Srpski Naingolan
Bio sam prinuđen da se selajkam, ali zahvaljujući činjenici da se odlično snalazim kao levi bek i zadnji vezni lako sam pronalazio klubove, kaže Dujković
Pesma "Moji su drugovi biseri rasuti"...sigurno je hit u domu Danijela Dujkovića. Fudbaler rođen u Beočinu odavno je u Švajcarskoj gde se
bori za mesto pod suncem. Trenutno je član Vindiša.
- Prošao sam kompletnu školu Cementa iz rodnog Beočina. Konstantno sam igrao za reprezentativne selekcije Vojvodine. Sajna generacija u kojoj su bili Aleksić, Katai, Milošević, Mudrinski... Bio sam u Vojvodini kod Bože Pantelića, a kada je napustio klub i ja sam se spakovao.
Dujković je univerzalac koga krasi borbeni duh. Stilom igre, ali i fizički podseća na Belgijanca Naingolana, zvezdu Rome.
- Bio sam prinuđen da se selajkam, ali zahvaljujući činjenici da se odlično snalazim kao levi bek i zadnji vezni lako sam pronalazio klubove. Branio sam boje Veternika koji je sjajno igrao pod komandom Cerovića, a stasavao sam uz Vukova, Malinića, golmana Brojčina.
BiH je bilo novo isustvo?
- Dobio sam poziv trenera Radovića koji je preuzeo Sutjesku iz Foče. Ljudi su bili više nego korektni. U veznom redu sam igrao sa Krunićem zvezdom Empolija. Dobre partije lansirale su me u švedsku Sirijansku. Drugoligaška ekipa i turski klub s obzirom da je većina igrača poreklom sa tog podneblja.
Beočin kao sudbina?
- Odigrao sam polusezonu i vratio se u srpskoligaški Cement. Imao sam iskusne saigrače poput Zorana Govedarice, Kišjuhasa, Đurišića, neprevaziđenog golgetera Drakulića... Usledio je transfer u Zvezdu iz Novog Sada, na nagovor tadašnjeg predsednika kluba Uroša Milojkovića. Šef je bio Mita Gordanić. Odigrao sam odličnu sezonu, prešao u Jugović iz Kaća kod trenera Trninića, a potom u Sentu u kojoj je veoma kvalitetno radio Zoran Ćirić, nekadašnji igrač Partizana. Opet sam se vratio u Cement koji je bio dobra filijala Vojvodine i mnogi mladi igrači su prošli kroz klub. Puno sam naučio od Triva Ilića Memedovića, Pejovića, Rada, Saboa, Babića i Ristovskog. Trenirao me i Kurčubić, plus Korak, tako da sam "poupio" krem trenerske struke sa teritorije Vojvodine.
Kucnuo je čas i za Zapadnu Evropu?
- Prijatelj, koji živi u Švajcarskoj, javio mi je da ima klub kome treba moj profil fudbalera. Reč je o Đubijasku sa italijanskog govornog područja. Veliki izazov koji sam oberučke prihvatio. Trener, Italijan Matija Kasaroti, gradio je igru na mojim sposobnostima i odmah mi je bilo jasno da ću napredovati. Pozvao me menadžer Bojan Marković i ponudio da pređem u nemački kanton Arau i trećeligaški klub Vindiš.
Ima li Srba u timu?
- Ne. Saigrač mi je Hrvat, a ostali su iz: Argentine, Brazila, Australije, Češke, Nemačke, Albanije, Italije...Klub je sjajno organizovan. Idemo na pripreme u Španiju, infrastruktura je sjajna, kao i navijači koji vole i razumeju se u fudbal.
Život?
- Smešten sam u hotelu, hranim se u restoranu, a svaki slobodan treniuta koristim da obiđem verovatno najlepšu evropsku zemlju.
Novi trener
U septembru je smenjen trener Džeri De Luka?
- Komandu je preuzeo stručnjak makedonskog porekla Aleks Veljanovski. Ima iskustvo i ambiciju.
Trenutno smo sedi, a plan je stvaranje tima za narednu sezonu u kojoj bi napali viši rang. Već se intenzivno pripremamo, a liga počinje 25. marta. Predsednik i vlasnik je Raimondo Ponte koji je svojevremeno igrao sa Maradonom i Platinijem, ujedno je i sportski direktor Araua.
