Još pamtim istorijski derbi
Nekadašnji fudbaler Partizana igrao je u nezaboravnom meču sa Zvezdom kad je na tribinama "Marakane" bilo 100.000 gledalaca!
Puno pre najnovijeg uzleta Čukaričkog na Banovom brdu se igrao dobar fudbal. Crno - bele boje uglavnom su branili momci odrasli u tom delu Beograda. Nikola Marjanović je kasnije nosio dres Partizana i Rijeke, Pantelija Šišić se okušao u OFK Beogradu, a trenutno je umetnički direktor lista "Vesti". Među njima je Miroslav Polak (58) dosegao najviše fudbalske visine.
- Čovek se uvek rado seća fudbalskih početaka, kaže Polak za "Vesti" - Čukarički je oduvek bio simbol Banovog brda. Moju, kao i mnoge generacije, odlikovalo je ogromno drugarstvo kroz pionirski i omladinski staž. Igranje fudbala pričinjavalo je veliko zadovoljstvo i poznantsva iz tog vremena ostaju za ceo život.
Kao ekstra talentovan igrač sredine terena Polak je brzo postao meta poznatih klubova. Preselio se na susedno, Topčidersko brdo.
- Još kao omladinac promenio sam klub, ne i boje. U Partizanu su tada igrali Zalad, Prekazi, Klinčarski, Radović... sa kojima sam i danas u kontaktu. Od 1976. u prvom timu proveo sam dve sezone. Vreme velikana, titule iz 1978. i sjajnih trenera kakvi su bili Ante "Biće" Mladinić i Zoran Miladinović.
Detalj ili utakmica koju posebno pamtite?
-Crvena zvezda i Partizan su tog 7. novembra 1976. godine odigrali 59. prvenstveni derbi. Ostaće upamćen po rekordu. Prodate su 90.142 karte, a procenjuje se da je na stadionu u Ljutice Bogdana bilo 100.000 navijača! Zvezda je slavila sa 1:0. I dan danas se sećam naše postave: Borota, Kozić, Antić, Stojković, Đurović, Kunovac, Zavišić, Polak, Grubješić, Trifunović (Đorđević), Paunović.
Gol za pobedu postigao je Zoran Filipović u 54. minutu.
-Da, ali Jovanović je posle toga u bekovskom prostoru srušio Paunovića, pritom igrao rukom i to je bio jedanaesterac za Partizan. Oči u oči našli su se Pavle Grubješić i Boško Kajganić. Grubješić je potrčao ka beloj tački, u jednom trenu Kajganić je pošao udesno, a zatim se munjevito bacio u levu stranu. Rukama je odbio loptu koja je udarila u stativu, a zatim se odbila i konačno završila u njegovom naručju! Tako je Zvezda sačuvala gol prednosti i pobedila.
Inače, Kajganić je dobio priliku da brani zbog povrede prvog golmana Stojanovića, a izrastao je u junaka utakmice. Samo jedan od brojnih detalja iz istorije večitih derbija.
- Sa igračima iz tih generacija srećem se ponekad na zajedničkim okupljanjima. Sa Ivanom Golcem sam u stalnom kontaktu s obzirom da je on u Beču.
Da li je neki trener uticao da se opredelite za to zanimanje?
- Svi treneri su mi pomogli, ali sam kao mlad igrač najviše naučio od Vladice Kovačevića. Kasnije su ljubav prema fudbalu ugradili i Miladinović, Damjanović, Živadinović i Gerum. Ne postoji poseban stručnjak zbog koga se bavim ovim poslom, ali od svakoga sam ponešto naučio. Pogotovo kao mlad igrač. Tada su treneri nešto značili.
Od 1988. žitelj ste Austrije. Kako ste uopšte dospeli u alpsku zemlju?
-Slučajno sam stigao u Salcburg koji je tražio igrača mog profila. Posrednik je bio tadašnji menadžer, inače Grk oženjen damom iz Mocartovog grada. Uveo sam ih u prvu ligu zajedno sa legendarnim golgeterom Hansom Kranklom. To mu je bila poslednja igračka stanica - priča Polak, koji je zbog teškog preloma ruke ranije od predviđanja završio igračku karijeru i otisnuo se u trenerske vode.
Prva stanica - mlađe kategorije Salcburga?
- Prvi sam stranac koji je dobio trenersku profi licencu! Osvojio sam nekoliko titula, uveo amatere u treću ligu... Sa prvom ekipom Salcburga igrao sam finale Kupa 2000. godine. Tada je igrao još jedan ekstra strelac, Toni Polster, ali i Slađan Nikolić aktuelni trener Rada.
Divni "Ćele" Vilotić
Polak nije dosegao reprezentativne visine. Bio je standardan u mlađim selekcijama Jugoslavije kada je vladala izuzetna konkurencija.
- Za omladinsku reprezentaciju Beograda i Jugoslavije igrao sam puno puta. Sa potonjom sam učestvovao na evropskom juniorskom prvenstvu u Mađarskoj 1976. Trener je bio divni čika "Ćele" Vilotić. Izgubili smo od Velsa i Italije, a pobedili Mađare tako da se nismo plasirali u nokaut fazu.
Stasavanje asova
Pod vašom komandom stasali su brojni austrijski reprezenativci?
-Bilo je onih koji su počeli pod mojom stručnom palicom, ali i onih koji su već imali određen status: golman Maninger, Amerhauzer, sada uspešni trener Jang Bojsa Adi Hiter, Ibertzberger, Kuljić...
"Nesalomivi" sa Banjice
Dres Rada nosili ste u vreme uspona i procvata "građevinara"?
- Šest sezona nije malo. Na Banjici se uvek igralo iz zadovoljstva, a onda su porasle ambicije i krenulo se sa ozbiljnijim radom pa nisu izostali ni rezultati. Ko zna koliko bi mi trebalo vremena i prostora da nabrojim sve asova iz tog doba. Kada sam u Beogradu viđamo se svakog prvog utorka u mesecu na Banjici. "Nesalomivi" su izuzetna grupa ljudi. Stalni kontakt imam sa Duletom Ajderom, dugogodišnjim kapitenom Rada.
Iskustva iz Švedske i Grčke
Posle tadašnje Jugoslavije Polak je igrao u švedskom Malmeu i atinskom Panioniosu.
- Švedsku pamtim jer sam u poslednjoj sezoni postao trener-igrač što je kanalisalo sportsku karijeru i život. Boravak u Panioniosu karakteriše saradnja sa napadačem Tomasom Mavrosom koji je kasnije postao jedan od najboljih grčkih strealaca svih vremena.
Knjiga spala na jednog Srbina
Miroslav Polak je trenutno na klupi nižerazrednog Bišofshofena u gradu koji je poznat po ski letaonici.
- Cilj je ulazak u treću ligu u roku od dve i po godine. Trenutno se dobro kotiramo i u gornjem smo domu, ali se ekipa tek formirta i kristališe.
Ima li Srba u postavi?
- Knjiga je spala na jedno slovo. Igrao je Nikola Ivić, ali je zbog porodičnih obaveza morao da se vrati u Beč. Ostao je samo Miloš Jovanović. U Austriji je puno fudbalera srpskog porekla. Neki imaju dvojno državljanstvo, ali su listom ponosni na naše poreklo. Bilo bi idealno da FSS ovlasti trenere-skaute koji bi pratili te momke da nam se ne dogode Dragovići, Arnautovići, Junuzović...
