Srbi dominantni u dresu Majorke
Pojedinci su ostavili neizbrisiv trag, a logično da je u toj masi bilo i drugopozivaca. Majorka voli Srbe, ali i oni nju naročito kao turističku destinaciju.
Jugoslavija je bila fudbalski najproduktivniji deo Balkana. Ratovi su uslovili raspad zemlje koja je mogla da ostavi neizbrisiv trag u svetu fudbala. Etnički rat iz 1991. godine rasparčao je zemlju i doneo brojne, pre svega socijalne, probleme. Fatalne posledice osećaju se i dan danas. Nastale su nove države, a fudbal je postao instriument za propagandu. Mora se priznati da su Hrvati najviše postigli. Do tada su Srbi držali primat zvog evropske i svetske titule Crvene zvezde. Naknadno su zaigrali i Crnogorci posle raspada veštačke tvorevine Srbije i Crne Gore.
Analizirajući šta se događalo pre i posle kobnog perioda jednodušan je zaključak da bi Jugoslavija bila sportska velesila, u većini grana, i da je njen raspad definitivno nekome odgovarao.
Elem, ovo je samo uvod u priču o FK Majorka sa najvećeg španskog ostrva Palma de Majorke. Razlog je jednostavan: Malo ko zna koliko je fudbalera, uglavnom Srba, nosilo dres aktuelnog člana Segunde. Pojedinci su ostavili neizbrisiv trag, a logično da je u toj masi bilo i drugopozivaca. Majorka voli Srbe, ali i oni nju naročito kao turističku destinaciju.
Jedan od razloga stalnog angažovanja igrača sa naših prostora je njihova tehnika, koja se lako uklapa u španska pomanja, i brza aklimatizacija. Uostalom, Srbi su poznati kao narod koji širokogrudo prihvata došljake, ali i pravila koja važe van naših granica.
Prvi fudbaleri koji su obukli dres Majorke (1981/82) su centarfor Miodrag Kustudić i vezista Goran Peleš (Čelik). Majorka je igrala u drugoj ligi. Kustudić, bivši centarfor Rijeke, već je imao trogodišnje iskustvo stečeno u Herkulesu iz Alikantea (67/34).
Nastavio je da trese mreže (30/13) i već u drugoj sezoni pomogao je da se klub domogne Primere. Peleš se zadržao samo jednu godinu na čarobnom ostrvu.
Usledila je pauza do 1989. kada je zaigrao, sada poznati menadžer, Šapčanin Zoran Stojadinović (46/18). Igrao je za OFK Beograd Rijeku, Zemun, u Austriji, a posle Majorke branio je boje La Korunje i Figeresa. Jedna od legendi bio je i Hajdukovac Zoran Vulić (95/11) aktuelni trener kazahstanskog Atiraua.
Njegovim stopama krenuo je sunarodnik Siniša Končalović (Osijek), a onda su stigli Vranjanac Vlada Stošić (95/27) i Aranđelovčanin Goran Milojević (128/66). Asa neprevaziđene generacije Crvene zvezde, koga je odlikovala sjajna tehnika, zvali su "spasilac" zbog velikog broja važnih golova. Još je igrao u Meksiku (Atlante) i Portugalu (Gimaraeš). Stošić je ostavio trag i u Betisu gde je došao je na nagovor trenera Sere Ferera sa kojim je sarađivao u Majorki. Kasnije je bio sportski direktor.
Milojević, poznat po tome što je igrao za Crvenu zvezdu i Partizan, branio je boje Bresta, Meride (radio i kao trener, a sin mu se okušao kao igrač), Selte, Viljareala i slavne meksičke Amerike. U jednom periodu vodio je Atletiko Baleares. U dresu Majorke zabeležio je fantastičan prosek golova (1,93), a igrao je tri sezone. Poslednju utakmicu, na bivšem stadionu Luis Sitjar, odigrao je protiv Baskijaca iz Bilbaa i postigao je četiri gola!
Još jedan Partizanovac, Goran Bogdanović (71/7), oduševljavao je ljubitelje fudbala na ostrvu. To mu je omogućilo transfer u Espanjol, kasnije Ekstramaduru. Radio je u klubu iz rodnog Smederava. Njegovim posredstvom došao je jedan od prvih stranih trenera u Srbiji - Španac Havier Bauza.
