Priče sa Zlatibora: Marija, moja sreća vodilja
Čudni su putevi Gospodnji pa i fudbalski Bojana Ostojića (33). Stameni Era iz Sevoja, dodirnuo je zvezdane visine u godinama kada mnogi razmišljaju o povlačenju. Sada sa potpuno različite distance gleda na karijeru, ali i obaveze koje slede.
Partizan je posle odlaska Milenkovića (Fiorentina) po svaku cenu želeo da zadrži Ostojića koji je dugo bio u senci Gogue i Balažica. Za njega su se još zimus raspitivali francuski Lens i turska Alanja, koja je nudila 450.000 evra.
- Bila je to prilika da obezbedim porodicu, ali sada ne žalim. Drago mi je što sam ostao. Ne kajem se. Zadovoljan sam u Humskoj, a na sve je došla dupla kruna i novi ugovor. Želja mi je da sa Partizanom ostavim trag u Evropi.
A sve je počelo na stadionu kraj Đetinje. Sa kapitenskom trakom obezbeđivao je prilaze svom golu, bio je u stanju da "preore" teren i nađe se u završnici.
Kada se povede reč o nekoj vrsti idola nema dilemu.
- Nemanja Vidić je jedinstven. Igramo na istoj poziciji, zemljaci smo...
Sloboda je bila u ko zna kom periodu previranja i Ostojić je, kao najistaknutiji igrač, imao brojne ponude. Osim za Slobodu, kragujevački Radnički, BASK, Novi Pazar, Voždovac igrao je i za Čukarički.
Problem je bio trener Ljubiša Piskavac Stamenković. Od njega je "pobegao" iz Sevojna, ali i po povratku iz Kragujevca u Slobodu koja se fuzionisala sa ekipom iz prigradskog naselja.
- Ostao sam u fudbalu samo zahvaljujući tadašnjoj devojci, a sada supruzi Mariji. Nije dozvolila da "dignem ruke" od fudbala, iako sam pomišljao na tu varijantu. Dugujem joj ogromnu zahvalnost. Da nije bilo nje i vere u moj kvalitet ko zna šta bih danas radio.
30 mečeva je Ostojić odigrao prošle sezone za Partizan
Marija je, poput supruga Boda Ilgnera i Tomasa Heslera, "preuzela brigu" o suprugovoj karijeri. Spasonosan je bio poziv pokojnog Blagoja Paunovića, tada trenera BASK-a. Bilo je to 2010. Ostojić nije imao klub, a preporučio ga je Kurta, čuveni kafedžija, partizanovac i fudbalski zaljubljenik sa Tare. Definitivna selidba u Beograd.
- I prvi ozbiljniji novac od koga sam kupio kola! Ali, ni na Carevoj ćupriji mi sreća nije bila nakonjena. Kad sam se izborio za mesto u timu, a BASK za Superligu, usledilo je odustajanje pa je nas nekoliko prešlo u Novi Pazar.
- To je fudbalski grad, ali sam se povredio, malo igrao, Marija je bila u Užicu i nije nam prijalo razdvajanje... Potom sam prešao u Voždovac - seća se štoper crno-belih i nastavio:
- Sa "zmajevima" sam ušao u Superligu, ali sam njene čari osetio kao član Čukaričkog. U Voždovcu sam bio kapiten i jedini igrač koji je odigrao sve utakmice u sezoni. Dobio sam samo jedan žuti karton i to samo zato što sam tako želeo. Da imam bar jedan u sezoni. Da ne kažu: kakav je ovo štoper kada nijedan žuti karton nije dobio.
Iščekivanje prinove
Porodica Ostojić u avgustu će dobiti još jednog člana. Uzbuđenje raste, a do tada u prvom planu i dalje će biti Cezar, patuljasti pinč.
- Dete će još više dati smisao života ljubavi koja je Mariju i mene održala i u teškim vremenima.
Ko Vas je kontaktirao prilikom prelaska na Banovo brdo?
- Sadašnji trener Zvezde Vladan Milojević! Popili smo kafu i sve se dogovorili. I u Čuki sam najpre bio rezerva! Igrao sam tri godine na Banovom brdu i osvojio Kup Srbije, prvi pehar u karijeri, a tri puta smo igrali u Evropi. Eliminacija od Gabale posebno mi je teško pala.
Na kraju klub iz Humske?
- Potpisao sam jednogodišnji ugovor za Partizan u petak, a već u subotu otputovao u Poljsku na pripreme i odmah se stavio na raspolaganje Ivanu Tomiću - priseća se Ostojić šta je radio prošlog leta.
Sam svoj menadžer
Ostojić otkriva zanimljivost koja nije uobičajena za naše fudbalske prilike.
- Sve što sam postigao lična je zasluga. Nikada nisam imao zaleđe ili neke osobe koje su me protežirale. I danas sam bez menadžera! Tako sam i došao u Partizan, isključivo sopstvenom borbom. Na kraju krajeva to mi je velika satisfakcija - kaže Ostojić.
Odluku o poslednjoj promeni sredine nije sam doneo.
- Najpre sam mislio da je šala kada sam čuo da me traži Partizan. Usledila je provera. Tek kada sam utvrdio da je sa druge strane Miloš Vazura počeli su pregovori.
Vagao je između izdašnije ponude Levskog iz Sofije i Partizana. Marija bila ta koja je najzaslužnija što Ostojić danas nosi crno-beli dres. Pitao je:
- Gde da idemo?
Kao iz topa odgovorila je:
"Partizan, a ti sam odluči".
Prvi meč protiv Napretka i poraz 2:1. Već u drugom, protiv Voždovca, dao je gol i ostao u ekipi. Posle toga sve je deo istorije.
Ostojića bije glas da je veliki kozer. Ne libi se da zbija šale na račun legende Saše Ilića, posebno ceni Nemanju Matića i Ronalda, nije voleo duele sa snažnim Oditom, a preferira toplije krajeve.
- Španija je zemlja koja, sa sportske i privatne strane, ima sve što me privlači. Nisam u godinama kada mogu da biram. Preferiram toplije krajeve. Pošto sam produžio ugovor do 2019. ima vremena da razmišljam o atraktivnim destinacijama poput, recimo, Tajlanda.
Ritual pred utakmicu?
- Svodi se na štucne. Najpre navučem levu pa desnu. Prilikom izlaska na teren uvek sledi molitva.
Odbrana ključ uspeha
Partizan je sezonu završio sa samo 22 primljena gola.
- To je uspeh cele ekipe. Od napadača do golmana. Mi smo tim, jedinstveni smo, i tako ćemo se ponašati i ubuduće.
