Na Poljudu ne žele Vukasov spomenik
Čelnici splitskog Hajduka odložili su otkrivanje spomenika Bernardu Vukasu na Poljudu i izazvali revolt navijača, prijatelja, saigrača i članova porodice proslavljenog fudbalera.
"Bila je to hvale vredna inicijativa i žao nam je što je otkazana bez objašnjenja. Nije novost da u Hajduku zaboravljaju klupske legende, ne samo mog oca. Nadam se da će spomenik jednom ipak ugledati svetlo dana", rekao je Vukasov sin Zdeslav.
Javnost je zgrožena činjenicom da je spomenik i dalje uskladišten u kući inicijatora akcije Vedrana Bonačića.
"Tužno je da neko ne želi Vukasa na Poljudu iz bilo kog razloga. Za njegov spomenik treba što pre pronaći odgovarajuću lokaciju u gradu, a do tada on treba da stoji na Poljudu", rekao je Vukasov saigrač iz Hajduka Vladimir Šenauer.
Dugogodišnji igrač i funkcioner Hajduka Ante Žaja pokušao je da smiri strasti.
"Ne mogu da verujem da je neko protiv Vukasa. Verovatno su zauzeti brojnim problemima pa su sve malo odložili, ali je u svakom slučaju neprimereno da Bajdin spomenik čeka bolja vremena u nečijem dvorištu", rekao je Žaja.
"Dovoljno je pogledati kako svojim legendama počast odaju košarkaši i ugledati se na njih. Svuda u svetu se poštuju klupske legende, samo kod nas ne", rekao je jedan od najboljih strelaca u istoriji Hajduka Pero Nadoveza.
Njegovo mišljenje deli i legendarni golman Vladimir Beara, koji je i sam dugo godina bio nepoželjan na Poljudu.
"Kad je Hajduk u pitanju, ništa me ne čudi. Koliko su samo meni nepravde i bola naneli svih ovih godina", rekao je Beara.
Bronzani spomenik najboljem igraču u istoriji Hajduka visok je dva metra i težak 300 kilograma, a delo je akademskog vajara Vojina Hraste.
Vukas je za Hajduk igrao od 1947. do 1957, a potom od 1959. do 1963. godine. U 267 utakmica postigao je 94 gola, a sa "bilima" je osvojio titule prvaka Jugoslavije 1950, 1952. i 1955. godine.
Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je srebrne medalje na Olimpijskim igrama 1948. godine u Londonu i četiri godine kasnije u Helsinkiju.