U tom periodu od 1992. do 1998. bilo je još fudbalera iz Srbije. Kontroverzni Milan Đurđević (nije reč o vođi Nevernih beba) stigao je leta 1994. Prethodno je igrao za OFK, Partizan, PAOK i Panahaiki. Poznat po dugoj kosi, noćnom životu i čestim problematičnim situacijama u kojima se nalazio (pucali su mu u noge) odigrao je samo osam utakmica i postigao dva gola za Majorku. Karijeru je završio igrajući za portugalsku Lesu, francuski Perpinjan i grčku Janinu.
Godinu dana kasnije zaigrao je sada poznati trener Aleksandar Stanojević (5/0). Šest godina kasnije imao je još jedno internacionalno iskustvo u dresu Videotona.
Slična je i priča Dušana Petkovića (12/0) sina poznatog igrača i trenera Ilije. Trenutno je u menadžerskim vodama, ali radi i u slovenačkom Kopru. fudbalsku sreću tražio je u dresovima Jokohame, Volzburga, Nirnberga i ruskih klubova Spartaka i Saturna. Na njegovu karijeru uticao je "Slučaj Petković" iz 2006. kada ga je otac uvrstio na reprezentativni spisak za Mundijal u Nemačkoj, iako kvalitetom, po mišljenju mnogih, nije zaslužio poziv.
Pomalo zaboravljeni krilni napadač Zoran Mašić (OFK, Crvena zvezda, kasnije španska Esiha) postigao je dva gola na 15 utakmica, ali je najavio dolazak sigurno najuspešnijeg Srbina u dresu Majorke.
Piroćanac Jovan Stanković (164/17) bio je veliki majstor fudbala. Dribler i paker. Zanat je ispekao u rodnom gradu, Nišu i na Marakani.
U Majorki se zadržao od 1996. do 2001. U sezoni 1998/99 postigao je četiri gola na 36 utakmica, ali zahvaljujući brojnim asistencijama (Dani Garsia je postigao 12, Bjađini 11 pogodaka...) Majorka je postizala golove, pobeđivala i kao treća u Primeri izborila plasman u kvalifikacije za Ligu šampiona. Argentinski golman Karlos Roa bio je najuspešniji u ligi i pripao mu je trofej "Zamora".
- Najbolji period u mom životu i najbolje godine u istoriji Majorke. kaže Jovan Stanković, Dosao sam kada je to bio prosečan drugoligaš, a posle par godina osvojen je Super kup igrano finale Kupa kupova, Kupa Kralja i Liga šampiona.
Da li ste u kontaktu sa nekim od saigrača?
- Sa Etom, Ibagazom, Lukeom, Tristanom...Skoro sa svim poznatijim igračima i argentisnkim trenerom Kuperom.
Kako objašnjavate toliki broj Srba u klubu?
- Skoro svi igrači iz Srbije ostavili su dubok trag. Od Kustudića, preko Milojevića, Stošiča, moje malenkosti, Jankovića...Jako smo cenjeni na ostrvu. Moram da spomenem i Hrvata Vulića.
Klub je odavo u krizi?
- To su etape kroz koje prolaze klubovi sa manjim budžetima. Amerikanci su doneli novac u Majorku, ali se vidi da nisu iz sveta fudbala. Mislim da rade na pogrešan način što se može zaključiti na osnovu rezultata. Nadam se da će uskoro ući u ligu i nastaviti gde su stali pre četiri godine.
Koliko često idete na Balerare?
- Ređe od kako radim u Crvenoj zvezdi. Imam stan u Majorki, a došle su nove generacije u mojoj porodici pa je vreme da oni uživaju, kaže Stanković koji je nedavno postao srećni deda.
U polusezoni 2000. preselio se u Marsej (6/0) zbog nesporazuma sa trenerom Lusiom Aragonesom. Nije se najbolje snašao u Francuskoj, ali je bio odličan u Atletiku iz Madrida (52/1) i pored čestih povreda.
- Ne mogu da se porede Majorka i Atletiko, izričit je najbolji pirotski fudbaler svih vremena, U Atletiku je velik pritisak i teže je igrati dok u Majorki on i ne postoji. "Jorgandžije" su u nekoliko poslednjih godina dobro ulagale i radile. Razvile su mrežu skauta, lanisrali velike zvezde čijom prodajom je stigao ogroman prihod, kao i od takmičenja u Ligi šampiona. Šteta što se nisu dokopale trofeja u finalu sa Realom, ali su na domaćem planu sjajni. Sve je suprotno u Majorki.
