Gost "Vesti" - Slavoljub Muslin: Rizikovao sam preuzimajući "orlove"
"Dosta smo uradili što se tiče atmosfere, kvaliteta igre i rezultata. Imamo prosek od dva boda po utakmici. Ako nastavimo u tom ritmu 20 će biti dovoljno za plasman u Rusiju 2018.", kaže Muslin.
U mnogim almanasima piše da je rođen u Beogradu. Ipak, na svet je došao u Kragujevcu, ali se posle godinu dana preselio u prestonicu. Majka Danica je rodom iz grada gde je Danilo Stojanović, popularni Čika Dača, doneo loptu i 1903. formirao prvi klub na teritoriji Srbije -Šumadiju. Otac Duje je iz Splita.
-Nažalost, u Kragujevcu više nemam rodbinu, a sa delom iz Splita i dalje sam u kontaktu kaže Slavoljub Muslin koji je iz srca Šumadije krenuo u svet. Simbolično ili ne, ali i on se, poput Čika Dače, prihvatio pionirskog poduhvata: Povratka reprezentacije Srbije u evropsku elitu.
U Muslinu se akumulirlo dovoljno iskustva stečenog kroz rad u klubovima. Posle promena u vrhušci FS Srbije „carskim rezom" je izabran za selektora. Mnogi su uverenja da je ranije zaslužio poverenje. U nekim slučajevima nikad nije kasno.
-Poziv je stigao od Slaviše Kokeze koji tada još nije bio predsednik FS Srbije. Verovatno je imao zadatak da ispita teren u slučaju promena. Ugovor sa Savezom potpisao sam u vreme dok je još predsednik bio Tomislav Karadžić.
Da li su vođeni naporni pregovori?
-Ne, neee...Nisu. Dugo smo pričali, ali ne pregovori kao pregovori već smo iznosili mišljanja, filozofije i iskustva. Upoznavali smo se pošto smo se ranije sreli, zahvaljujući poznanicima, i popili kafu, ali bez posebnog kontakta. Kokeza je tada bio u Zvezdi.
Da li je bio rizik preuzeti selekciju Srbije koja se bukvalno raspadala?
-Nije moje da sudim, ali mislim da jeste. Ako se zna kakvi su bili rezultati i događanja oko nacionalnog tima nije bilo svejedno. Presudila je želja da vodim Srbiju. I samopouzdanje posle toliko godina u fudbalu - ističe Muslin prilikom posete beogradskom dopisništvu Frankfurtskih Vesti.
Prethodnik Ćurčić smenjen je „dekretom"?!
-Sa tim nenam nikakve veze. Savez je imao nameru da ga menja i tek tada su me kontaktirali. Kolegijalan sam i nikada ne bih uradio nešto nažao kolegi.
Postoje li najbolje godine da se debituje u ulozi selektora?
-Ne, ali sve ima sa razmišljanjem. Iskreno, rad u reprezentaciji nije moj omiljeni posao. Više volim da sam svaki dan na terenu, skautiram, stvaram igrače i razmišljam o sledećoj utakmici koja je za samo par dana. Bitan mi je individualni i napredak ekipe, a to se može samo svakodnevnim kontaktom. Postoji tip ljudi koji je trener-manadžer i samo sklapa gotov proizvod pošto drugi rade za njega. U reprezentaciji se radi kampanjski, ali sam se prilagodio. Kad jedno jutro ustanem i sebi kažem „Danas MORAŠ da ideš i radiš" tog momenta ću prestati da se bavim ovim poslom. Ne znam da li će taj dan doći. Miroslav Ćira Blažević je na pitanje: Do kada ćete raditi, odgovorio:
„Kad umrem pa još godinu dana"!
Šta Vas raduje?
-Sigurno okupljanje u Staroj Pazovi i treninzi. Bilo je raznih priča da su postojali nesporazumi nekadašnjih selektora sa pojedinim igračima i nagađanja o ponašanju reprezentativaca. Nisam bio direktno upoznat, ali iz mog ugla sve deluje idilično. Posle prvog okupljanja od 15 dana rekao sam da nemam nikakvih problema i da sam prezadovoljan ponašanjem.
Možda je šifra u Vašem stavu, odnosu?
-Verovatno. Samnom nemaju nikakav problem. Kolarov je od prvog dana insistirao da bude sa nama iako se znalo da ne može da igra zbog suspenzije. Matića je bio u istoj situaciji i našem režimu treninga. Imao sam nameru da Kolarova oslobodim obaveza u Monaku, ali je insistirao da bude sa nama. Slično je bilo i pred utakmicu protiv Republike Irske kada je sa nama bio u karantinu i vratio se na dan utakmice u Mančester i stavio na raspolaganje Gvardioli. Prijatno sam iznenađen odnosom svih igrača, pravi su profesionalci, a u Ivanoviću imamo istinskog vođu, a niko nema povlastice.
