Gost "Vesti" - Dragoslav Stepanović: Dačiću sam bio konkurencija
Na diplomatskoj večeri sam zapevao "Devojko mala", uvek sam imao talenta za muziku i da nisam postao fudbaler, možda bih ušao u te vode.
U Beogradu je prošle nedelje boravila visoka delegacija iz Nemačke. Predvodio je predsednik vlade savezne pokrajine Hesen, Folker Bufije, a u njegovom timu bio je i jedan naš čovek, Srbin - Dragoslav Stepanović (68)! Nama dobro poznato ime. I Nemcima. Legenda OFK Beograda i Crvene zvezde, još više Ajntrahta iz Frankfurta. Nedavno je proglašen za najboljeg trenera svih vremena ovog bundesligaša. Dakle, omiljen i među Srbima i među Nemcima.
Otuda i ne čudi što ga je prvi čovek Hesena uzeo za svojevrsnog savetnika. Ipak, postavlja se logično pitanje. Kako se jedan fudbalski trener našao u tom, za njega, neobičnom timu? Odgovor je - spontano. Baš takav je Stepi bio i prilikom posete "Vestima" u Beogradu. Opušten, spontan i duhovit.
- Ne sećam se tačno kojom prilikom smo se našli u istom avionu kad mi je Folker Bufije rekao da mu je majka Srpkinja, iz Nove Pazove, gde je on u detinjstvu često boravio. Spontano smo započeli razgovor. Od tada je prošlo mnogo godina, a mi smo nastavili da se viđamo i družimo na raznim događanjima u Frankfurtu i Nemačkoj. Tako me je pozvao i da budem u njegovom timu u Beogradu - priča Stepanović.
Uvek zanimljiv za medije
Spontan i duhovit Dragoslav Stepanović je od prvih fudbalskih dana bio interesantan za medije.
- Sećam se, tek sam počeo da igram za OFK Beograd i pozove me novinar jedne beogradske redakcije da napravi intervju sa mnom. Oduzmem se od straha, šta ću da pričam, još nisam ni postao igrač... Međutim, razgovarali smo punih pet sati. Kad smo završili, kaže mi: "Ti ćeš uvek biti zanimljiv za medije." Tako je ostalo do dan-danas, kako u Srbiji tako i u Nemačkoj.
Nije lako biti političar
Nemačka delegacija je razgovarala sa vodećim ljudima srpske vlade, pa je Stepi mogao izbliza da vidi kako funkcionišu politika i visoka diplomatija. Na pitanje o prvim utiscima vrti glavom. Kaže, mnogo je lakše biti trener.
- Težak je to posao. Ali stvarno. Sa sastancima se počinje u osam ujutro i sve se završava tek oko devet-deset uveče, a onda sa premijerom moraš još da diskutuješ o danu koji je prošao i da primetiš da je i tri piva prošlo... - kaže kroz osmeh i dodaje - O hrani i da ne pričam. Sigurno sam nabacio 10 kilograma za ovih nekoliko dana. Rekao sam im da mi sledeći put, ako me budu zvali, kažu da znam da se pripremim na vreme, da ništa ne jedem bar 10 dana. Nije normalno koliko je hrane bilo.
Ono što je najvažnije jeste da su Nemci zadovoljni napustili Beograd.
- Ispalo je super, predsednik Hesena je obećao svu moguću pomoć koja nam bude potrebna za ulazak u EU - kaže Stepanović.
Setim se dede i njegovih reči
Nemačka delegacija je proteklih dana imala prilike da se uveri u kvalitet naše hrane koje je bilo u izobilju. I previše, ističe Stepi. U svakom slučaju, nije izostala tradicionalna srpska gostoljubivost.
- Nije, naravno. Uostalom, tako je i kod mene kući. I kod svih nas, verovatno. Nikad knap, uvek hrane mora da ima da se preliva - priča Stepanović i vraća film šest decenija unazad. - Sećam se kad sam kao dete odlazio za zimski raspust na selo. Za našu slavu, Svetog Jovana. Služio sam gostima rakiju i sve ostalo po redu. A, deda posle večere počne da seče ono meso što je ostalo i pakuje gostima. Gledam i pitam ga: "Deda, što im pakuješ, svima su puni stomaci?" A deda mi odgovara: "Kad porasteš kazaće ti se samo." Onda sam shvatio, kad moja žena nešto spremi i gosti odu, a ti moraš sedam dana da jedeš isto! Jer, toliko hrane ostane... setim se tada dede i njegovih reči!
