Miha otvoreno o svemu!
Kako je rekao Berluskoniju "dosta", naterao ga da potroši 25.000.000 na Romanjolija i obećao pare iz svog džepa. Kako je zapretio otkazom zbog Donarume. Šta ga najviše boli. Zašto će tući Adema Ljajića koji ni sam ne zna koliko je jak. Koliko voli Galijanija. Šta predviđa Baloteliju. Zašto gine na svojim idejama
Siniša Mihajlović je čovek u žiži na Apeninima. Njegov Torino je jedno od otkrića sezone. Došao je posle traumatične sezone u Milanu. Lansirao je „devetku“ o kojoj svi pričaju - Andreu Belotija. Adem Ljajić igra fudbal karijere kod njega. Ostaće zapisano da je italijanskom fudbalu podario Đanluiđija Donarumu, trenutno najboljeg mladog golmana na svetu i legitimnog naslednika Điđija Bufona.
Uvek govori ono što misli, ume stoički da podnese sve udarce, veruje u svoje ideje, ne trpi pritiske i često nije politički korektan u izjavama kada iznosi suštinu. U Torinu je na dobrom putu da napravi nešto veliko.
„Posle iskustva u Milanu, tražio sam nešto što će mi prijati. Torinova istorija ima jake korene. To je priča o srcu, duši, znoju, krvi, ljubavi... Baš onakva kakve volim. Ali nije samo istorija bila u pitanju. Ima tu i drugih stvari. Ovo je klub koji brzo raste, svi u njemu znaju svoj posao i veoma su ambiciozni. Takav je predsednik Kairo, takav je direktor Petraki, takav sam i ja“, kaže Mihajlović u velikom i zaista zanimljivom intervjuu za Korijere dela sera.
Na početku nije dobro krenulo...
„Mislim da mnogi nisu očekivali ovakav start jer su se promenili trener, sistem igre, fudbaleri... Trebalo mi je vremena da igrače ubedim kako ja vidim fudbal i da ih naviknem na to. Da im promenimo mentalitet. Na početku sam bio ljut što ne kapiraju, ali su mi momci potom rekli im nije lako da se naviknu na promenu posle pet godina i da posle Venture pređu na nešto potpuno suprotno“.
Često kažete da je ovaj Torino tek na 50 odsto svojih mogućnosti...
„Još radimo na početnim stavrima, kao što su temelji igre i moralni principi. Uvek moramo da imam ponašanje u Torovom stilu i da budem prepoznatljivi po njemu. Da idemo na pobedu, da budemo bez straha. Navikavam ih da nije normalno za naš tim da izgubi na San Siru ili da igra nerešeno kod kuće protiv Lacija. Kada se to desi, moramo da budemo besni i nezadovoljni, a ne da slegenom ramenima i kažemo kako su oni jači. Nisam došao ovde da pobeđujem s vremena na vreme“.
A šta je tih drugih 50 odsto koji vam nedostaju?
„Oko 30 odsto otpada na vođenje same utakmice. Moramo da znamo kada da usporimo, kada da ubrzamo, kako da doziramo energiju. I na kraju tu, je je poslednjih 20 odsto. To je nešto ekstra što svako treba da izvuče iz sebe. Dodatni kvalitet za koji možda i ne znamo da ga posedujemo. Ako ga ne posedujemo onda treba da ga preuzmemo od drugih koji imaju pobednički mentalitet“.
Da li ćete dovoditi pojačanja u januaru?
„Videćemo. Ako bude materijala koji će nas pojačati, onda ćemo uraditi sve da ga uzmemo. Ali trenutno smo zadovoljni i ciljamo Evropu“.
Šta je konačni cilj?
„Ako nam se pruži neka šansa, uradićemo sve da je iskoristimo. Cilj je plasman u Evropu“.
Lansirali ste Andreu Belotija u jednog od najboljih italijanskih napadača.