Karijeru je završio igrajući za Majorku (11/0) i Ljeidu (26/1). Boje Jugoslavije branio je na 10 utakmica, a bio je učesnik EURO 2000.
Trenerski zanat pekao je uz bivšeg saigrača Fransiska Solera kao pomoćnik u portugalskom Beira Maru i Atletiko Balearima. Vodio je Sinđelić, a trenutno je trener u mlađim kategorijama Crvene zvezde.
Leskovčanin Goran Stojiljković (Dubočica, Radnički, Crvena zvezda, Leganes i Vojvodina) pojačao je Majorku iz Hetafea. Postigao je četiri gola na 15 utakmica 1996/97.
Polako stižemo i do Veljka Paunovića aktuelnog trenera Čikaga i svetskog šampiona sa Novog Zelanda. U Majorki je bio u dva perioda (1998/99 - 24/5 i 2001/02 - 33/3) na pozajmicama iz madridskog Atletika. Otac Blagoje trenirao je Logronjes (1994.) pa Veljko nije imao jezičku barijeru. Stekao je veliko iskustvo u Španiji pošto je igrao za Marbelju, Ovijedo, Tenerife, Hetafe i Almeriju. Njegova polivalentnost nije imala prođu u reprezentaciji (2/1) Srbije i Crne Gore.
Još jedan Srbin, Milan Milijaš, igrao je za Majorku u sezoni 1997/98. U leto 1999. ugovor je sklopio Ardijan Đokaj (6/0), ali se brzo preselio u Ljeidu (20/2).
Bolje sreće nije bio ni Andrija Delibašić (2004-08) uz Milijaša još jedan član stručnog štaba Partizana. Debitovao je u Saragosi na La Roamredi i odmah postigao gol. Ukupno sedam pogodaka na 29 utakmica. Stigao je iz Partizana, ali je tokom četiri godine ugovora stalno morao na pozajmice: Benfika, Braga, AEK, Beira Mar i Real Sosijedad. Kvalitet je dokazao tek u Herkulesu (65/20) i Rajo Valjekanu (81/14).
U novije doba (2006.) zaigrao je Boško Janković. Poput Delibašića i njega je u Majorku doveo menadžer i bivši igrač "ostrvljana" Zoran Stojadinović.
Janković (28/9) se potom preselio u Italiju (Palermo, Đenova i Verona), iako je sa devet pogodaka bio među efikasnijim veznim igračima Primere. Trenutno je bez kluba, a u reprezentaciji ej debitovao kod Španca Havera Klementea. Ima 32 godine.
Pre dve sezone Filip Marković, Nikola Gulan i Marko Šćepović potrudili su se da klub sa mondenskog ostrva zadrži status.
U aktuelnom timu, naravno, igraju dva Srbina. Saša Zdjelar je na pozajmici iz Olimpijakosa, a Kraljevčanin Dejan Lekić već ima ogromno iskustvo. Bivši centarfor Crvene zvezde igrao je za Osasunu, Eibar, Hihon i Đironu, jedno vreme turski Genčlerbirligi i indijsku Kolkatu.
Posle dosta lomova i perioda kada je finansijska kriza drmala Majorku klub se bar malo stabilizovao. Većinski vlasnik je Amerikanac Robert Sarver (njegov je i Finiks Sans), ali je borba za opstanak u Segundi višegodišnja realnost. Stadion Luis Sitjar davna je prošlost. Nasledio ga je moderni Son Moiks (sada Iberostar - 23,142).
Treneri
Mnoga poznata imena vodila su Majorku (Sera Ferer, Aragones, Viktor Munjoz, Kuper, Vaskez, Kraus, Mancano, Pačeko, Laudrup, nadal, Soler, Karpin...), a sa prostora eks Jugoslavije radili su Ivica Brzić (1988.) i Sergije Krešić (2001.)
Antrfile
TROFEJNI PERIOD
Kup Kralja (28. jun 2003.)
Rekreativo de Uelva - Majorka 0:3
Strelci: Pandijani 20. penal, Eto 73. i 84.
Stadion: Manuel Martínez Valero, Elče
Gledalaca: 35.000
Majorka: Franko, Kortes, Nadal, Ninjo, Poli, Novo, Lozani, Rijera, Ibagaza (85. Markos), Eto (87. Kampano), Pandijani (81. Karlitos)
Finalista: 1991 i 1998.
