Drulović: Ne menjam tim posle lošeg sna

Imao sam loša iskustva kao igrač, pa danas kao trener radim sve suprotno od onoga što se meni dešavalo, kaže selektor omladinske fudbalske reprezentacije i najuspešniji srpski trener u izboru "Vesti"

Ako treba, čekaće šansu na birou rada: Drulović pažljivo bira ponude

Željko Obradović, Svetislav Pešić, Dejan Udovičić, Zoran Gajić, Božidar Maljković, Zoran Terzić... Sve eminentni stručnjaci koji su zadužili srpski sport, a ujedno su od strane vaših i naših Vesti proglašavani za najbolje trenere godine. I tako od 1994. godine, pa sve do najnovijeg izbora, kad smo prvi put od osnivanja Vesti za najboljeg među najboljima proglasili jednog fudbalskog stručnjaka! Ta čast pripala je Ljubinku Druloviću, selektoru omladinske reprezentacije Srbije, koja je 2013. postala šampion Evrope!

Drulovića manje-više dobro znamo kao fudbalera. Rođen u Novoj Varoši afirmaciju je stekao je u beogradskom Radu, odakle se otisnuo u Portugal, gde je branio boje velikana Portoa i Benfike... Snažan trag ostavio je i u državnoj reprezentaciji. Po završetku karijere posvetio se trenerskom poslu, i već na prvom pravom poslu - pozlatilo se!

Skroman i odmeren, Ljubinko je u društvu svog pomoćnika Đorđa Vasića posetio Dopisništvo "Vesti". Kao da mu je bilo neprijatno zbog velikog priznanja, "tražio" je vreme da se malo opusti, a kad je listajući naše novine shvatio u kakvom se društvu nalazi, Drula se "otvorio":

- Ljudi, zahvalan sam vam na priznanju. Zaista je čast biti u ovakvom društvu velikana trenerskog posla - rekao je Ljubinko Drulović.

Fudbal je najmasovniji i najpopularniji sport na svetu. Teško je biti šampion ulice, a kamoli Evrope u bilo kojoj konkurenciji. Druloviću smo prepustili da se priseti lepih i teških trenutaka, koji su Srbiju vratili na fudbalsku mapu Starog kontinenta.
- Kad se sve sabere, zaista je bilo pravo zadovoljstvo raditi sa tim momcima - počinje priču Drulović. - A, bilo je naravno problema, posebno u kvalifikacijama, najviše zbog FIFA termina. Nismo mogli da računamo na nekim utakmicama na Mitrovića, Đurđevića, Antića... Sećam se da su nas tokom kvalifikacija u Beogradu kritikovali što forsiramo Mitrovića, a smatrao sam da tako pravimo dobru hemiju, pošto je Mitar pokazao karakter želju da igra za svoje omladince. Izgubili smo jednu utakmicu od Švajcarske zbog taktičke greške odbrane, ali smo u poslednjem meču odigrali na rezultat, pokazali da smo kao tim psihološli sazreli, i izborili se za završnicu EP. U tim momentima sam već osetio da ekipa može mnogo, jer je atmosfera koju smo stvorili bila za čistu desetku.

Pre polaska u Litvaniju, Drulović je kao prioritetni cilj zacrtao plasman u polufinale.
- Momci su se pre svega fantastično ponašali u Litvaniji. Iz UEFA smo dobili pohvala da ni jedna srpska selekcija nije pokazivala takvu disciplinu i zajedništvo. U momcima je proradio neki inat, jer su od mnogih otpisani kao generacija, iako su jedina selekcija koja se plasirala na završnicu EP. Znali su da je odmor najvažniji, bili su fokusirani isključivo na utakmice.

Na isti način se ponašao i stručni štab, koji momke nije opterećivao dugoročnim planovima.

- Išli smo od utakmice do utakmice, i svaku smo pojedinačno spremali. Znali smo da od startnog meča sa Turskom mnogo toga zavisi. Turci su uz Portugalce bili najveći favoriti na turniru. Došli su sa sedam igrača, koji su mesec ranije igrali na SP. U kvalifikacijama su lagano pobedili Rusiju i Italiju... Tu smo utakmicu dobili na mentalnom planu, borili smo se do kraja, i momci su shvatili da mogu da idu do kraja.

Usledio je meč sa Gruzijom, srpska javnost pribojavala se pada, možda potcenjivačkog stava koji je karakrestičan za mnoge prethodne generacije.

- Svi smo znali da je Gruzija odlična ekipa, mnogi nisu svesni koliko dobro rade sa mlađim kategorijama. Tu se pokazalo da imamo grupu igrača koji u svakom trenutku mogu da odgovore zahtevima. Meč je odlučio Dejan Meleg, koga smo ranije zvali u reprezentaciju, čak i kad nije igrao za svoj klub. Bilo je bitno da on oseti da je deo priče, da pripada timu, a vratio je na najbolji mogući način.

Ta pobeda je bila jako važna, jer je s njom Srbija obezbedila plasman u polufinale. Tako je Drulović dobio priliku da u meču sa Francuskom odmori neke igrače pred polufinale.

Bez hemije nema ni fudbala: Ljubinko Drulović, njegov pomoćnik Đorđe Vasić i sekretar stručnog štaba Igor Gačić u dopisništvu "Vesti" u Beogradu

- Protiv Francuske nije igralo 5-6 igrača, ali momci koji su istrčali na teren odigrali su bez greške. Tada smo plasmanom u polufinale ispunili cilj, a znao sam da ćemo biti prvaci ako pobedimo Portugal u polufinalu. Oni su bili najjači na turniru, ali se nismo plašili. To sam rekao i predsedniku Tomislavu Karadžiću.