„Ako već sada nije, siguran sam da će postati najbolji napadač u Italiji za nekoliko meseci. Njegov glavni kvalitet je glad za golovima i to što nije sebičan. Podseća me na Ćića Gracijanija. Rekao sam mu da je igrač kojeg bi svaki trener poželeo u timu. Ne štedi se ni trunke. Ako treba, igraće i beka. Ali kada vidi gol ispred, pretvara se u zver. Ne sme da izgubi svoju bezobrazluk i drskost. Verujem da se to neće desiti. Imao sam sreće da upoznam njegove roditelje. To je jedna poštena porodica i čini mi se da je i on takav. Sada kada je zaradio novac, i dalje je svestan odakle je krenuo“.
Torino ima najefikasniji napad posle Rome u Italiji. Nije samo Beloti zaslužan, tu su i drugi...
„Za Belotija sam sve rekao, a Ljajić ni sam ne zna koliko je jak igrač. Ovo može da bude njegova sezona. Uprkos problemima u reprezentaciji, došao je kod nas jer je svestan koliko može da napreduje. Rekao sam mu da ću ga udariti nogom u zadnjicu ako ne bude imao dvocifren učinak golova i asistencija. Rekao je: 'Nema problema'. Ne treba da se zadovoljava trenutnim, a ja ću uvek biti uz njega. U formu se vratio i Jago Falke, koji će biti jedan od ključnih igrača. Moraće da se popravi na gostujućim utakmicama, kao i ostatak tima“.
Da li je ovaj Torino ekipa koja igra najbolji fudbal u vašoj trenerskoj karijeri.
„Ne znam, mislim da su moji timovi uvek igrali dobro. Bolonja, Fjorentina, Katanija, Sampdorija, Milan... Pokušavam da igram ofanzivno, ali igrači su ti koji čine trenera. Ovde sam zatekao mnogo kvaliteta. Mladi su, gladni uspeha i ako budu imali pravog trenera, moći će da polete. Mnogi moji igrači su već debitovali za reprezentaciju Italije...“
Donaruma iz Milana je jedan od njih.
„Da, on je najdrastičniji primer. Ja sam ga lansirao uprkos skeptičnosti mnogih jer sam tada imao Dijega Lopeza, a Donaruma je imao samo 16 i po godina. Sada je reprezentativac i veliki kapital italijanskog fudbala. Čak ne znam ni da li postoji prava cena za njega u ovom momentu. Uvek ću biti ponosan na Donarumu. Nisam ga promovisao samo zato što je mlad i što nisam imao druga rešenja. On me je ubedio kvalitetom i igrao bi čak i da su svi ostali bili na raspolaganju“.
Mnogo ste rizikovali jer je Milan bio u teškoj situaciji.
„Milan je bio u teškoj situaciji od samog početka. Izgubili smo dragoceno vreme u prvih sedam ili osam kola jer smo pokušavali da igramo 4-3-1-2, zato što je to želeo predsednik Berluskoni, a videlo se da to nije pravi izbor. Posle Napolija sam rekao da je bilo dosta. Igraćemo kako ja mislim da treba da igramo i ako treba da poginem, poginuću sa svojim idejama. I rezultati su počeli da dolaze... Tako je bilo i s Donarumom. Pre njegovog debija, Berluskoni je dva puta dolazio u Milanelo da mi kaže da treba da brani Dijego Lopez“.
Šta ste mu odgovorili?
„Da ima dve opcije. Jednu, da me otera i da brani Dijego Lopez. I drugu, da me zadrži i da brani Donaruma. Na njegovu sreću, nije mi dao otkaz.
Berluskoni vas je doveo i otpustio vas iz Milana.
„Za mene će uvek biti čast što sam radio s Berluskonijem i što mi je dao šansu. Uvek ću mu biti zahvalan. Recimo da je 29 od 30 godina na čelu bio najbolji gazda kluba na svetu svih vremena. Nažalost, ja sam bio trener u toj 30. godini“.
Gde je puklo?
