"Ljubičasta" renesansa
Zanemario sam menadžere i uz pomoć rodbine krenuo u traženje kluba. Tako sam se obreo u Austriji. Član sam Austrije iz Salcburga koja se takmiči u trećeligaškom rangu, kaže Danijel Morariju
- Fudbalsku karijeru počeo sam u školi fudbala Fk Banat Vršac kod poznatog trenera Dragana Nedeljkovića. Njemu sam zahvalan za sve što sam ostvario u karijeri, kaže na početku razgovora Danijel Morariju. Momak je rođen u Grebencu kraj južnobanatske Bele Crkve. Nije krenuo stopama sugrađanina Vaska Pope, ali je ipak ostavio trag u svetu fudbala.
- Sportski tokovi usmerili su me ka Partizanu. Kod Ilije Zavišića sam igrao dve godine u mlađim kategorijama. Pošto nisam "dobacio" do prvog tima preselio sam se na Banovo nbrdo. U dresu Čukaričkog počinje moj fudbalski procvat.
Punih sedam godina Morariju je vojevao u dresu Čukaričkog. Na kraju se ustalio u prvom timu odigravši preko 50 mečeva u Superligi.
- Postigao sam i dva gola, s ponosom ističe i priseća se, Na moju nesreću klub je otišao u stečaj pa sam morao dalje.
Finansijski problemi postaće lajt motiv u Danijelovoj karijeri. Usledio je Maldi Radnik iz Požarevca (ni on biše ne egzistora), pa albanska Lušnja
- Nisam najbolje prošao. Imao sam dvogodišnji ugovor, ali sam ga ubzo raskinuo zbog neisplaćenih zarada.
Zbog poznavanja jezika i mentaliteta sigurno ste se najprrijatnije osećali u redovima slavne Politehnike iz Temišvara.
- Veliki klub koji poslednjih decenija ima ogromne organizacione probleme. Proveo sam polusezonu i ostavio sjajan utisak. Bio sam jedini stranac, sasvim sam, ali sam uspeo da odigram 13 utakmica "u fulu". Na veliku nesreću Politehnika je ispala iz lige. Imali smo bod minusa!
Šta se tada desilo?
- Rezultatski neuspeh uslovio je promenu rukovodećeg, samim tim i igračkog kadra. Logično da se slomilo na meni, kao strancu. Više nisam bio poželjan, ali sam dobio ponudu od Hadžijevog Vitorula iz Konstance. Ubrzo je sve palo u vodu zbog pravila da se ne može registrovati više od pet stranaca.
Morariju je odlučio da okrene list i ode na krajnji sever.
- Nenadano i potpuno novo iskustvo. Švedski klub "AFC Junajted" bio je novi izazov. Odigrao sam šest meseci i ubrzo dobio ponudu da se preselim u Bohemijans 1905 iz Češke. Zbog tog izazova nisam produzio ugovor u Švedskoj pa sam se preselio u Prag. Ostavio sam dobar utisak na prijateljskim utakmicama protiv praške Sparte i nemačkog Nirnberga, ali nisamo našli zajednički jezik po pitanju finansija. I ponovo sam ostao bez kluba.
U momentu kada je i poslednja nada počela da umire pojavilo se svetlo na kraju tunela.
- Zanemario sam menadžere i uz pomoć rodbine krenuo u traženje kluba. Tako sam se obreo u Austriji. Član sam Austrije iz Salcburga koja se takmiči u trećeligaškom rangu. Nekada je bio drugoligaš, ali je zbog finansijske krize ispao. Najbolji igrači su napustili klub jer nisu želeli da igraju u amaterskom rangu. Baš u tom periodu postao sam član "ljubičastih".
Kvalitet lige, fubala?
- Regionalna liga grupa Zapad je izuzetno popularna i gledana. Mislim da je u po mnogim merilima bolja od naše Superlige. Uslovi su perfektni, a svako svakoga može da pobedi. Igra se muški i sudije dopuštaju fudbal sa dosta duela.
Vaša ekipa?
- Nekako smo skrpili tim angužujući sve što se moglo jer smo bili u cajtnotu. Iskreno, dobro sam se snašao, a što je još važnije sjajno sam prihvaćen od saigrača. Kao i navijača. Austrija je poznata širom zemlje po frenetičnim fanovima koji ne propuštaji nijedno gostovanje. Ima ih u velikom broju pošto je klub osnovan 1933. i ima svetlu tradiciju. U jednom periodu bio je pod koncernom "Red Bul", ali se osamostalio i vratio korenima.
Plasman?
- Zbog svega navedenog polusezona snije najbolje završena jer smo u donjem delu tabele. Ali, to ne predstavlja nikakav problem. Verujem da ova ekipa može puno više. Uigraniji smo, iskusniji za pola godine, biće i pojačanja.
Kolubara za zaborav
U situacijama kada zamre nada o inostranom angažmanu uvek je izlaz "majka Srbija". Vratili ste se u naš fudbal pre transfera u Austriju?
- Odlučio sam se za prvoligašku Kolubaru iz Lazarevca. Tokom pregovora isticane su velike ambicije i stabilna finansijska situacija. Iz više razloga ne bih se osvrtao na taj period. Igrački sam se odužio "rudarima", ali...Napustio sam klub pre isteka ugovora i samostalno trenirao verujući u još jednu šansu. Na moju sreću ukazala se kao potvrda da se dobro dobrim vraća.
Ambicije
- Svima je u glavi opstanak i ne sumnjam u pozitivan ishod. Ispadaju tri tima i među njima neće biti Austrija Salcburg već Dornbirn, Hohenems i Salcburger AK 1914. Stabilizacija kuba, a od naredne sezone sledi juriš na viši rang.
Balkanci
Da li ima saigrača iz Srbije?
- Srba nema ali ima puno Balkanaca, što mi dodatno olakšava život i posao. Sa svima se družim i svi su mi dragi. Ali, izdvojio bih dva imena: Hrvate Gorana Roksandića, sa kojim se najbolje slažem kako na terenu tako i van njega i Damir Borozni.
