Američka renesansa Vladimira Vukajlovića: Čikago kao centar Čačka
Iz radoznalosti je otišao u Ameriku, a izbor je pao na grad gde sada ima više drugova iz detinjstva nego u zavičaju.
Proputovao 53 zemlje
Vladimir Vukajlović je prve fudbalske korake načinio u rodnom Čačku.
- Karijeru sam počeo u Borcu, nastavio u Partizanu, zatim Bežaniji, Vojvodini, slovačkoj Senici, grčkom Dijagorasu, Dinamu iz Sankt Peterburga i Aktobeu. Ostaje žal što nisam ostavio veći pečat. Ali, povrede su me sprečile da u vrhunskom fudbalu ostavim dublji trag. Za utehu, igrao sam u Ligi šampiona i Evrope, proputovao 53 zemlje... - priča Vukajlović.
Fudbal piše romane. Nije to rečeno tek tako. Mnogo je neobičnih sudbina ispričano zahvaljujući "bubamari". Vladimir Vukajlović (33), svojevremeno je najavljivan kao jedan od naših najperspektivnijih fudbalera. Ko zna kako bi se odvijala karijera da nije bilo zlokobnih povreda.
Danas, kad je uveliko ušao u četvrtu deceniju života, fudbal ga je iz Čačka odveo čak do Čikaga.
- Isključivo iz radoznalosti želeo sam da upoznam Ameriku - kaže Vladimir Vukajlović. - Izbor je pao na Čikago u kome živi više od 100.000 Srba. Iskreno, ovde imam više drugova iz detinjstva nego u rodnom Čačku!
Na obalama Morave Vukajlović je nastavio dobro poznatu tradiciju majstora najvažnije sporedne stvari na svetu. Tehnički superioran lako je prošao kroz sve reprezentativne selekcije, osim A tima.
- Bilo, pa prošlo. Lepo je prisećati se detalja iz karijere koja je prekinuta silom prilika. Trenutno u Americi igram za klub Junajted Serbs. Vlasnici su naši ljudi koji godinama žive u Čikagu. Dobrotvori Stanojević i Tišma imaju firme, vole fudbal i Srbiju. Igrače plaćaju od 150 do 250 dolara po utakmici.
Dovoljno za život?!
- Naravno da nije. Svakom su pronašli posao. Niko od nas nije došao da bi živeo od fudbala pošto to nije moguće. Cilj je ostati u SAD.
Naći stalni posao i ostati u SAD
Vukajlović važi za profesionalca u SAD.
- Ima nas nekolicina. Solidno zarađujemo igrajući za nekoliko klubova. Zanimljivo je da svaka zajednica, a puno ih je, ima svoj klub: Meksikanci, Italijani, Bugari, Španci, Poljaci, naravno i Srbi. Po potrebi plaćaju i tri stranca. Kada se podvuče crta, fudbal je zanimljiv, ali je osnovni cilj da preko njega nađu stalni posao i ostanu u Americi. To je najsigurniji način da se reši egzistencija.
Vaš cilj?
- Da osnujem školu fudbala za mlađe kategorije i posvetim se trenerskom poslu.
Dodatne aktivnosti?
- Nije da se hvalim, ali ovde sam baš tražen. Zbog toga igram i za klubove meksičke i bugarske zajednice što donosi dodatne izvore prihoda.
Srbijada na Floridi
Okupljanja Srba zahvaljujući fudbalu postalo je tradicija.
- Pre mesec dana bio je tradicionalni turnir - Srbijada. Održava se na Floridi i takmiče se srpski timovi iz cele Amerike. Neverovatan događaj! Moj tim je ispao u četvrtfinalu. Naredne godine domaćin je Čikago i već sada je sve podređeno organizaciji tog hepeninga.
Kako je to moguće, dozvoljeno?
- Čikago je ogroman, a lige razdvojene i sve besprekorno funkcioniše.
Ima li još naših fudbalera?
- Nedavno je došao vezista Dobrašinović, pre njega Kragujevčanin Đida Keljević, odranije su tu Lacković, Radončić...
Život van fudbala?
- Nema blagostanja. Čikago je skup grad. Bukvalno svi rade od 7 do 16 časova kako bi preživeli. Vikendom su dani za odmor, uživanje, druženje i sport.
Koji se poslovi obavljaju kao dodatna aktivnost?
- Ne može baš da se bira. Sve je u opticaju: picerije, restorani, hoteli, treniranje dece, građevina... Naravno da ima ljudi koji se bave i stručnijim poslovima za veći novac.
Kažu da se najbolje plaća vožnja supersoničnih kamiona?
- Tačno, ali je posao izuzetno težak. Krvav! Mesečno mogu da zarade oko 10.000 dolara.
