Rale Rašić objasnio Australijancima kako se igra fudbal
Kod prethodnika se treniralo tri puta nedeljno, a kod mene tri puta dnevno, priseća se Rašic
U svim analima svetskog fudbala ostala nepobitna činjenica: Jugoslavija je na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj imala tri selektora: Miljan Miljanić (na celu selektorske komisije), Blagoje Vidinić (Zair) i Zvonimir Rale Rašić (Australija). Plasman Australije na „veltmajsteršaft" u to vreme bio je svetska senzacija na kvadrat! Samo zahvaljujuci našem stručnjaku koji je postavio osnove magične igre na petom kontinentu. Sledeće učešce ostvarili su tek 32 godine kasnije.
Bivši fudbaler Proletera, Vojvodine, Spartaka i banjalučkog Borca šezdesetih je igrao za srpski Džast, a onda je naimenovan za trenera Viktorije i zaređao je sa uspesima. Iako mlad strateg Australiju je odveo na Mundijal u Nemačku kao privremeni trener sa platom od samo 4.000 dolara godišnje.
- Kod prethodnika se treniralo tri puta nedeljno, a kod mene tri puta dnevno, priseća se Rašic, Već tada sam detaljno proučavao svetski fudbal. Intrigirali su me nemački uspesi zasnovani na kulturi, fudbalskoj filozofiji i disciplini kao i ostvarenja Brazilaca koji su bogom dani za fudbal. Kada sam izabran za selektora Australije trudio sam se da primenim sve što sam zapazio. A nije bilo lako. Ono što je sada normalno tada je bila novina. Morao sam da ukomponujem ljude iz šest naroda sa potpuno različitim shvanjima fudbala, kulturama i mentalitetom. I uspeo sam! O tome bi mogla da se napravi fenomalna studija. Zbog toga su mi Australijanci zahvalni sve ove decenije, a nisam ih napuštao i pored izdašnih ponuda iz Irana, Iraka...
Šta je bila posebna novina?
- Psihologija! Do tada se niko nije bavio fudbalom iz tog, izuzetno značajnog, ugla. Igrači su morali da pevaju himnu, ali je u osnovi svega bio planski rad. Uveo sam profi odnose na relaciji klub, igrači, savez, a puno mi je pomoglo iskustvo koje sam stekao u Moskvi. Često sam posećivao Institut za fizicku kulturu i pokupio brojne cake.
Put do Nemačke nije bio lak?
- U kvalifikacijama smo za protivnika imali Iran, koji je bio favorit na papiru. Nezgodna selekcija, sa brzim i obučenim igracim. Medutim, naš čovek, koji je bio trener u Iranu javio mi je da Arapi igraju fudbal na peskovitom terenu, u kopačkama bez krampona. I da šutiraju sa svih pozicija na gol. Tako da sam australijskim reprezentativcima dao kopačke bez krampona da i oni budu brzi i naredio da blokiraju svaki šut. Iako amaterska reprezentacija uspeli smo da ih emilimišemo i lično mi je princ, sin tadašnjeg kralja Reze Pahlavija, čestitao na pobedi.
Ipak...
-Na kraju mandata bio sam žrtva jer su zli jezici smatrali da nisam pravi Australijanac, a bezbroj puta sam dokazao svoju pripadnost i vernost. I ostali su znali da cene taj rezultat. Bilo je bezbroj pohvala, ali mi je u sećanju ostao detalj kada sam prelazio granicu izmedu Austrije i Slovenije. Carinik je uzeo pasoš, pogledao uz opasku: Svaka čast, dobro ste igrali u Nemačkoj", kaže Rašic i dodaje, Kada se krči put javljaju se greške, ali je uvek prisutna i opozicija. Ko zna kakve bi rezultate ostvarili da sam ostao na kormilu posle 1974.
Brijantno do Nemačke: Rašić na klupi Australije
Ne krije da je fudbalsku filozofiju naučio od Baneta Sekulića i Ljubiše Broćića.
- Bane je bio neviden intelekturalac. Od njega sam naučio kako da se ophodim prema igračima i brojne sitne stvari koje čine uspešan mozaik. Brole je bio neverovatan skaut. Umeo je da svaki tim skenira do tančina. Nikada se nismo čuli pre utakmica. Znao je šta mi treba i uvek je sve bilo spremljeno. Pošto je dugo radio u arapskom svetu nesebično mi je pomagao pred mečeve sa selekcijama sa tog podneblja. Definitivno je naš najbolji trener svih vremena. Zato kažem fudbal = Broćić. Kasnije su snažan utisak ostavili Toza Veselinović, Miljanić, Boškov, Bora Milutinović, Ivić, Antić pa sve do Mihajlovica. Veliko bogatstvo i zato sam ponosan na poreklo. Uveren sam da bi naši stručnjaci ostvarili zapaženije rezultate jer imaju kulturu, obrazovanje i spospobnost da nije ljubomore i čestih svada.
Rašic je u Australiju otišao 1962. i ostao do dana današnjeg. Imao je neprijatnosti (na oba kontinenta) kada se vratio 1964. da bi u Bileći služio vojni rok. Posle brojnih presija i ispitivnaja iz svega je izašao jači i odlučniji. Živi u Sidneju, gde drži Fudbalsku akademiju i Fudbalski kamp koji ima ispostave u Kini i Južnoj Americi.