Posle prvog dela kvalifikacija Srbija ima zadovoljavajući bilans.
-Moglo je i bolje, ali se ne žalimo. Dosta smo uradili što se tiče atmosfere, kvaliteta igre i rezultata. Imamo prosek od dva boda po utakmici. Ako nastavimo u tom ritmu 20 će biti dovoljno za plasman u Rusiju 2018.
Srbija ima sjajan raspored. Ukoliko pobedi Vels u pretposlednjem kolu ide Austriji koja će do tada možda ispasti iz trke. Ostalo bi pod znakom pitanja samo gostovanje u Irskoj jer u poslednjem kolu dočekujemo Gruziju.
-Sa svima se igraju dve utakmice i tako gledam na sitem takmičenja. Možda je bolje na startu igrati protiv uslovno rečeno slabijih, ali imamo dva susreta sa Gruzijom koja je autsajder a sve je namučila i remizirala u Velsu gde je mogla i da pobedi! Bila je blizu podeli plena sa Austrijom, a jedva je izgubila od Irske. Gruzini su slični nama jer su nepredvidivi. Rekao sam da su jedina selekcija koja može da izgubi bodove od Moldavije i to se dogodilo. Jednu utakmicu uvek mogu sjajno da odigraju. Nadam se da to neće biti baš protiv nas. Talentovani su, znaju da igraju, ali nemaju disciplinu u igri i psihološku stabilnost.
Potencirate da treba smanjiti broj grešaka. Postoji li neka formula?
-Vreme i uigravanje. Nema posebne filozofije i ne može drugačije. Praktično nismo odigrali nijednu utakmicu u istom sastavu. Kolarov, koji je lider, nije igrao na dva meča. Matić je izostao na tri! Kada se spominju ti detalji nije sve do defanzivaca. To se odnosi na ceo tim. Bilo je puno individualnih grešaka koje nisu proizvod sistema igre. Na njega su se već navikli. Verovatno još osećamo psihološke probleme koje vučemo iz prošlosti, a manjak samopouzdanje prouzrokuje kikseve. Stiče se kroz pobede i dobre partije. Na dobrom smo putu da ga vratimo i pretvorimo u adut iako na okupljanjima nemamo puno vremena da radimo na pojedinim detaljima.
Reaktivirali ste Tadića, Mitrović je postao standardan. Vratili su dobrim igrama. Ima li lične satisfakcije?
-Mi boljeg centarfora od Mitrovića trenutno nemamo. Raduje me da se vratio golovima i u klubu. Niko ne zna da je dva dana pred Vels imao visoku temperaturu, ali je sve prevazišao i postigao važan gol. Tadić je bio akter u gotovo svim golovima naše reprezentacije, a nije se povukao ni posle žestokog udarca i polomljenog nosa. Svakako je jedan od ključnih igrača baš profil koji nam je trebao. Sposoban je da sačuva loptu, asistira ili postigne gol. Jednostavno, pravi razliku.
Efikasni smo, a priča se da forisrate defanzivu?
-To je ostalo u narodu još iz vremena rada u Crvenoj zvezdi. Analizirajte i videćete da Zvezda tada nije primala golove pa se stekao utisak da su to neefikasne utakmice. A dosta golova je postizala sa strelcima kakvi su Pjanović, Drulić pa čak i Žigić koji je došao iz treće lige. Ne bežim od činjenice da je baza svih kolektivnih sportova odbrana.
Koliko bi Vam značilo da se trijufalno vratite u Rusiju?
-Ne toliko na lično planu koliko zbog igrača kojime je to poslednja prilika za značajno takmičenje. Igraju u velikim klubovima, osvajaju trofeje, ali Mundijal je nešto posebno. Kada vidim njihovu volju i želju ne sumnjam da će se to i ostvariti. Imaju i veliki motiv da dokažu da nije tačno ono što se o njima pisalo da ne vole zemlju, nesportski žive, da ih za sve baš briga. Ništa nisam inicirao. Promena je od njih došla.
Pratite li bar krajičkom oka mladu reprezentaciju?
-Svakako i imam sjajan odnos sa Tomislavom Sivićem. Znate da sam imao nameru da isprobam neke od mlađih igrača, ali se ukazala potreba
u baražu. Pružili smo i podršku pre utakmica sa Norveškom kao što je mi imamo od svih iz FS Srbije. Saradnja mora da postoji i ne vidim drugi način da se radi. Uostalom, ista smo kuća. Čestitam im na plasmanu u Poljsku. Za njih radi vreme i biće prilike da se iskažu. Perspektiva su srpskog fudbala i jasno je da ćemo iz mlade reprezentacije da crpimo igrače za seniorsku postavu. Sviđa mi se njihvov pobednički duh, a na velikom takmičenju steći će još neophodnog iskustva.
