Bjelica predvodnik novog talasa
"Počeo sam kao levi štoper, ali u poslednje vreme najčešće sam na poziciji levog beka", ističe momak rođen u Vrbasu i prvotimac Mehelena
Levonogi Aleksandar Bjelica (7. 1. 1994.) po mnogim karakteristikam je igrač budućnosti. To su na vreme prepoznali u FS Srbije pa im momak sa holandskim pasošem nije utekao. Ranijih godina, zbog nemarnosti, ostali smo bez velikog broja sjajnih fudbalera.
- Počeo sam kao levi štoper, ali u poslednje vreme najčešće sam na poziciji levog beka - ističe momak rođen u Vrbasu i prvotimac Mehelena. - Odgovaraju mi obe pozicije čak mogu da igram i u veznom redu.
Porodica Bjelica napustila je Srbiju kada je Aleksandar imao 6,5 godina. Idući trbuhom za kruhom, skrasili su se u Holandiji.
- Simpatično mesto Katvejk u južnoj Holandiji na samoj obali. Udaljeno je 20 kilometara od Amsterdama. Mama, sestra i tata i dalje žive u Holandiji u koju smo se doselili 2001. godine - priseća se Bjelica.
Da li je bilo poziva od strane FS Holandije?
- Ne da ja znam. I da su takve glasine doprle do mene ne bi bilo dileme. Osećam se kao Srbin i bilo mi je izuzetno drago kada sam dobio poziv za turnir u Ukrajini. Ne znam ko me je preporučio, ali hvala mu. Nisam poznavao apsolutno nikog! Momci i stručni štab pomogli su mi da se lako adaptiram, a pošto znam jezik period integracije bezbolno je prošao.
Počeli ste u Kvik Bojsima i amsterdamskom Ajaksu koji ima sigurno najbolju svetsku školu fudbala.
- Stekao sam osnovno znanje, a trener mi je bio nekada slavni napadač Brajan Roj. Ajaks praktikuje da sa najmlađima rade bivši asovi koji itekako umeju da prenesu svoja iskustva. Stekao sam zaista dobru osnovu.
Ali, put do zvezda nije bio lak. Usledila su kaljenja u Katvejku, Den Hagu, Utrehtu, Sparti iz Roterdama, PEC Cvoleu, a posle pola godine u Helmondu došao je poziv iz Belgije.
- Nisam imao dilemu. Mehelen je bivši osvajač Kupa pobednika kupova i jedan od najslavnijih belgijskih klubova. Trener Aleksandar Janković, koji je kasnije prešao u Standard iz Liježa, pružio mi je prvu šansu. Zadovoljan sam prošlogodišnjim učinkom. Dobar glas daleko se čuo pa sam dospeo i u mladu reprezentaciju Srbije. To mi je velika čast. Trenutno sam standardan, postigao sam i prvi gol i sve ide kako samo poželeti mogu.
Apartman u prestižnom delu Antverpna Aleksandrov je dom. Otac često dolazi na utakmice. Majka i sestra ga prate putem TV prenosa.
- Nalazim se na sjajnoj lokaciji, a svaki slobodan trenutak provodim sa porodicom. Udaljeni smo 1,5 sat vožnje i puno mi znači kada smo zajedno.
Nedavno je došao novi trener?
- Svaki ima svoje zamisli pa i Janik Ferera. Mlad je, ali sa dosta iskustva. On se samo rotitao sa Jankovićem. Slušam i radim. Svestan sam da još moram da učim i usavršavam se kako bi što brže napredovao. Brzo smo se prilagodili na njegova razmišljanja i učinićemo sve da se plasiramo u plej-of.
Mehelen je pun igrača sa ovih prostora. Pored Aleksandra Bjelice u klubu su Uroš Vitas, Dalibor Veselinović, Bosanac Edin Ćoćalić, Slovenenac Željko Filipović i Hrvat Ljuban Crepulja.
- Prirodno je i normalno da se družimo. U klubu su ponosni što dobijam poziv za nacionalni tim, isto kao i Ćoćalić, a tu je i par mladih Belgijanaca koji su u žiži.
Liga je izjednačena i sa puno iznenađenja?
- Iz kola u kolo se dešavaju veliki preokreti. Igra se kvalitetan fudbal, a zna se koji su igrači poslednjih godina stasali u Belgiji. Kako seniorskoj tako i mladoj selekciji. Pono pažnje polažu u rad sa naraštajima koji su budućnost i to godinama daje odlične rezultate. Velikani poput Anderlehta, Briža, Standarda, Genta i Genka nigde ne mogu da računaju na sigurne bodove i to daje posebnu draž. Igram u ligi koja obiluje iznenađenjima.
Bjelica je protiv Irske i Slovenije upisao prve "kapice" u U21 Srbije. Konkurencija je jaka, ali ona je poželjna za svakog fudbalera koji želi uspon u karijeri.
- Fokusiran sam na rad i obaveze. Sve sam podredio Mehelenu i reprezentaciji. Uopšte ne razmišljam o dalekoj budućnosti. Živim u vremenu u kome sam i ne zanosim se. Vreme će pokazati koliko vredim i da li sam za veća ostvarenja.
Samo fudbal, fudbal, fudbal....
- Neee (uz osmeh), ali je on je trenutno glavna okupacija. Kao i svi mladi ljudi volim da se opustim uz film, muziku, šetnju...
Sami šetate?!
- Ponovo ne. Imam devojku koja je poput mene rođena u Srbiji, ali je već dugo u Zapadnoj Evropi. Iskreno, volimo se i baš mi prija stalna veza.
Gde ste najčešće u pauzama između dva šampionata?
- Jedva čekam da dođem u Srbiju, posebno u Vrbas. Imam dosta rodbine i drugova koje naravno nisam zaboravio. Nedavno mi je jedan bio u poseti. Trudim se kad god mogu da nekog povedem u Belgiju da vidi gde živim, kako igram... Neraskidive su veze sa otadžbinom. Iskreno i prilikom ovih okupljanja srce mi zaigra.