- Širom sveta imam prijatelje sa kojima sam uspostavio sjajne odnose. Traju više decenija. Zato sam u mogućnosti da putujem, razmenjujem iskustva, šaljem decu u kampove kako bi stekli nova znanja i brže napredovali.
U prošlost se često i rado vraća.
-U Proleteru sam igrao sa veličinama kakve su Galić i "Zaza" Bečejac. Sećam se konobara iz hotela Vojvodina koga smo zvali "Tomaš": Zbog stomačića nas je asocirao na sjajnog strelca Kostu Tomaševića. Uvek je bio oran za šalu. Kroz selekcije sam se družio sa Šoškicem, Popovićem, Mihajlovićem…a kasnije sa Dragoslavom Šekularcem. Kakva je veličina govori slika na kojoj su Pele i Šeki, a ispod piše: "crni i beli". Misli se na kraljeve fudbala! Bili smo i direktni rivali. Kada me pitaju: "Kako si ga čuvao", samo odmahnem rukom i kažem: Nisam ga ni pipnuo! Bio je neuhvatljiv kasnije odličan trener. Nikada nije zakasnio na posao ili napravio neki ispad, bar dok je radio u Australiji. Njegova ljubav prema fudbalu je nemerljiva.
Rale ni danas nema mira iako je u poznim godinama. Uskoro će put Brazila jer ima sjajnu saradnju sa Botafogom iz Ribeirao Preta. Dečaci iz njegovih škola redovno idu na usavršavanje u internacionalnu školu fudbala u zemlji sambe i kafe. Dolaze najtalentovanija deca iz Kine, Uzbekistana, Afrike i ostaju 3-6 meseci, ali i pet godina.
- Imam momka od 18 godina koji je potrencijana zvezda. Brazilci su mu izdali radnu vizu na 2,5 godine što je signal da se radi o specifilnom talentu. Najviše sam ponosan što medu milion fudbalera svih uzrasta sa kojima sam radio možda samo četiri - pet ne zaslužuju moju pažnju.
Australijska liga?
Srbi su doneli i razvili fudbal na Petom kontinentu. Prvi srpski klub "Avala" je osnovan davne 1949. godine u Adelaidu, a upravo iz etničke fudbalske lige doseljenika stvorena je pedesetih Nacionalna liga Australije.
-Fudbal je napredovao do te mere da Kina preuzima primat! Ona dominira u australijskom okruženju, a tu su platežno sposobni Japan i Južna Koreja. Zbog toga u ligu Australije ne dolaze zvučna imena, ali se igra sve bolji fudbal. Dominira naš Miloš Ninkovic koji je svetska klasa i daje poseban šmek.
4
fudbalera sa balkanskih prostora igralo je za Austraiju na Mundijalu 1974: Bivši igrači OFK Beograda Dragan „Dagi" Utješenović i Branko Buljević, Splićanin Rudić i rezervni golmana Dragoljub „Džim"Milisavljević.
Velika želja
Rašic je, poput Milana Galića, odrastao u domu za decu bez roditelja. Roden je 26. decembra 1935. u Dolu (Ljubuški, Bosna i Hercegovina), ali je ostao bez oca i majke tokom Drugog svetskog rata.
- Deca odrasla u takvim uslovima imala su sreću da ih vaspitavaju sjajni ljudi. Mnogi su postali istaknuti političari, sportisti, umetnici...Neprevazideni Galić i moja malenkost dobar su primer. Velika mi je želja da u Zrenjaninu, gde sam odrastao, izgradim sličan dom. Naravno, na na nekoj od lokacija, a ne u zgradi koja je obeležila moje detinjstvo.
Poseta domovini
Kada ste poslednji put bili na našim prostorima?
- Davno! Više se i ne sećam. Sa suprugom, koja je Australijanka, imao sam neprijatnost u hotelu. Ne bih da to spominjem, ali ni da se prisećam. Bez obzira na sve meni je domovina uvek u srcu i uvek se trudim da je promovišem na najbolji mogući način. Uostalom, primetili ste da perfektno govorim srpski jezik koga se nikada ne odričem.
Usavršavanje
Savremeni treneri praktikuju da stiču iskustva u velikim klubovima?-To se ustalilo poslednjih godina, a ja sam praktikovao taj vid usavršavanja davnih dana. Imao sam čast da po tri meseca provedem u Realu, kada je trener bio Miljan Miljanić, a saradnik Srečko Radišić i kasnije u Ajaksu iz Amsterdama gde je radio veliki vizionar Tomislav Ivić.
Odlikovanja
Kraljica Elizabeta odlikovala ga je medaljom za sport. Član je "Sport Australia Hall of Fame", dobio je "Australijsku sportsku medalju", brojna priznanja za razvoj fudbala kao igrač, trener i fudbalski radnik. FSS mu je pre nekoliko godina dodelio specijalnu plaketu za zasluge u sportu…
U kući u Sidneju ima muzej u kome se nalaze uspomene od Pelea, Zagala, Šekularca, Vijerija, dr. Sokratesa, Raia, Overata, Boba Marlija...Izdao je autobiografiju "The Rale Rasic Story", a na SBS TV bio je specijalni gost - komentator tokom Mundijala 2006.