Mogu li uspesi reprezentacije da utiču na kvalitet ligaškog fudbala?
-Reprezentacija je lokomotiva. E sad da li ćemo uspeti...Imamo i druge planove u smislu poboljšanja kvaliteta lige što je veoma važno. Jedna od akcija bila je utakmica u Kataru. Savez gradi terene, sa stručne strane se trudimo da kadrovi budu što obrazovaniji. Bio sam na okupljanju u trenerskoj školi kako bi stvorili model našeg fudbala.
Aktivni ste tokom vikenda?
-Trudim se da sa pomoćnicima odgledam što više utakmica. Fudbal moramo da podižemo na svim nivoima. Imamo individualno dobre igrače, ali kroz jake utakmice, pre svega u našem prvenstvu, moramo da stvaramo veći kvalitet. Pod jedan, sporo se igra i to hitno moramo da menjamo.
Poznato je da reprezentacija ima podršku na svi meridijanima od ljudi iz dijaspore?
-Nemerljiva je. Mislim da ljudi koji žive u inostranstvu više vole da vide reprezentaciju nego kada igramo u domovini. Nadam se da će se to uskoro promeniti. Da li će na to uticati svest ili rezultati ostaje da vidimo. Imam utisak da ljudi iz dijaspore vole nacionalni tim svim srcem bez obzira na sva događanja i nisu klupski polarizovani. Slave dan kada dođe reprezentacija. Njima je to značajan kontakt i identifikacija sa domovinom. Nadam se da će tako biti u junu protiv Velsa u Beogradu, a onda i u Austriji 6. okobra 2017. pa da zajedno proslavimo plasman u Rusiju. Nema ekipe koja može da napravi dobre rezultate bez podrške pravih i iskrenih navijača.
Bivši radnik štamparije „Borba" i „zadnji vezni" koga nije odlikovala brzina već tehnika. Na vreme se opredelio za fudbal. Nije dosegao posebne reprezentativne visine, ali je san ostvario igrajući za trofejnu generaciju Crvene zvezde, koja je bila nadomak Kupa UEFA, a sve je uobličio na teritoriji Francuske. Najpre kao igrač, a onda i trener.
-Nije bilo stručnjaka zbog koga sam se opredelio da se okušam u trenerskim vodama iako sam radio sa mnogim vrhunskom stratezima. Posebno mesto zauzimaju Miljan Miljanić, „Biće" Mladinić i sjajni Gojko Zec. Od svih sam nešto pokupio, formirao svoj stil i filozofiju, a kao što je govorio pokojni Ljubiša Broćić (bivši trener Zvezde, PSV, Juventusa, Barselone...):
„Uvek treba gledati treninge jer ako ne vidiš šta je dobro videćeš šta ne valja da se radi".
Važna ličnost u vašoj karijeri svakako je Fransoa Ivinek dugogodišnji predsednik Bresta.
-Veliki fudbalski zaljubljenik koji je zaslužan što su u Brestu ime stekli Lama, L Guen, L Ru, Martins, Pardo, Makelele... Pri kraju igračke karijere ponudio mi je ulogu sportskog direktora. Svidela mi se ideja pa sam paralelno radio kao pomoćnik treneru Maligornu. Već posle godinu dana osetio sam da mi je mesto na terenu, a ne u fotelji, tim pre što smo ispali u drugu ligu. Tada mi je Ivinek ulazao šansu.
Predsednici, direktori, vlasnici…čudna je to sorta?
-Vrlo je važno da gazda ima poverenje u trenera i pusti ga da nesmetano radi. Nikada nisam dozvoljavao da mi se mešaju u posao ne misleći na posledice. Odmah sam se pronašao u novoj ulozi i opstao do dana današnjeg. Tada je za Brest igrao Dragiša Binić pa me i on podstakao da se otisnem u trenerske vode. U fudbalu možeš da budeš kreativan samo kao igrač ili trener. Posao nije lak, ali ima svojih čari.
Kako se postaje trener?
-Ubeđen sam da za taj poziv čovek treba da se sprema dok je igrač, iako to nije garancija. Ima fenomenalnih fudbalera koji jednostavno nisu mogli da postanu treneri, ali i obrnuto. Moj pomoćnik Sergej Gurenko je sjajan primer. Upoznali smo se u Lokomotivi dok je bio fudbaler. Odmah se videlo da sve razume, pokušava da usvoji, prenese, raspituje se, razume taktiku, igru. Produžena ruka na terenu. Bio je predodređen za trenera. U Srbiji mu je sve potaman. Gotovo da nema jezičku barijeru, sve razume. Na ruskom daje intervjue, a ubaci poneku našu reč. Recimo, umešto „konec" izrazi se sa „kraj".
