Mister 33 puši tri kutije dnevno i čita Bukovskog
- Želim da Vam se zahvalim na ukazanom poverenju i prilici, ali u ovom trenutku treba mi jedan drugi izazov, puno teži - bile su oproštajne reči Mauricija Sarija u trenutku kada je tadašnjem poslodavcu u banci saopštio svoj otkaz. Za već tada bivšeg bankarskog konsultanta, to je bio gol u sudijskoj nadoknadi i odluka koja mu je u potpunosti promenila život.
To pakleno vruće leto 2002. godine jedan lokalni tim na čelu s bankarom na klupi izborio je promociju u Seriju D, što je za Sansovino tada bio veliki uspeh, a za Sarija je značilo samo jedno - igra počinje.
Razvijajući svoje trenerske sposobnosti i fudbalsku filozofiju, tada 44-godišnji nepoznati trener krenuo je putem koji ga je u potpunosti mogao progutati ili bar zadržati na nedovoljno atraktivnom ili slabo plaćenom stajalištu. I radio je to, samo u veoma kratkom vremenskom periodu jer je za Sarija svako stajanje bio korak bliže cilju, da bi po prvi put na dobro poznato mesto i lokaciju vrednu pažnje Sari zastao 2012. godine kada je imenovan za novog trenera Empolija.
I tu su koferi po prvi put čekirani na duže od dve godine, a njegova filozofija i način rada imala je pravi ispit. Član Serije B već u prvoj sezoni bio je na korak od pridruživanja društvu najboljih, međutim njegovoj ekipi trebala je još jedna sezona kako bi kao drugoplasirani postali novi/stari član najvišeg fudbalskog ranga u Italiji.
Nije dugo trebalo da se "čizmom" proširi životna priča bivšeg bankara, a u to vreme heroja Empolija kojem su zalepili i prvu trenersku etiketu- Mister 33. Uz ime samo broj, ali za one kojima sledi utakmica protiv Empolija, to je značilo i 33 različite kombinacije za prekide koje je imao zapisane u svojoj beležnici, a za koje su protivnici teško nalazili lek.
Cilj je na kraju ispunjen, Empoli je u svojoj prvoj sezoni pokazao zube svima, ali ipak ostao dovoljno jak da i sledeće godine pravi društvo najboljima. Jedina promena bila je ta što navijači u prvom redu pored klupe neće morati da kupuju cigare i daju tek pokoji dim treneru Sariju. Njegovi najbliži kažu da puši po tri kutije dnevno, a ništa manje nije mu trebalo kada je odlučio da preuzme poljuljani Napoli čiji su navijači sezonama pri bili prinuđeni da slušaju šampionske priče koje subile i ostale samo u najavama.
No, nisu verovali da još jedan novi početak može doneti sreću i radost na njihova lica. Osim što je Samuel Eto'o nekoliko meseci pre strpljivo čekao Sarija da izađe iz svlačionice samo da bi pružio ruku i odao priznanje za fantastično vođenje kluba, Napolitanci skoro ništa nisu znali o novom treneru.
Prepisan recept koji je osigurao uspeh s Empolijem doneo je prve i još uvek jedine probleme u Napulju. Dva boda iz prva tri kola i alarm za buđenje zvonio je toliko jako da je i ikonu kluba Dijega Armanda Maradonu izbacio iz takta:
- Plaši me ovaj Napoli. Nema jasan plan, a odbrana ne uverava da možemo sanjati o nečemu većem. Sa ovakvom igrom nećemo završiti ni u sredini tabele - oštar je bio Dijego i dodao da je uprava dala i preskup rođendanski poklon za Sarija.
Osim što je gospodski rekao da mnogo poštuje i lik i reči najveće legende kluba, Mister 33 totalno je promenio sistem igre i u narednih šest utakmica upisao isto toliko pobeda i to s gol-razlikom 18:1, a između ostalih pali su Lacio, Juventus i Milan. I tu su sve sumnje postale nada za budućnost.
Neki novi Napoli bio je veliko osveženje za italijansku monotoniju u kojoj se prvak znao i pre nego je prvenstvo počelo. Sari je i definitivno odustao od 4-3-1-2 sistema s kojim se u Empoliju proslavio, a ključna i glavna promena bila je izbacivanje "desetke" i guranje "playmakera" u sam vrh napada. I postali su nezaustavljivi. Do kraja prvenstva Sari je u svojoj prvoj sezoni bio jedini pravi konkurent "Staroj dami" u borbi za "Scudetto", a nes(p)retno primljen gol u utakmici za titulu na Juve Areni bar za trenutak ugasio je nade vrućih Napolitanaca. Oni su znali da Sari ostaje i sve oči gledale su u novu sezonu.
Mauricio Sari nije trener kojem je glavno i osnovno merilo utakmica i zeleni teren. Predsednik kluba De Laurentiis izjavio je da je oduševljen inteligentnom jednostavnošću kojom Sari zrači, a s obzirom da je na klupi želeo nekoga ko ne gleda sve sa fudbalske strane, trener koji se gotovo uvek opušta čitajući Bukovskog i Džona Fantea bio je prava odluka.
Danas se u Napulju ne žali što je Jirgen Klop odbio da preuzme klub ili što je Emeri želeo još jednu sezonu da ostane na klupi Sevilje. A šta reći tek za Sinišu Mihajlovića koji je bio na korak od preuzimanja kluba, ali je zbog viška poziva u trenutku dok su se odvijali pregovori izgubio je svaku šansu.
Da ima ozbiljne planove i svoju budućnost vidi na San Paolou, Sari je pokazao time što je za veliki budžet koji je prodajom Iguaina njegov klub obezbedio, obezbedio potpis nekoliko vrhunskih mladih fudbalera. Neki od njih postaće nosioci igre u tekućoj sezoni, a sistem igre koji je prošle sezone bio enigma mnogim ekipa ostao je isti, samo puno uigraniji.
Sari je svestan uspeha koji je napravio za malo više od godinu dana, a potražnja za njim iz dana u dan je sve veća. Možda i najveći problem u ovom trenutku može da mu predstavlja činjenica da stadion Napolija ima atletsku stazu, i da ne može tek tako da ode do navijača i uzme tek pokoji dim. A možda mu i ne treba, nekada nije loše uživati dok se sluša himna Lige šampiona, a njemu i njegovom Napoliju ostaje samo da slušaju reči njemu omiljenog Čarlsa Bukovskog:
- Ako hoćete nešto da uradite -idite do kraja. U suprotnom, i ne počinjite.