Španski Superkup
Osvajač: 1998.
Majorka - Barselona 2:1
Strelci: Dani 57. i Stanković 81. minutu za Majorku, a Ćavi 16. minutu za Barselonu
Stadion: Lluis Sitjar, Palma de Majorka
Gledalaca:12.000
Majorka: Roa, Loren, Marcelino, Siviero, M. Soler, Engonga, P. Soler, Stanković, Ibagaza, Dani (87. Kareras), A. Lopez (76. Bjađini)
Trener: Ektor Kuper
Barselona: Hesp, Reajziger, Nadal, Okunovo (67. Abelardo), Rodžer (46. Serđi), Ćavi, Koku, Đovani, Rivaldo, L. Enrike, Zenden (78. L. Garsija)
Trener: Luis van Gal
Barselona - Majorka 0:1
Strelac: Dani u 29. minutu
Stadion: Nou Kamp, Barselona
Gledalaca: 55.000
Finalista 2003: Real - Majorka 1:2, 3:0
Evrokupovi
Finalista Kupa kupova 1999.
Lacio - Majorka 2:1
Strelci: Vijeri u 7. i Nedved u 81. minutu za Lacio, a Dani u 11. za Majorku
Stadion: Vila park, Birmingem
Gledalaca: 33.021
Ana Ivanović u odabranom društvu
Majorka je najveće ostrvo u Španiji. Nalazi se u Sredozemnom moru i deo je arhipelaga Balearska ostrva. Kao i druga Balearska ostrva, Ibiza, Formentera i Menorka, ostrvo je popularna turistička destinacija. Ime potiče od latinskog insula maior, „veliko ostrvo"; kasnije Maiorica. Glavni grad je Palma de Majorka.
Od pedesetih godina 20. veka uspon masovnog turizma radikalno je promenio fizionomiju i grada i ostrva, pretvorivši ga u atraktivni centar.
Zahvaljujući turizmu Palma je značajno napredovala. Godine 1960. imala je 500.000 posetilaca, dok je 1997. imala 6.739.700. Godine 2001, više od 19.200.000 putnika prošlo je kroz aerodrom Son Sant Hoan u Palmi, uz dodatnih 1,5 miliona koji su došli morem.
Poznatiji Majorkanci su teniseri Rafael Nadal i Karlos Moja. Stric Rafaela Nadala je bivši španski internacionalni fudbaler Migel Anhel Nadal. Godine 2006. Majorkanac Horhe Lorenco osvojio je titulu svetskog prvaka u motociklizmu u klasi od 250cc.
Na ostrvu su živeli mnogi poznati ljudi: Frederik Šopen, Žorž Sand, slikar Huan Miro...
Filmske zvezde, Ketrin Zita-Džouns i Majkl Daglas imaju rezidenciju. Takođe, Mihael Šumaher, Klaudija Šifer, Eni Lenoks, Džulijan Lenon, Sintija Pauel (bivša žena Džona Lenona), teniser Boris Beker, Ana Ivanović, bivši španski političar Felipe Gonsales, bivši engleski fudbaler Stiv Makmanaman...
Eks Jugosloveni u Majorki
Goran Peleš 1981/82 Bosna
Miodrag Kustudić 1981-83 Crna Gora
Zoran Vulić 1988-91 Hrvatska
Zoran Stojadinović 1988-90 Srbija
Vlada Stošić 1991-94 Srbija
Goran Milojević 1991-95 Srbija
Siniša Končalović 1991/92 Hrvatska
Goran Bogdanović 1992-95 Srbija
Milan Đurđević 1994/95 Srbija
Jovan Stanković 1995-05 Srbija
Aleksandar Stanojević 1995/96 Srbija
Dušan Petković 1995/96 Srbija
Zoran Mašić 1995/96 Srbija
Goran Stojiljković 1996/97 Srbija
Milan Milijaš 1997/98 Srbija
Veljko Paunović 1998-02 Srbija
Ardijan Đokaj 1999/00 Crna Gora
Andrija Delibašić 2003-05 Crna Gora
Boško Janković 2006/07 Srbija
Filip Marković 2014/15 Srbija
Marko Šćepović 2014/15 Srbija
Nikola Gulan 2014/15 Srbija
Dejan Lekić 2016/17 Srbija
Saša Zdjelar 2016/17 Srbija