Prepričava i neke zanimljive detalje iz "trećeg poluvremena", nešto što u svojim izveštajima nisu objavile agencije koje su prenosile isključivo diplomatske aktivnosti dve delegacije.
- Atmosfera je bila prijateljska i opuštena. Folker Bufije je bio oduševljen. Posle večere je došla muzika, Vučić ga je pitao koju pesmu želi da sluša, a on je naručio "Marijana nije došla". Veselio se tako do ponoći, a onda je naš premijer naredio da ga muzika prati sve do kola. Objasnio sam njegovoj sekretarici da je kod nas običaj da se u takvim prilikama zakiti muzika, ali ona me je samo pogledala i rekla: "Ma, nismo mi za to..." - nasmejao se Stepi.
Otkrio je da je i sam uzeo udela u zabavi.
- Pevao sam i ja na toj večeri. Morao sam da budem konkurencija Dačiću - šeretski kaže i nastavlja - On je odmah dobio mikrofon, još za večerom, otpevao je svoje dve pesme. Tada sam ustao i rekao da i ja znam da pevam. Setio sam se pesme "Devojko mala". Istu sam pevao još kao školarac, kad sam počinjao u medicinskoj školi. Bilo je to na jednoj proslavi, na Zvezdari, puna sala, a ja uzmem mikrofon... Znate, kod mene je bilo - ili karijera u muzici ili u fudbalu. Za obe sam imao talenat.
Krug zatvara kao selektor
Stepi je izabrao fudbal i nije pogrešio. Ipak, na trenutak zastaje, kao da se prebrojava...
- Došao sam skoro do kraja, jedino mi nedostaje ta jedna stepenica, da budem nacionalni trener, selektor. Možda mi se i to ispuni na neki način. Počeo sam besplatno da treniram mentalno zaostalu decu u pokrajini Hesen i sad se pojavila mogućnost da postanem selektor, pošto je aktuelni podneo ostavku. Rekao sam im da sam zainteresovan. Zamislite, prošle godine bili su na Svetskom prvenstvu u Parizu i Nemačka je izašla sa samo 10 fudbalera, što je nezamislivo za zemlju koja je četiri puta bila prvak sveta, tri puta Evrope. Ej, nisu imali 11 igrača, a najveći su savez u Nemačkoj, imaju 60.000 ili 80.000 članova.
Stepanović ističe da bi to bio lep način da se zatvori krug.
- Ukoliko budem nacionalni trener toj deci, biće mi još draže. Radio bih posao gde ne pomažeš samo fudbalu, već i tim dečacima, a moram da kažem da nisam radio sa poštenijim igračima. Tu neće niko da te slaže, kad boli on legne dole i plače, kad neće on kaže neću i možeš da dubiš na glavi, ne vredi, neće promeniti odluku. Ko hoće da trenira strpljivost može da radi ovaj posao, pošto oni u sekundi zaborave šta su radili...
Dečko, nisi ti za Partizan
Dragoslav Stepanović je kao fudbaler u nekadašnjoj Jugoslaviji ime napravio u OFK Beogradu i Crvenoj zvezdi. Ne krije da je imao veze i sa Partizanom...
- Počeo sam kod Ingeta Olarevića u Mladom Proleteru, na Zvezdari, gde sam odrastao. Tačno je i da sam jednom otišao na probni trening u Partizan, a Florijan Matekalo kaže: "Dečko, ti nisi za nas." Ali, bar sam uspeo da se uvalim na spisak da gledam onaj čuveni duel sa Spartom iz Praga u Kupu šampiona... - smeje se Stepi i dodaje. - Ovo nisam želeo da pričam dok je Matekalo bio živ. Čovek je otkrio toliko fudbalera, pronašao je Vladicu Kovačevića i sve one zlatne bebe, ko sam bio ja...
Ponosan je na aktuelni angažman, kao i ne sve što je do sada uradio u fudbalu.