I protiv Portugala, selektor Srbije pogodio je sa izmenom u finišu utakmice.
- Mijat Gaćinović je ušao umesto Uroša Đurđevića. Izjednačio je na 2:2, kasnije pogodio odlučujući penal. Strašno mi je žao što tog momka nisam mogao da uvedem u finalnom meču, jer je sjajan karakter i mnogo nam je dao na celom turniru. Malo je igrača koji mogu sa uspehom da igraju na obe spoljne pozicije. Ogroman potencijal.

Ubrzo se saznalo da će rival u finalu biti Francuska, koja je eliminisala favorizovanu Španiju. Prenosimo Druloviću da se i srpska javnost potajno nadala evropskoj tituli.

- Bili smo i sami optimisti. Možda prvih 10-15 minuta nismo odigrali najbolje, igrači su bili stegnuti zbog važnosti meča. Osetilo se to još na zagrevanju... U psihološkom smislu, mnogo nam je značila poruka Žozea Murinja veče pre finala. Čelzi je tada bio na pripremama u Americi, a Žoze je od Baneta Ivanovića uzeo broj mog telefona. Rekao mi je tada da se finale ne igra, nego se pobeđuje! Da nije bitan način na koji ćemo to uraditi. Momcima sam preneo Murinjovu poruku i rekao da treba da urade sve kad ih već prati jedan tako veliki trener...

Drulović i Mitrović

Epilog je dobro poznat, Srbije je postala prvak u Evrope, mnogi fudbalski emiseri verovatno i dalje polusvesni ogromnog rezultata Drulovića i njegovih pulena.

- Niko od nas nije očekivao da budemo evropski prvaci. Verovali smo da zbog atmosfere možemo da napravimo nešto, jer je među momcima postojala neka dobra hemija. Bavimo se ekipnim sportom, a kad toga nema, onda nema ni rezultata. Primer je pogrešna himna, koja nam je intonirana pred meč sa Portugalom. Momci su se skupili, organizovali, i zapevali Bože pravde. Plašili smo se da to negativno ne utiče na njih, ali je to u stvari bio gram sreće koji je prevagnuo na našu stranu. Ujedinili su se, dodatno motivisali...

Ne krije Drulović da je najteži proces bio stvaranje tima.

- Ova generacija je doživela fijasko na kadetskom EP u Srbiji, kad ih je vodio Milovan Đorić. Tada nam je trebala jedna pobeda da odemo na SP u Ujedinjenje Arapske Emirate. Nismo uspeli, pa je ta generacija degradirana. Iz te ekipe, mi smo na EP imali samo tri igrača, Francuzi su u Litvaniju došli sa čak sedmoricom igrača. U našem timu nije bilo kapitena Radakovića, pa Luke Stojanovića, nisu igrali Lazar Marković, Ninković... S druge strane, Čavrić, Mitrović i Pavlovski su imali iskustvo igranja u Estoniji pod komandom Džimija Marića. Osetili su barut, što je bilo mnogo važno u njihovom igračkom formiranju.

 

Srbija ima neverovatan kontinuitete sa omladinskom reprezentacijom, koja je četvrti put za redom igrala na završnom turniru Evropskog prvenstva.

- Svi nam se dive u Evropi, čude se kako uspevamo sa mlađim kategorijama, iako treneri ne mogu baš da se pohvale kontinuiranim radom. Selektor Francuske je 12 godina na tom poslu, Belgijanac osam... Mislim da je to bolji sistem.

Kakav je selektor Ljubinko Drulović? Da li previše traži od igrača?

- Nisam od trenera koji pravi presiju, insistira na sastancima... Zastupam tezu da ne treba momke previše opterećivati. Učio sam mnogo od portugalskih trenera, recimo od mog prijatelja Santosa, selektora Grčke.

Smisao trenerskog posla se krije u jednostavnosti. Kad vidim previše čunjeva na treningu, uvek pitam da li tih čunjeva ima i na utakmici!? Neke stvari u radu moraju da se ispoštuju, ali mislim da smo mi u Srbiji napravili filozofiju od fudbala. Bez preke potrebe.

Malo je poznato da je Ljubinko Drulović zbog služenja vojnog roka propustio Svetsko prvensto u Čileu 1987. godine, kad je mlada reprezentacija Jugoslavije postala šampion sveta.

- Pokojni Mijucić mi je bio rezerva, ali on je otišao u Čile - priseća se Drulović. - Takva su vremena bila. Mnogo sam nepravdi u karijeri proživljavao. Koliko sam samo puta ispao iz dražvnog tima na poslednjem sastanku! Obično me sačekivao Buda Vujačić i govorio kao sam precrtan. Zato danas radim sve suprotno od onog što se meni dešavalo. Kod mene igrač dan ranije zna kad će biti na terenu, jer mora i psihički i fizički da bude spreman za ono što ga čeka na utakmici.
Ne može da se desi da loše spavam, pa ujutro menjam tim!

Ljubinko Drulović je u Litvaniji nagovestio blistavu karijeru, pretpostavljamo da postoje ponude za neki novi posao.

- Ponuda imam, ali čekam onu koja će mi omogućiti da napredujem, da budem zadovoljan... Strpljiv sam čovek, iako su se javljali neki naši prvoligaši. U Savezu mi je bilo zanimljivo, nisam se dvoumio kad me pozvao Savo Milošević. Sa klubovima koji su me kontaktirali, nisam pronašao zajednički jezik. Imam želju da radim, ali mora neki fluid da se oseti. Ističe mi ugovor do kraja decembra, pa ću videti... Verovatno ću na biro rada, iako znam da sam na listi nekih klubova - kroz osmeh je poručio Ljubinko Drulović.