Gost "Vesti" Milan Bubalo: Koreja je drugi svet

I fudbal i život, sve je drugačije - hrana, mentalitet ljudi, sam grad i država... fudbaleri samo zuje, nema sporog, svi su kao na struju, kaže nekadašnji omladinski reprezentativac Srbije i doskora fudbaler južnokorejskog Gjongnama

Prošao svet: Milan Bubalo u dopisništvu "Vesti" u Beogradu

Omladinska fudbalska reprezentacija Srbije je jedna od onih koje su obeležile 2013. godinu, pošto je osvojila titulu prvaka Evrope, ali nije prva generacija koja je donela mnogo radosti našim ljubiteljima fudbala. Pre izabranika selektora Ljubinka Drulovića, još dve generacije "orlića" su odigrale zapaženu ulogu na kontinentalnom šampionatu - 2009. i 2011. godine, kada su zaustavljene u polufinalu, a član jedne od njih je bio i Milan Bubalo.

Ovaj fudbalski internacionalac je pre više od četiri godine, u Ukrajini, bio član ekipe koju je predvodio Aleksandar Stanojević, a i danas se sa zadovoljstvom seća tih dana.

- Šteta je što smo tada izgubili u polufinalu od domaćina, ali su to definitivno dani koje ću pamtiti zauvek. To je bio veliki uspeh, a ovo što je prošle godine uradila nova generacija je fantastično - započeo je priču Bubalo.

Ovaj 23-godišnji fudbaler je karijeru počeo u Inđiji, a prošle godine se obreo u Južnoj Koreji, posle epizoda u Hajduku iz Kule i u slovenačkom Koperu.

- Počeo sam da treniram u prvom razredu, u školi fudbala u Inđiji, kod Stojana Kneževića Sipija. Potom sam zaigrao za istoimeni klub, prešli smo put od treće do elitne lige, ali smo nažalost ispali, iako smo dobro krenuli. To ne mogu nikako da prežalim. Onda sam otišao u Hajduk i počeli smo više nego sjajno sezonu 2011/2012, bili smo prvi posle četiri kola, imali smo maksimalan učinak... Potom sam se našao u Sloveniji, pa se kratko vratio u Kulu i stigla je ponuda iz Južne Koreje, iz Gjongnama. Otišao sam u martu da se oprobam...

Odlazak u Aziju je predstavljao veliku promenu u životu Milana Bubala.

- To je drugi svet, sve je drugačije - hrana, mentalitet ljudi, sam grad i država... Prvih nedelja mi je bilo baš teško da se naviknem na to. Srećom, tu su bili i Miloš Bosančić i Sreten Sretenović, ni sam ne znam kako bi mi bilo bez njih. U odličnim sam odnosima i sa Dejanom Damjanovićem, koji je dugo u Južnoj Koreji. Dosta igrača sa naših prostora je ostavilo trag tamo. Posle nam se pridružio i trener Ilija Petković, a stigli su i moja žena i sin. Vremenom sam se navikao na sve...

Omiljen u ekipi: Milan Bubalo sa doskorašnjim saigračima

Bubalo je istakao da je fudbal u Južnoj Koreji veoma zahtevan.

- Mnogo se trči, igrači su fizički veoma spremni i brzi, gotovo da nema sporog fudbalera u ligi, svi su kao "na struju", samo zuje. Tehnički je to slabije nego kod nas. Tribine većine stadiona su pune kada se igraju utakmice, gledaoci dolaze da uživaju. U mnogim gradovima ima i stadiona na kojima se ne igraju utakmice, ali se redovno održavaju i izgledaju fantastično. Uslovi su vrhunski. Takođe, igra se mnogo utakmica, preko 40 je bilo ove sezone. Sistem takmičenja je takav da je svima prvi cilj da se nađu u gornjoj polovini tabele, među sedam, kako bi nastavili borbu za titulu, a liga je ujednačenog kvaliteta. Mi smo bili u donjem delu, ali smo ostvarili glavni cilj u poslednja dva kola - izborili smo opstanak. Gjongnam je mlad klub, osnovan 2006. godine, koji je u svojoj kratkoj istoriji dva puta stigao do finala kupa. A, titulu je uzeo Pohang, koji je sastavljen isključivo od najboljih domaćih igrača. U svakom slučaju, bilo je to veoma zanimljivo iskustvo. Zahvalan sam svima u klubu, prihvatili su nas na pravi način.

Poseban utisak je odnos prema sportistima.

- U Južnoj Koreji mnogo cene sportiste. Bejzbol je sport broj jedan, a onda ide fudbal. Za Korejce je čast da vide sportiste, da se upoznaju sa njima, da se fotografišu ili samo pozdrave. Čak dolaze da gledaju treninge i kupuju poklone igračima, koje im daju posle treninga. Ja sam tako dobio od navijača pun džak "Tviksa", "Snikersa" i drugih čokoladica. Znaju da cene svaki delić vremena koji im posvetiš, to je za njih sreća.

Tenzije između Severne i Južne Koreje nisu uticale na Milanovu svakodnevnicu tokom boravka u ovoj azijskoj zemlji.

- Nije baš kao što se ponekad predstavlja u medijima. Vojska je uvek spremna, na položajima, bude malo frke, ali se brzo završi i uglavnom se ne priča mnogo o tome. Živi se normalno, kao i na svakom drugom mestu. Mi smo se tokom pauze i pripremali blizu granice sa Severnom Korejom. A, da sam imao pozive iz Srbije - imao sam. Raspitivali su se, bili su zabrinuti neuporedivo više od mene. Ja uglavnom nisam obraćao pažnju na sve to.

Bubalo ističe da je vreme da ide dalje.

- Istekao mi je ugovor i odlučio sam da potražim novi izazov. Imao sam ambiciju da se vratim u Evropu, ali sam dobio odličnu ponudu sa Tajlanda. Potpisao sam za njihovog šampiona Muangtong Junajted, gde će mi saigrač biti Mario Đurovski - zaključio je Bubalo.

U Koreji se isticao i neobičnom frizurom