I Brazilcima lopta kroz noge

Na pitanje koji je bio prelomni trenutak na putu ka tituli svetskog prvaka u fudbalu (za igrače do 20 godina), većina bi rekla da je to bio pobednički gol koji je Nemanja Maksimović postigao u 118. minutu finalne utakmice protiv Brazila. Ali Veljko Paunović, selektor tog tima, danas trener američkog kluba Čikago Fajer, koji je selekciju Srbije doveo do istorijske pobede i osvajanja titule - misli da je neki drugi momenat bio onaj ključni.

EPA/John Cowpland

Znali da proslave uspeh: Veljko Paunović na rukama igrača

Pri tome, on ne misli uopšte na finalni meč odigran 20. juna 2015. godine, već na događaj koji se zbio dva dana ranije.

- Posle naše pobede u polufinalu, mi smo naravno proslavljali taj uspeh onako kako samo mi umemo - kazao je naš stručnjak novinaru sajta Svetske fudbalske federacije (FIFA). - Ali, u tri sata ujutru sam rekao igračima i stručnom štabu da je vreme za spavanje: "Okej, to je bilo to, zabava je završena. A sad ponovo na posao!".

- Bilo mi je tada jasno da su svi oni bili zadovoljni onim što smo već postigli plasmanom u finale. Ulazak u samu završncu Svetskog prvenstva smatran je za neverovatan uspeh, naravno i u samoj Srbiji - kazao je Paunović.

Jasan cilj: Hoću zlato!

- Međutim, ja sam nisam želeo da se time zadovoljim, ali ni da moji igrači budu zadovoljni dostignutim jer sam osećao da mi možemo i da to krunišemo osvajanjem šampionske titule. Od tog trenutka imao sam pred sobom samo jedan veliki cilj - da pobedimo Brazil - kaže Paunović.

Niko nije srpskom timu davao realne šanse da to i ostvari. Neki su smatrali da su Srbi protiv petostrukih prvaka sveta apsolutni autsajderi, a uz to su Veljkovi izabranici na putu do finala čak u tri meča uspevali da pobede tek posle produžetaka.

Sada im je ostalo 48 sati da se oporave i prikupe snagu za 120 minuta u finalu. Na drugoj strani, Brazilci su "prošetali" do finala, pa su čak i u polufinalu odneli lako pobedu sa ubedljivih 5:0.

Žuti dresovi ulivaju strah

Paunović je imao još jednu brigu: Kako da igrače sačuva da se ne prepadnu i da ih ne blokira slavna žuta boja dresova Brazilaca.

- Morao sam da ih opustim i stvorim najbolju moguću atmosferu u timu pred taj meč. Najpre sam radio na tome da im ne dozvolim da se unapred predaju velikom protivniku. Zato sam im pustio nekoliko video-kaseta sa utakmica u kojima sam ja kao igrač bio u timu koji je pobeđivao Brazilce. A onda sam poentirao rečenicom: "Ej bre, kad sam ja to mogao, onda možete i vi!"
Čak ih je ubeđivao i da su u stanju da se nadigravaju, pa kao majstori i poigravaju sa vršnjacima u žutim dresovima. Pomenuo im je i poznati fudbalski štos sa proturanjem lopte kroz noge (tzv. "tunel"), što je na samom meču onda i viđeno.

- Kada se pažljivo gleda snimak utakmice, odnosno detalji napada u kojem smo postigli drugi gol, vidi se da je neko od naših proturio Brazilcu loptu kroz noge... To je bilo jednostavno fantastično - ispovedio se Paunović.

Kao jedna porodica

- Pobeda na Svetskom prvenstvu je jedna od najlepših stvari koje su mi se dogodile u životu - kaže Paunović koji je igrao u brojnim klubovima, između ostalih i u Atletiku iz Madrida, a povremeno bio i reprezentativac Srbije.

Potom nastavlja ovu ispovest zaključkom da trijumf u Novom Zelandu oseća i na ličnom planu jer je radio sa grupom igrača sa kojima je zaista bio blizak i smatrao ih za svoju porodicu.

- Od tada sam mnogo puta gledao snimke sa tog turnira, pa se i danas kao i pre, uvek naježim kod naročito emotivnih scena iz finala protiv Brazila. Bio je to neverovatan i veoma značajan podvig za moju zemlju. Na tom uspehu možemo da zahvalimo izuzetnoj grupi mladih igrača - kaže Paunović.