Tako je izabrao veliki Krojf: Đukić je među 14 najboljih svetskih fudbalera!
Uz Pelea, Maradonu, Van Bastena, Bekenbauera, Kantonu, Gulita, Sokratesa... Evo i zašto...
Prošlo je 15 dana otkako je Johan Krojf otišao u večnost. Gubitak verovatno najboljeg fudbalera kojeg je Evropa imala otvorio je mnoga pitanja i teme. Podsetio je na značaj koji je Johan imao u evropskom fudbalu. Što kao trener, što kao igrač. Nijedan veliki fudbaler nije doneo toliku revoluciju u najlepšu sporednu stvar kao Johan.
Uvek je imao svoj stil, uvek je bio poseban. Barjak totalnog fudbala, tvorac katalonske mašinerije koja danas melje po njegovim postulatima. Jedan od najvećih filozofa svetskog fudbala je uvek imao zanimljive poglede na fudbal. Popualrne "krojfizme“.
Za života je imao dve autobiografske knjige. Obe za špansko tržište koje su pisali španski novinari. Sa holandskim novinarima je uglavnom bio na ratnoj nozi... Jedna od dve autobiografije je naslovljena: „Johan Krojf: Moji fudbaleri i ja“. Delo u kojem se Johan obraća čitalačkoj publici u prvom licu počinje rečima:
„Fudbal je moj kiseonik. Udišem fudbal i uživam u tome“.
Ako je tokom karijere imao toliko kultnih rečenica i mudrih misli na granici banalnosti i genijalnosti, lako je pretostaviti koliko toga je zanimljivog rekao u sopstvenoj knjizi. Mi izdavajamo jedan deo koji se tiče i našeg fudbala.
S obzirom da je kod Krojfa sve bilo u znaku broja 14, te 1993. godine kada je izdao prvu autobiografiju, izabrao je i 14 najboljih fudbalera koje je gledao. Naravno, njegovi izbori su se često kosili sa uvreženim i politički korektnim stavovima. Ali bili su interesantni i terali na razmišljanje. U izboru 14 najboljih se našlo mesta i za jednog Srbina - Miroslava Đukića. Evo šta je Krojf napisao o Đukiću:
„Nisam mogao da završim ovaj izbor bez nekog iz Deportiva sa Bebetom, Maurom Silvom, Franom i ostalim. Jedan od njih je Đukić. Ne znam da li je Srbin, Hrvat ili Bosanac. Za mene je to sve isto. Ja ih sve zovem Jugoslovenima. Jugosloveni su klasa u kolektivnim sportovima. Kao pojedinci se dosta razlikuju. Ali kao grupa su nešto drugo. Imaju poseban mentalitet, sjajnu tehniku, čine stvari lakšima. Vide drugačije neke situacije na terenu i čine ih još jednostavnijima. Imaju kliker da rešavaju probleme i da u trenutku improvizuju. Đukić ima sve to pomenuto što ga čini fudbalerom kojeg bi svako poželeo.“
