"Zlatna boginja" definitivno u Brazilu

Fantastična pobeda sjajnog brazilskog tima predvođenog legendarnim Peleom, za koji i danas većina fudbalskih stručnjaka, gotovo bez i jedne dileme, tvrdi da je najbolji mundijalski tim svih vremena, predstavljala je potvrdu i da je era dominacije grubog, defanzivnog i kalkulantskog fudbala konačno završena i da dolazi bolje vreme za ekipe koje forsiraju napad i lepršavu igru.

Izvanredni Brazil uspeo je da trijumfuje na trećem Mundijalu u poslednjih 12 godina, a lider te ekipe Pele, sjajnim igrama u Meksiku, definitivno je potvrdio da je najbolji fudbaler svih vremena i da zasluženo nosi epitet nekrunisanog „kralja fudbala“.
Zahvaljujući činjenici da su prvi došli do treće titule svetskog šampiona Brazilci su „Zlatnu boginju“ primili u trajno vlasništvo, a fantastične igre ekipe čije su perjanice, osim sjajnog Pelea, bili Rivelinjo, Tostao, Žerson, žairzinjo i Karlos Alberto gotovi svi svetski mediji predstavljali su kao savršeno fudbalsko dostignuće.

Šampionat u Meksiku imao je burnu predigru, kao nikada do tada. Zbog fudbala, potvrđujući frazu da taj sport predstavlja najvažniju sporednu stvar na svetu, zaratile su centralnoameričke države Honduras i Salvador, a reprezentacija Engleske, aktuelnog svetskog šampiona razmišljala je čak da odustane od učešća, zato što su čelnici tog tima sumnjali da su tajne službe konkurentskih zemalja, s namerom da destabilizuju njihovu nacionalnu selekciju, tokom priprema u Kolumbiji namestili hapšenje kapitenu „Gordog Albiona“ Bobiju Muru.

Bez obzira na sve te probleme, prvenstvo u Meksiku, čije utakmice su gledaoci, ali samo oni imućniji, koji su imali moderne televizijske aparate, mogli da prate u koloru, osavremenjeno novim pravilima, poput uvođenja kartona i prava na zamenu igrača, uvođenjem ceremonije svečanog otvaranja, organizovano je na vrhunskom nivou.

Izuzetan i atraktivan fudbal igran je od početka takmičenja. Najzanimljivije je bilo u takozvanoj „grupi smrti“, gde su Brazil i Engleska bili uspešniji od čehoslovačke i Rumunije, dok su se i ostali favoriti, takođe bez problema, plasirali u četvrtfinale.
U reprizi finala sa prethodnog šampionata Zapadna Nemačka se, pobedom od 3:2 posle produžetaka, revanširala Englezima, koji su vodili sa 2:0, dok je Brazil lako izašao na kraj sa Peruom. Italija je sa 4:1 nokautirala domaćina Meksika, a Urugvaj je posle produžetka savladao SSSR sa 1:0, što je bio njihov poslednji plasman u polufinale šampionata sveta.

"Grupa smrti"   Termin “grupa smrti” prvi put je upotrebljen na meksičkom Mundijalu. U 3. grupi nadmetali su se svetski šampion Engleska, dvostruki svetski prvak Brazil, finalista prvenstva u čileu 1962. Čehoslovačka i Rumunija. U prvoj fazi takmičenja “poginule” su selekcije zemalja iz Varšavskog bloka, Engleska je ispala u četvrtfinalu, a Brazil je stigao do rekordne treće titule.

U prvom polufinalnom duleu Brazil je pobedio Urugvaj sa 3:1, iako je Urugvaj na poluvreme otišao sa minimalnim vođstvom. U drugih 45 minuta Klodoaldo, Žairzinjo i Rivelinjo postavili su, ipak, stvari na svoje mesto, pa je Brazil ponovo došao u poziciju da se bori za šampionski trofej.

U možda najboljem meču na prvenstvu Italija je tek nakon produžetaka pobedila sjani zapadnonemački tim predođen Francom Bekenbauerom. U regularnom toku rezultat je bio 1:1, a uporni Nemci, golom Karla Hajnca šnelingera u poslednjem minutu, još jednom su potvrdili da ih nikada ne treba otpisivati. U dodatnih 30 minuta igrači oba tima postigli su još pet golova, a u nastavku je blistao Italijan Đani Rivera koji je postigao i pobednonosni gol sa svoj tim, za konačnih 4:3.

Iscrpljena u duelu sa Nemačkom, Italija u finalu nije mogla da se suprotstavi razigranom Brazilu. Iako je prvo poluvreme završeno nerešenim rezultatom, dominacija „karioka, kao i na svim prethodnim utakmicama na prvenstvu došla je do izražaja u nastavku meča. Golovima žersona, žairzinja i Karlosa Alberta Južnoamerikanci su deklasirali protivnika, a poslednji gol na meču, remek delo čuvene brazilske kombinatorike, u mnogim angetama proglašen je najlepšim u istoriji svetskih šampionata.

U sjajnoj akciji, pre nego što je Karlos Alberto, nakon savršenog pasa Pelea, poslao loptu u mrežu, učestvovali su gotovo svi brazilski reprezentativci, lako i vešto kombinujući pored nemoćnih Italijana, koji su bezupešno pokušavali da preseku taj napad i dođu do lopte.

Fudbalskim umećem, osim Brazilaca, šampionat je obležio i Nemac Gerd Miler, koji je sa 10 pogodaka bio najbolji strelac turnira.

Drugi put uzastopno na završnici prvenstva sveta nije učestvovala Jugoslavija. U nadmetanje sa španijom, Belgijom i Finskom, „plavi“, inače aktuelni evropski vicešampioni, ušli su kao favoriti, ali su zauzeli drugo mesto iza Belgije i propustili još jedan Mundijal.

Krađa na stadionu   Vrh statue “Zlatne boginje” nestao je dok su se organizatori pripremali da trofej predaju pobedniku šampionata Brazilu. Rezervni igrač brazilske reprezentacije Davio na izlazu sa stadiona “Acteka” dobio je, od jednog mladog navijača, vredan zlatni deo trofeja. Prema nekim izvorima iz tog razloga novi trofej namenjen svetskom šampionu napravljen je sa loptom umesto tronom na vrhu.