Nikola Ninković (ne)ukroćana goropad
Moj sadašnji kolektiv, popularni „grifoni“, u prošlosti je bio veličina. Ima devet titula do 1925, osvojio je kup, šest puta se vraćao u Seriju A i iznjedrio je bezbroj sjajnih igrač i trenera - napominje Nikola Ninković
Selektor U21 Srbije Tomislav Sivić, pred baraž mečeve sa Norveškom, rekao je: „Nikolu Ninkovića zovem na svoju odgovornost“.
Priznanje, ali i obaveza za „anfan teribla“ (neukroćeno dete) srpskog fudbala, od ovog leta člana Đenove.
- Čim mi je uputio poziv sigurno je imao veliko poverenje – kaže neobično staloženi „Džigi“ koji se često na terenu pretvarao u neukroćenu goropad – Drago mi je zbog toga. Verujem da sam u prvom meču opravdao očekivanja i drago mi je što je izuzetna generacija izorila plasman u Poljsku na EURO. Tek ćem ou završnici pokazati koliko vredimo.
Poređenje vaših klubova u Italiji?
- Serija A je Serija A i svaki klub je priča za sebe. Ima dosta koji su naizgled mali poput Kjeva, ali su postojani. Prošlu sezonu završio je na devetoj poziciji, jednu iznad Đenove. Konkretno „leteći magarci“ i Đenova ne mogu da se porede. Moj sadašnji kolektiv, popularni „grifoni“, u prošlosti je bio veličina. Ima devet titula do 1925, osvojio je kup, šest puta se vraćao u Seriju A i iznjedrio je bezbroj sjajnih igrač i trenera. Uostalom, reč je o najstarijem italijanskom klubu, a tradicija se na Apeninima izuzetno poštuje. Svake godine iz Đenove ode nekoliko igrača. I sada su trojica na meti velikana i ukupna (eventualna) zarada procenjuje se na 50 miliona evra. Kjevo je simpatična i neuništiva sredina. Cilj mu je opstanak i mirna završnica sezone.
Hotel, apartman, trening kamp...gde živiš?
- Izabrao sam stan u centru grada. Ta lokacija mi više odgovara. Bila je varijanta da budem u malom mestu pored trening kampa koji je van gradske vreve na obali, ali nije mi odgovaralo zbog činjenice da kada padne mrak i zimi život u tom delu zamre.
- Sve bolje se koristim. Već sam određeni vremenski period u Italiji pa sam bukvalno morao da progovorim. Puno mi pomaže Darko Lazović koji ne govori perfektno, ali ga je savladao u velikoj meri. Goran Pandev, Makedonac koji je u Italiji 13-14 godina koristi ga kao maternji. On je istinska legenda i gde god se pojavimo osećam koliko ga vole i poštuju. Na terenu i treningu kapiram osnovne stvari, a za nešto više trebaće još vremena za tečnu priču. Kompletna ekipa sastavljena je od izuzetnih momaka i veličina kakve su golman Perin, iskusni Burdiso, Okampos, Rigoni, Veloso, Rinkon...sina „Čola“ Simeonea koji je, za razliku od oca, napadač.
Đenovu karakteriše i veliki derbi „Dela Lanterna“ (svetionika)?
- Iskreno nisam osetio posebnu napetost. Šta reći osim da se na ulici vide kako šetaju, jedan pored drugog, navijači Đenove i Sampdorije što je kod nas nezamislivo. Tada mi je bilo jasno da je naš večiti derbi nešto posebno. Nisam puno znao o tom derbiju i ostalim mečevima tog tipa na „čizmi“, ali definitivno je naš nešto posebno. S druge strane atmofera koju prave „tifozi“ zaista je fenomenalna, ali su naši navijači u istom rangu. Stadion je među najakustičnijim u Italiji i posebno je zadovoljstvo igrati na Luiđi Ferarisu.
Nikolini roditelji potegli su iz Bogatića u Italiju i kao da su osetili da će se nešto veliko dogoditi.
