako velikom takmičenju. Mi stariji stalno prenosimo ta iskustva i dodatno motivišemo ove mlađe.

M. Todorović

Nesavladiv u derbijima: Zvezdaši nisu mogli da mu daju gol

Partizanovci su ljuti na upravu što nije ranije vratila Stojkovića. Većina smatra da bi crno-beli u tom slučaju imali šansu i za plasman u Ligu šampiona.

- Srećan sam zbog povratka u porodicu. Za mene nije postajala nijedna druga opcija. Želja navijača i kluba je bila prevelika i odlučio sam da se vratim u sredinu u kojoj sam imao najbolje rezultate. Partizan je mnogo učinio za mene, i uvek osećam potrebu da mu delić toga vratim.

Odlično je počela naša nova saradnja, ali ne bih pričao o tome šta bi bilo kad bi bilo. Mnogo poštujem svoje kolege u klubu, znam da su uradili najviše u dvomeču sa Olimpijakosom.

Ali, u dvomeču sa Videotonom Stojke je pokazao deo magije. Odbrane u poslednjem minutu prve i trećem minutu druge utakmice za mnoge su odredile sudbinu Đukićevog tima.

- Čist instinkt. On se ne vežba na treninzima. Imaš ga ili ga nemaš. Sve drugo možeš radom da podigneš na viši nivo. Brzinu, skočnost, koncentraciju. Sa instinktom se rađaš.

Uverava Stojković da mu prija saradnja sa Miroslavom Đukićem, koga vrlo dobro poznaje.

- Sa Đukićem sam radio u mladoj, olimpijskoj i A reprezentaciji. Odlično se poznajemo. Posle svega, osećam se kao da nikada nisam ni odlazio iz Partizana.

Posle uspeha u duelima sa Videotonom, Stojković je potvrdio da je majstor večitih derbija. Odigrao je svoj osmi, a još nikada nije primio gol od protivničkog fudbalera. Jedini put loptu u mreži video je kada ga je na "Marakani" savladao saigrač Milan Obradović.

- Uf, baš ne volim da pričam o tome. Možda te brojke govore same za sebe. Ispada kao da sada treba sebe da hvalim. Rekao sam već, saigrači su me kroz karijeru pravili boljim, jačim...

Kada je prvi put dolazio u Partizan, susretao se sa velikim gnevom Zvezdinih navijača. Utisak je da mu nikada nisu i neće oprostiti prelazak u Humsku.

- Mislim da više nema tenzije. Prošlo je, nadam se da su i oni zaboravili. Desi se na ulici neka prozivka. To je neminovno i biće dok je sveta i veka. Onaj strah iz autobusa u Đenovi, kada je Srbija trebala da igra protiv Italije, ostaje za ceo život. Bilo je revolta u meni. Govorili su da sam se uplašio i da nikada više neću stati na gol. Ne, nisam taj tip. Odgovorio sam drsko i dogodila se "Đenova". Mislim da se svi toga sećaju.

I ovog puta bilo je prozivki, ali ništa strašno. Na pogrdan nadimak "Mustafa" već se navikao. Problem je što zvezdaši ne kapiraju da Stojkovića takve situacije dodatno motivišu.

- Nisam se obazirao. Više sam razmišljao o tome da se preko puta mene nalazi odličan golman. Svima sam govorio da je Borjan ozbiljan golman. Još dok je bio u Radu videlo se da ima šlifa. Srpska posla. Taj što ti je nadohvat ruke, nije interesantan. Bolje je da eksperimentišeš i izmišljaš toplu vodu. Sada je kasno. Brani za njih i želim mu svu sreću - poručio je Stojković.