Dokle samo Srbija da se izvinjava?
Videli smo, šta smo videli... Osuli paljbu i litre “pljuvačke“ po kome god smo mogli, a, bar nam tako građansko pravo dozvoljava, možemo mnogo. I hajde sada, ovako, hladne glave, ili bar “mlake“, kada je sve prenoćilo, da podvučemo crtu, sumiramo utiske i budemo objektivni uprkos silnim provokacijama kojima smo bili podvrgnuti na kvalfikacionom meču između reprezentacija Srbije i Albanije.
Presedan nad presedanima! Provokacija kakva nije viđena u istoriji fudbala, u sjajnoj, gotovo perfektnoj režiji Šiptara!
E pa braćo Srbi, hajdemo jednom u životu, ako je to moguće, da se ujedinimo i pokažemo svetu da ne može svako da nas gazi kako mu je ćef. Da nam pljune u usta kada god je u prilici, okrene se i lagano odšeta u svoj (milionski) dom i srkne par komada “viskića“... Jer je u mogućnosti. Dokle, bre, više, dokle?! Hoće li se jednom realno sagledati cela situacija? Drhte ruke dok “čukam“ po sokoćalu, jer mi je teško da bilo šta napišem a da ne budem nacionalista, fašista, nacista ili kako to već nazivaju ovi kojima tako odgovara. Mada, sada će jedan običan momak (Stefan Mitrović) dobiti neki od tih epiteta, jer je, eto, želeo da ukloni spornu zastavu i sportski, na terenu, pokaže ko je bolji.
Ne ide nam na vodenicu bilo kakav incident, pre svega jer smo ozloglašena nacija od strane UEFA, koja sigurno nije zaboravila “slučaj Bogdanov“ iz Đenove. Koja nas “istovari“ kada se golub pos*re pored protivničkog igrača. Imam i jedno pitanje za predsednika UEFA Mišela Platinija: “Je l’ smo i dalje veliki prijatelji, kao što smo bili dok ste mezetili na račun FSS, odnosno bednog i napaćenog naroda?“ Ako jesmo, pokaži koliko si jak...
Ne treba skidati teret ni sa sopstvene grbače. Kako su uopšte ti navijači uleteli na teren, udarali prvotimce Albanije raznim predmetima, pa i pesnicama? Reče neko iz organizacije da ni muva neće proleteti. Kada ono, međutim… Prolete i dron, uletoše i navijači, pa i neke ozloglašene ličnosti u svetu huliganizma. Kaznite nas, zaslužili smo. Ali, mnogo manje, nego naši rivali.
Pored 20.000 svakakvih ličnosti na stadionu Partizana, nije promaklo ko je upravljao “džojstikom“ sa zastavom velike Albanije. Radi se o Olsiju Rami, bratu albanskog premijera. Svašta se pričalo, prvo da je priveden, pa onda da nije. A zašto nije? Zato što je izvadio pasoš SAD. Pa?! Je l’ i zbog toga što ima njihovo državljanstvo treba da “skinemo gaće“.
Ček, ček... Zaboravih nešto. Ko je uopšte bacio u fokus dirigovanje žreba za kvalifikacije za Euro 2016? Da Španija ne može da se sastane sa Gibraltarom (svetskom velesilom), Jermenija sa Azerbejdžanom, Rusija sa Gruzijom? Niko! Mi sa Albanijom možemo. E, pa “rođaci“, stvarno ste preterali. Gospodine predsedniče (Platini), bilo bi vam bolje da se bacite na kolekcionarstvo slika, kvalitetan herbarijum ili neki drugi hobi. Što da ne? Fudbal ste znali da igrate, možda znate i dalje... Ali ste “tanki“ u rukovođenju. Mnogo “tanki“. Kratko i jasno - “štelujete“.
I na kraju kratak osvrt na ono što će tek da bude. Epilog utakmice se ne zna, bar za sada. Nova se u Beogradu neće odigrati, to je sigurno. “Šuška“ se da će, ako se uopšte bude igralo, u Tirani biti isto gledalaca koliko i u jednom prosečnom prestoničkom kafiću (predstavnici fudbalskog saveza i “šaka“ redara). A, pita li se neko kako će naši momci stići do tamo? Još gore, kako će se vratiti?
Mislite o tome...