- Zadovoljan sam karijerom. I onom kao igrač i kao trener. Kad se setim odakle sam krenuo, iz moje Sibnice, malog sela, to vam je tamo gde je lisica predsednik opštine, a medved nosi poštu, ali uspeo sam da završim sve ono što sam završio... Nedostaje mi još samo taj jedan, poslednji korak. Zato i dalje verujem - zaključio je Stepanović.
Sine, ovde nema mesta za dvojicu
Stepi je rođen u selu Sibnica, između Jagodine i Kragujevca, ali je detinjstvo proveo u Beogradu.
- Imao je moj deda dva sina i onda jednom rekao mom ocu: "Ovde je malo zemlje za dvojicu, a pošto si ti stariji, kupi prnje i beži u Beograd." Tako sam ja sa šest meseci stigao na Zvezdaru. Živeli smo u početku u jednoj sobi u Čingrijinoj. U Beogradu sam bio do 27-28. godine. Onda sam otišao na dve godine u Nemačku, hteo da kupim auto i, evo, ostao četiri decenije...
Susret u Metropolu
Ispričao je Stepi anegdotu iz hotela Metropol, gde je odseo ovih dana u Beogradu.
- Priđe mi za vreme doručka čovek, Nemac, biznismen, voli Srbiju, priča pomalo i naš jezik. Ispostavi se da je navijač Borusije iz Menhengladbaha. Na dan povratka za Nemačku ponovo mi priđe, kaže: "Igram protiv tebe! U polufinalu Kupa se sastaju Ajntraht i Menš." Predlaže da gledamo zajedno. Razmenili smo telefone...
Pohvale za Gaćinovića
Naš mladi reprezentativac Mijat Gaćinović drugu sezone je član Ajntrahta.
- Odličan je! - hvali Stepi mladog zemljaka. - Kad je na krilu, on je taj pravi igrač, reskira i kad treba i ne treba, jedan je od najzaslužnijih za dobre rezultate Ajntrahta.. U početku ga Armin Fe nije puštao da igra, kao čuvali ga za kasnije, što je bezveze, ili jesi ili nisi. Sad je odličan kod Kovača, samo još malo više da stekne iskustvo.
Hvali Stepanović i drugog Srbina u Ajntrahtu, ali...
- Sa Slobodanom Medojevićem neće produžiti ugovor. Tako pišu mediji. Dečko je u Frankfurtu tri godine, ne igra... Šteta, dobar je fudbaler, mogao je da im pomogne fenomenalno na sredini terena, ali stalno se mučio sa povredama.
Ej, kume, ovi hoće mene
Dragoslavu Stepanoviću se nikad tokom karijere nisu složile kockice da postane selektor.
- Pet puta sam tokom karijere bio pred tim vratima... Najbliži sam bio klupi Nigerije, imao već ugovor u rukama, ostalo je samo da ga proverim u Frankfurtu i potpišem. Jedan od njihovih aduta bio je moj igrač iz Ajntrahta, Džej-Džej Okoča, privukao me taj posao... Kad odjednom zove me Bora Milutinović: "Ej, kume, da ti kažem nešto, ovi hoće mene." Naravno, više nisam imao nikakve šanse. Čovek je pre toga bio na tri Svetska prvenstva... Mogao sam i na našu klupu kad je Savez vodio Tole Karadžić. Tada sam bio u Čukaričkom i ljudi koji su bili u savetu predložili su mene. Međutim, dok sam čekao zvaničan poziv, nazove me jedan novinar i kaže: "Džabe se nadaš! Eno ga Tole u Beču, potpisuje ugovor sa Antićem..." Interesantna je bila i priča sa Kuvajtom, koji me je takođe zvao. U to vreme je u reprezentaciji Nemačke bila oproštajna utakmica Kepkea, mog golmana. Na večeri posle meča razgovaram sa Bertijem Fogtsom i pitam ga da li on želi da ide tamo ili ne... Pogleda me i glasno odgovori: "Berti nikad tamo!" Kažem: "Ma, nemoj da se dereš, pitam te da bih znao da li ja imam ikakve šanse..." Kad ujutru čitam on potpisao za Kuvajt?! Ma, mislim se...