„Ne znam... Doveli su me jer su smatrali da imam neophodan karakter i da mogu da vratim neke pravila i radnu kulturu koji su se srozali u igračkom kadru. Uspeo sam u tome, a čak su i povrede počele da zaobilaze Milan. Aleks je kod mene uspeo da odigra celu sezonu. Treba da sve stavimo na vagu. Kao što rekoh, prvih sedam ili osam kola smo protraćili. Posle utakmice protiv Juventusa koja je bila naša najbolja, osetio sam olakšanje. Ostavio sam Milan u finalu Kupa Italije i na poziciji koja vodi u Ligu Evrope. Svi znamo kako se završilo na kraju... Dobili su Donarumu, a Romanjoli nikada ne bi došao u Milan da nije bilo mene. Jer niko nije želeo da plati 25.000.000 evra za njega. U tom trenutku je to delovalo previše, ali u perspektivi je to bilo dobro rešenje. I u njegovom slučaju sam morao da ubeđujem predsednika“.
Kako ste uspeli?
„Berluskoni je rekao da je to preskupo. Naterao sam ga da kupi Romanjolija. Rekao sam mu da ako jednog dana bude prodao Romanjolija za manje od 25.000.000 evra, ja ću mu lično iz svog džepa nadoknaditi izgubljenu razliku. Ali ako ga proda za više, da ćemo profit deliti po pola. I tako sam ga ubedio... A mislim da je prošlog leta stigla ponuda od Čelsija za Romanjolija duplo veća od onog što je Berluskoni platio. Slično je bilo i sa Nijangom. Ubedio sam ga da ga zadrži iako je imao ponudu Lestera. Sada je jedan od najvrednijih u ekipi. Kada bi sada Milanu oduzeli ovu trojicu igrača, mislim da bi ekipa bila mnogo slabija. Ali stvar koja me najviše boli je što mi nije bilo dozvoljeno da vodim ekipu u finalu Kupa Italije do kojeg sam je doveo. Nemam dokaz za to, ali mislim da bi sa mnom na klupi Milan osvojio Kup Italije i plasirao se u Ligu Evrope s obzirom kako je Juventus odigrao to finale. Nažalost, nisam dobio tu šansu...“
Adrijano Galijani je bio na vašoj strani i branio vas je.
„Prema meni se ponašao kao velikan. Biće mi žao ako ode iz Milana i voleo bih da nekako ostane u fudbalu. Mnogo ga volim, smatram ga prijateljem jer mi je mnogo pomogao. Zbog saradnje s njim, sezona u Milanu je bila fantastično iskustvo. Naš dobar odnos je nastavljen“.
Sada radite kod predsednika Urbana Kaira. Kakav je on?
„Kada bi Kairo bio fudbaler, onda bi mu pozicija bila 'tutokampista'. Onaj koji radi sve! Onaj koji spase na gol-liniji, pretrči sve i postigne gol. Čovek radi 18 sati dnevno. Ponekad pomislim da ima brata blizanca jer ne mogu da verujem kako stigne da završi sve stavri tokom dana. Želi da zna sve, ali mi se ne meša u posao“.
Da li je Baloteli izgubljen slučaj?
„Naprotiv! Mislim da nije potpuno sjeban. Da je ostao, verujem da bi eksplodirao. U Juventusu bi mu bilo možda i najbolje. Nije imao sreće jer su ga stalno pratile povrede i onda je izgubio samopouzdanje. Posle utakmice sa Alesandrijom mi je prišao i rekao: 'Treneru, tresu mi se noge. Preplašen sam'. Nadam se da će se uskoro vratiti u reprezentaciju jer je reč o jednom sjajnom dečku“.
Da li mislite da je De Bur prerano otpušten?
„Ne poznajem situaciju u klubu... De Bur mi je izgledao kao pristojan čovek. Ali Pioli ima potrebno iskustvo i pravi je izbor za Inter.“
Često se vaše izjave karakterišu kao seksističke. Rekli ste da se žene na razumeju u fudbal i da Torino kod kuće igra muški, a na strani izgleda kao ženski tim.
„Ne treba da se generalizuju moje izjave. Rekao sam da ne mogu sve žene da se razumeju u fudbal. Žao mi je ako se neko našao uvređenim. A što se druge rečenice tiče, rekao sam u smislu da igramo previše lepo na strani. Ali ranjivo i dekocentrisano. To je izraz čuvenog Đanija Brere. Što se mene tiče, smatram žene jačim od muškaraca. Meni je žena rodila petoro dece i ona je ta koja komanduje u mojoj kući.“
