Osam zaredom, čovek s planom i neke druge glave
Srbija se rešava “luzerskog“ mentaliteta
Prevrtljiva poput lake žene, reprezentacija
Srbije polako skida sa sebe šminku i masku izgovora kojima je iritirala svoje navijače prethodnih godina. Priča tamo gde treba - na terenu. Bez floskula i lažnih zaklinjanja u dobru atmosferu, bez kuknjave za lošom srećom, suđenjem, džombastim terenom ili nedovoljnoj podršci medija i navijača, ova nova generacija srpskih fudbalera pod komandom Slavoljuba Muslina je nešto promenila.
Za početak, rešila se “luzerskog“ mentaliteta. Koji je bio zakačen za vrat poput skupe etikete. Makar tako deluje jer su nam reprezentativci dali dovoljno argumenata za tvrdnju da su raskrstili na “slavnim porazima“ i utakmicama u kojima su igrali “odličnih 30 ili 45 minuta“. Prvi put od nezavisnosti Srbije i otkako imamo Orlove, naša reprezentacija je vezala osam utakmica bez poraza. Računajući zvanične i prijateljske utakmice. Što je podatak za svaku pohvalu s obzirom gde smo bili prethodnih godina od dolaska Radomira Antića i s obzirom da smo obično na polovini kvalifikacija gubili sve šanse i spremali tim za naredni ciklus.
Sada je drugačije... Rezultati čvrsto govore u ime reprezentacije Srbije. Poslednji poraz je Srbija doživela u martu ove godine. Posle toga je usledila serija od četiri prijatelsjke utakmice i četiri kvalifikaciona duela u kojima Orlovi nisu položili oružje.
"Žao mi je što malo ranije nismo izjednačili, imali bismo vremena i za drugi gol, ali ovo je bilo zaista teško gostovanje i moramo da budemo zadovoljni. Naravno, ne treba da slavimo što smo igrali nerešeno", rekao je Nemanja Matić.
Naravno da za remije ne treba da se bacaju petarde po ulicama. Kao što nije bilo razloga ni za padanje u trans posle nebitnih pobeda nad Velsom, Škotskom, Makedonijom, Albanijom, Jermenijom... Ali ovaj remi u Velsu ima elemente zbog kojih bi ga trebalo geldati kao na nešto više od pukog boda.
Prvo, zaslužen je. Debelo je zaslužen jer bi bila fudbalska sramota da su ona desetorica “kvariša“ i Geret Bejl sinoć pobedili boljeg od sebe. Drugo, posle toliko vremena, Srbija je umela da povuče ručnu kada kola krenu nizbrdo. I to na prilično neprijatnom gostovanju. Posle primnljenog gola, naša reprezentacija je nastavila da igra strpljivo i pametno. Da veruje u sebe i plan sa kojim je izašla na teren u Kardifu. Zadržala je fudbalsko dostojanstvo i samopoštovanje. Sa uverenjem da će se plan i dogovor isplatiti na kraju. Što se i desilo...
Takav stav Srbije nismo gledali često prethodnih godina. Pogotovo na gostovanjima gde su Orlovi igrali bez bilo kakvog autoriteta i samopouzdanja. Obično bi se sve raspalo posle jednog primljenog gola. Kao protiv Belgije, Hrvatske, Danske, Jermenije... Krhka psiha bi pucao čim bi se lopta zakoprcala u mreži.
Od dolaska Slavoljuba Muslina se mnogo toga promenilo. Može nekome da se ne sviđa njegova formacija, opredeljenje ili izbor igrača, ali se ne može osporiti da ovaj čovek ima plan. Zna šta radi. Ima poverenje igrača koji ga slušaju u izvršenju plana. U timu se poštuje hijerarhija. Muslin je dugo vremena vagao ponudu FSS, sabrao i oduzeo sve vrline mane tima koji je preuzeo i izabrao put za koji veruje da će izvući maksimalan potencijal iz ovog tima. Za sada mu ide i treba mu čestitati na tome. Uostalom, makar ćemo proleće dočekati kao potpuno ravnopravan rival za plasman na prvenstvo. Štaviše, protivnik koji izaziva poštovanje čime nismo mogli da se pohvalimo kod Muslinovihprethodnika. Srbija je ta koja raste u ovoj grupi. Rastu i Irci u odnosu na EP. Raste i Gruzija, ali Vels je taj koji je dotakao limite, a Austrija je u slobodnom padu. Najveći potencijal i najviše neiskorićenog oružja se krije u Muslinovom arsenalu.
