Mihajlović za "Gazetu": Nikada ne bih trenirao Partizan, Romu, Đenovu i Milan!
Bivši selektor reprezentacije Srbije je otkrio za "Gazetu delo Sport", a preneo je "Mocart sport", kako je tri puta bi nadomak trenerske klupe Intera, zašto je bolji od Pirla kojem bi bio potreban još jedan život da ga stigne, šta misli o Moratiju i Tohiru, Zanetiju i Baloteliju, zašto je Galijani “Ronaldo” među funkcionerima, koje klubove nikada ne bi predvodio.
Posle ne baš prijatne epizode sa reprezentacijom Srbije gde je za dve godine od mesije kojeg je željno čekala cela nacija, postao inadžija kojem je većina želela da vidi leđa, Siniša Mihajlović je opet u Italiji. Tamo ga i mnogo više cene i mnogo više poštuju. Sa razlogom. Trenersku karijeru je nastavio u Sampdoriji gde ima zadatak da svoj bivši klub spase ispadanja, a njegov povratak na Apenine je privukao veliku pažnju tamošnjih medija.
U velikom intervjuu za Gazetu delo Sport, Mihajlović je potpuno otvorio dušu i pričao o svom povratku u Samp, ali i Interu, Romi, Juventusu, Pirlu, Galijaniju, Totiju, Moratiju...
Zašto se Mihajlović vratio baš u Sampdoriju?
“Zbog ponosa, pripadnosti i želje da ostvarimo nešto veliko. U Sampdoriji imam sve to. Želimo da opet izgradimo ovaj tim i vratim ga na mesto kojem pripada. Prvo moram da spasim Sampdoriju, a onda da je vratim u vrh”, otkrio je Srbin za Gazetu.
Sutra će Mihajlović predvoditi Sampdoriju na San Siru protiv još jednog bivšeg kluba - Intera.
“Povratak na San Siro je nešto što me uvek uzbudi. Proveo sam tamo četiri predivne godine, pobeđivali smo mnogo i osvajali mnogo. Zato mi je uvek lepo da se vratim na San Siro. Optimista sam uoči sutrašnjeg duela, znam da će biti težak meč, ali očekujem dobar rezultat. Spremali smo se za ovaj meč, igrači su fokusirani i brzo kapiraju stvari koje od njih tražim. Ofanzivan fudbal je u mom mentalitetu. Ne igram da ne bih izgubio, već da bih pobedio. Želimo da stvorimo naš stil igre, naš karakter na terenu. Za tako nešto će biti potrebno vremena, ali optimista sam”, istakao je Mihajlović.
On se nada da će trener Intera Macari biti tužan posle sutrašnjeg meča.
“Svaki put kad dođem na San Siro, on me ostavi bez daha i osećam knedlu u grlu. Proradiće mi emocije pre meča, možda ću i plakati, ali se nadam da će Macari biti taj koji će plakati posle meča. Nema ništa lošeg u plakanju. Plačem i ne mislim da ću time srušiti neki mit o meni kao o čoveku-zidu. Kada sam nedavno rekao mojim igračima iz reprezentacije da odlazim, palakli su i oni i ja. Plakao sam često. Plakao sam dok sam gledao filmove. To je normalno. Iza suza su osećanja i ljudska vrednost”
Srpski strateg je istakao i da je u tri navrata bio blizu trenerskog angažmana u Interu.
“Najmanje tri puta smo bili blizu dogovora. Kada je Murinjo otišao, ali su tada izabrali Beniteza. Zatim, posle Leonarda kada je došao Gasperini i poslednji put pre par meseci. Ali, hvala Moratiju što je u tim situacijama i razmišljao o meni. To mi govori koliko me ceni. U Interu mi je bio kao otac, primer za ponašanje i eleganciju. Zato sam ponosan šta sam igrao za njega i što sam mu donosio neke pobede. Nadam se da će novi predsednik Tohir uraditi za Inter makar deo onoga što je uradio Morati. Fudbal jeste profesionalizam, ali moraš da osećaš boje svog kluba i moraš da ih imaš ispod kože. Fudbal je strast, ljubav i rivalitet. Zato ja iz respekta prema svojim klubovima nikada ne bih trenirao Partizan, Romu, Đenovu i Milan. Crvena zvezda, Lacio, Sampdorija i Inter su klubovi koji su obeležili moj život.”
Nedavno je gradski rival Đenova promenila trenera i krenulo joj je sjajno sa Gasperinijem na klupi. “Poštujem Gasperinija mnogo. Iako je uradio sve da bi mi bio antipatičan. Preuzeo je Inter kada sam ja trebalo da dobijem taj posao, sada je u rivalskoj Đenovi gde pobeđuje, još bi samo falilo da mi prizna da je navijao za Partizan kad je bio mali. Već se radujem našem duelu 2. februara u derbiju.”
Mihajlović je ubeđen da će Juventus odbraniti Skudeto.
“Juventus osvaja prvenstvo! Konte je najbolji trener u ligi, a napadački tandem Tevez - Ljorente funkcioniše sjajno. Ali, nemojte molim vas da mi poredite Ljorentea sa Batistutom ili Van Bastenom.”
Tema o kojoj Italija bruje je odlazak Adrijana Galijanija iz Milana.
“Svemu dođe kraj. Ali, Galijani je zaslužio da dočeka kraj na lepši način od ovog. Ovo sve je ružno i puno gorčine. Uvek je teško da shvatiš kada ti je došao kraj, ali moje mišljenje u ovom slučaju je isto kao i Anćelotijevo: Galijani je Ronaldo među funkcionerima! Zaslužio je da napusti klub uz aplauze, a ne uz advokate. Ne razumem neke poruke navijača, čini mi se da u fudbalu nedostaje malo više poštovanja, što je na svojoj koži osetio i Maldini. Galijani ima Milan u krvi. Nikada ni kod koga nisam viđao taj ludački pogled od sreće kao kod njega kada Milan da gol.”
U poslednje vreme se priča i o Mihajlovićevom rekordu po broju golova iz slobodnjaka u Seriji A, pošto Andrei Pirlu nedostaju još samo četiri gola da ga sruši.
“Iskreno se nadam da će zaustaviti tu gde jeste. Jer taj rekord mi znači i želim da ga zadržim. Ko je bolji izvođač prekida? Ja! Kada bi računali i one iz reprezentacije, Pirlu bi bio potreban još jedan život da me stigne.”
Mihajlović se osvrnuo i na iznenađujuće dobru sezonu Rome.
“Brojke kažu da Roma ne može bez Totija. Ima sjajne igrače, ali kada bi ih sve satsavili u jednog, oni ne bi bili dostojni Totija. Frančesko je najveća desetka italijanskog fudbala u poslednjih 30 godina.”
O Zanetiju...
"On je Supermen! Kada završi karijeru biće mator da bude trener."
O Baloteliju...
"Balo je šou od čoveka. On je dobar momak koji povremeno zna da skrene s puta. Ima potencijal da osvoji Zlatnu loptu, ali ne zna da kanališe taj potencijal. Plašim se da će njova karijera uvek biti prepuna uspona i padova. Poznajuči Mina Rajolu, ne verujem da ćemo Balotelija još dugo gledati u Milanu. Ali, to kažem uz osmeh. U prošlosti sam se često raspravljao sa Rajolom oko Ibrahimovića."