- Bili su na gradskom derbiju, ali i utakmici protiv Milana. U prvom meču izgubili smo 1:2, a dobio sam priliku u poslednjih osam minuta kada je sve bilo rešeno. Druga ima posebno mesto u karijeri. Slavili smo sa 3:0, a efektno sam postigao vodeći gol i to glavom. Sličan sam dao i Nišlijama u Superligi Srbije. Pošto sam prvi put bio starter, a kasnije ustupio Lazoviću mesto, utakmicu ću pamtiti dok sam živ. U prvi mah nisam ni video da je lopta ušla u mrežu. Po reakciji navijača shvatio da sam doneo vođstvo. Gledajući snimak video sam kako sam efektnim trzajem matirao Donarumu. Nemam omiljeni klub, ali simpatišem Milan i eto ispostavilo se da baš njega ubedljivo pobedimo.
Italijanski velikani su u krizi?
- Neobjašnjivo. Milan pokazuje znake života, polako se budi sa Montelom i verujem da će biti u vrhu. Šta se dešava u Interu to niko ne može da objasni. Pričao sam sa Goranom koji je igrao u Interu, ali ni on nema pravi odgovor. Sjajni igrači, ali nešto ne štima. Kad-tad izaći će iz krize. Veliki je to klub.
Koliko imate slobode kod hrvatkog stručnajka Ivana Jurića koji je prošle godine Krotone uveo u Seriju A?
-„Proveravao“ me prvih sedam dana, a onda je sve krenulo punom parom. On je veliki fanatik i taktika mu je u prvom planu. Odmah mi je stavio do znaja da u defanzivi nema alibija. Mora da se igra i „1 na 1“ niko ne sme da vas prođe inače ništa od mesta u timu. Kada je reč o ofanzivi svestan je da sam igrač koji puno polaže na tehniku, dribling, iznenadno rešenje i u tom segmenu daje mi određenu slobodu uz insistiranje da odigram „iz prve“ ukoliko je to moguće. I sam je rekao „Nemam šta da ti pričam kada je reč o ofanzivi, a ono što hoću da vidim je defanziva“. To se odnosi na svih 10 igrača u polju. Jurić je temperamentan Splićanin koji želi da se dokaže u klubu za koji je četiri sezone uspešno igrao.
Italija Nikoli nije bila prioritet prilikom transfera, ali da je mogao da bira bila bi u prvom planu. Ovako se sve poklopilo pa mu ostaje sa nastavi sa dobrom partijama. Još nešto ga veseli.
-Drago mi je što moj zemljak Lukić polako napreduje u Torinu gde Ljajić blista, a Mihajlović stiče kultni status. Dobro je i što Mačva grabi ka istorijskom plasmanu u Superligu Srbije tako da je ovo baš srećan period u mom životu.
Bez nasrtaja
Kažu da su njihove žene najopasnije u Evropi. Živa vatra. Fudbaleri od njih ne mogu da žive?
-Žene napadaju fudbalere?! Ne znam šta se samnom dešava, ali meni nijedna nije prišla ili me napala!
Ni novinarke, i one su „agresivne“?
- Video sam ih samo na tribinama. U Italiji je priridno da su u velikom broju među navijačima, ali me fascinira koliko starijih ljudi dolazi na mečeve Đenove mada je to decenijama trend u čitavoj Italiji. Za njih je fudbal stvarno više od igre.
U Liguriji vole fudbal, a Đenova ima posebno mesto. Poznato je da su Boku juniors osnovali Italijani sa tog područja i ne čudi da „grifoni“ imaju navijačke klubove u Njujorku, Buenos Airesu, Amsterdamu, Tokiju, Torontu...Njujorku, San Francisku, Barseloni...čak i na Islandu!
Gradovi?
-Teško je odlučiti se između Verone i Đenove. Lično mi više prija Đenova. Možda zbog mora, ali i velikih broja restorana, prijatnih kafeterija, istorijskih spomenika koji privlače turiste iz celog sveta kao što je slučaj i sa Veronom. Jedina muka je kada vetar jače duva, ali mi klima u osnovi baš prija.