Možda je čudno da pre Srbije niste dobili angažman u nekoj od afričkih zemalja pošto perfektno govorite Francuski. Kruže ista imena: Gerec, Lekens, Ror, Kasperčak, Renar...
-Nije Afrika za mene. Bio sam šest mesci u Kazablanki i to mi je dovoljno. Ne dogovara mi mentalitet i bliži sam evropskim poimanjima fudbala, treninga i obaveza. U osnovi, tamo je to izuzetno nestabilno radno mesto, ali nigde nije sigurno!
Zamlje Beneluksa, Rusija, Kipar, Afrika, Bugarska...gde ste se najprijatnije osećali?
-Svako podneblje sa sobom nosi neke lepote, izazove i karakteristike. Svakako mi je najbliža Belgija zbog jezika i stila života na koji sam navikao boraveći u Francuskoj.
Ne krijete da Vam je Crvena zvezda najmilija.
-Od malih nogu sam Zvezdaš i bez obzira ne neke probleme i nesporazume ostaće zapisan broj utakmica, golova, trofeji koje sam osvojio. Oduvek mi je bila želja, najpre kao igraču, a onda i treneru. I reprezentacija Srbije je izazov. Možda sam mogao i ranije da dobijem priliku, ali se kockice nisu složile.
Lansirao Iguainovog oca
Muslin je oduvek imao njuh da prepozna talentovanog igrača, naročito na teritoriji Francuske.
-Žinola je stigao iz pariskog Rasinga u Brest, pride uz Sekanu koji nam je bio primarna opcija. Odmah sam rekao predsedniku da imamo najboljeg igrača u Francuskoj! „Gurnuo" sam ga u špic i posle par nedelja dobio je poziv u reprezentaciju pošto se povredio Papen. U Bordou sam ukazao šansu Lizarazuu, Digariju i Zidanu za koga se odmah videlo da je svetski potencijal, sjajan momak, ali ne i lider i vođa kao što se kod Vidića to moglo osetiti kad je imao 21 godinu. Zbog toga sam se malo iznenadio kada se Zinedin obreo u trenerskim vodama.
A Iguain?
-U svetu postoje tri porodice: Zidan, Azar i spomenuti Iguain koje imaju četiri fudbalera-naslednika! Među njima je Argentinac koga sam doveo iz Boke juniors u Brest. Igrao je u defanzivi, a najpoznatiji sin Gonzalo je rođen u Francuskoj. Kako vreme prolazi sve manje sam u kontaktu sa fudalerima iz tog perioda. Čudni su putevi gospodnji, pa i fudbalski i odveli su nas na različite strane.
Azurna obala
Dok ispija čaj od nane, koji mu je omiljen i izbegava šećer priseća se.
-Svojevremeno sam imao ponudu od Monaka i bio sam voljan da napustim Brest iako „kneževi" u to vreme nisu bili sila. Izazov je bio odlazak u mondensko mesto. Sve se izjalovilo, ali sam u zrelijem dobu postao žitelj Azurne obale. Važna mi je blizina Srbije. Udaljena je dan vožnje - 1.300 kilometara. Razapet sam između Švajcarske i Amerike gde su mi sinovi, a svaki slobodan trenutak koristim da se posvetim mlađim naraštajima. Ponosan sam jer imam dve unuke i dva unuka.
"Slučaj" Ljajić
Pred poslednje okupljanje mnogi su se nadali pozivu i za Adema Ljajića. Prećutno je primio izostavljanje.
-Svako ima pravo na reakciju i mišljenje, a moja procena je bila da u ovom trenutku najbolji tim bio onaj koji sam odredio. Vrata su svima otovrena Nemam nikakvu presiju, držim svoju liniju i sve je moj lični izbor i odgovornost.
SLAVOLJUB MUSLIN
Rođen: 15. juna1953. u Kragujevcu
IGRAČKA KARIJERA
OFK Beograd
1972/73 BASK Beograd
1973-75 Rad
1975-81 Crvena zvezda
1981-83 Lil
1983-86 Brest
1986/87 Kaen
TRENERSKA KARIJERA
1989-91 Brest
1991-95 Po
1995/96 Bordo
1995/97 Lens
1997/98 Le Man
1998/99 Radža Kazablanka
1999-01 Crvena zvezda
2002/03 Levski Sofija
2003/04 Crvena zvezda
2004/05 Metalurg Donjeck
2005. Lokeren
2005/06 Lokomotiva Moskva
2006/07 Lokeren
2007/08 Himki
2008/09 Dinamo Minsk
2009/10 Anortozis Famagusta
2010-13 Krasnodar
2014. Amkar Perm
2015. Standard Lijež
2016. Srbija