Muslin znatno umerenije i opreznije prilazi svakom zadatku i sklapa kuću ciglu po ciglu. Na letnjoj turneji je izabrao rivale po meri (Izrael, Kipar, Rusija) koji nisu ni previše slabi, ni prejaki poput Francuske i Španije što mu je dalo vremena i prostora da pažljivo isproba igrače i privikava ih na nešto poptuno novo u sistemu 3-5-2.
Novi selektor je od pripremnih utakmica izvukao kapital za nadragradnju. Potom su došle kvalifikacije u kojima je prioritet bio da se ostvari rezultat. Dakle, ne dopadljiva igra, ne nadigravanje sa rivalom, ne usiljeni pokušaji da se protivniku nametne sopstveni stil koji još nemamo. Već da se iskoriste njegove greške, naše vrline i ostvari rezultat koji je jedini sudija nečijeg rada i jedina prava pozivnica da se navijači opet okrenu svojoj reprezentaciji. Taj proces je dug, često dosadan, ponekad i bolan kao što je to bilo protiv Irske. Ali kod nas razvija u dobrom smeru i obećava neka lepša vremena.
S obzirom gde smo bili pre godinu dana, Muslin je dobro pomerio granice za šest meseci. Prisetimo se gde smo bili novembra prošle godine. Uništena u kvalifikacijama, Srbija sa Radovanom Ćurčićem je bila vreća za udaranje. Možda iz kladionačrskog ugla to možemo najbolje da opišemo. Mnogi su jedva čekali utakmicu Srbije da iskoriste lepe kvote i naplate njen poraz. Tako je bilo pre godinu dana kada su Česi odučili od fudbala Srbiju, pregazili je 4:1 i naterali nas da smo srećni što nekoliko narednih meseci nećemo morati da gledamo sopstevnu reprezentaciju. A to je bio jedan od najigranijih tipova na kladionici. Navijači koji jedva čekaju poraz svog tima?! Ružno i bolno. Ali svima po zaslugama...
Muslin je Srbiji promenio imidž. Svaka sledeća utakmica reprezentacija Srbije se čeka sa većim nestrpljenjem. Svaka sledeća utakmica na “Marakani“ (sa koje su prethodni selektori i rukovodstvo kukavički bežali da ne čuju koliko vrede) biće gledanija, a tribine punije. Svaki sledeći rival Srbije će biti interesantniji, navijačke diskusije o reprezentaciji će se preseliti u kafiće, domaćinstva, kladionice, škole... Svaka sledeća Muslinova izmena igrača će biti velika vest, a medijske informacije o reprezentaciji čitanije od tenisa i rumunske lige. Više roditelja će da vodi decu na stadione, ona će da se zaljubljuju u fudbal, da kupuju dresove, mašu zastavicama i nauče da vole reprezentaciju svoje zemlje. Jer drugu nemaju. Od Subotice do Vranja. Od Negotina do Trebinja.
Zato je taj bod iz Velsa veći od jednog pukog poena na tabeli. Zato je bitno što Srbija nije poražena. Zato je jako važno da ne izgubi ni od Ukrajine u utorak ma ko bude igrao. Muslin sa Srbijom ima četiri pobede i četiri remija. Nasledio je ekipu koja je imala pet poraza na osam utakmica.
Poslednji put kada je Srbija imala sedam utakmica u nizu bez poraza bilo je na kraju Mihajlovićevog mandata i onom kratkom ciklusuz Ljubinka Drulovića na klupi Orlova. Ta serija je usledila kada smo već izgubili kvalifikacije za Brazil. Sedam mečeva bez poraza je imala i Srbija sa Radomirom Antićem na čelu. S razlikom što je tada bilo bitno i što je niz počeo pobedom za pamćenje u Rumuniji, a nastavio se petardom za pamćenje nad istim rivalom i doneo nam je plasman na Mondijal. Nadamo se da je i Srbija Slavoljuba Muslinakrenula istim putem...
Perje crnog i gubitničkog mentaliteta polako spada sa Orlova. Počinju da liče na bele i opasne Orlove koji mogu visoko da lete.
