Siniša, odlazi!
Ako je za veliku pobedu, tačnije remi na Maksimiru 1999, rekao da mu je najdraža u karijeri, onda je ovaj poraz na istom mestu 14 godina kasnije, verovatno jedan od najtežih ikad. Siniša Mihajlović je od prvog dana, kad je postao selektor Srbije, prihvatio ili još bolje nametnuo sebi ulogu "sam protiv svih".
Tako je bilo i prethodnih nekoliko dana u Zagrebu, a pogotovo posle duela i poraza od od 2:0 protiv "bratske" Hrvatske. "Rešetali" su ga novinari na konferenciji za štampu, ali je na taj rafal išao bez pancira. Procenite i sami da li je uspeo u tome.
Na konstataciju kolege jedne beogradske redakcije da je pokazao da je "neznalica" i da je utakmicu izgubio još u svlačionici, pošto je loše odradio pripremu meča, Mihajlović je odgovorio:
- Znate koliko mene interesuje vaše mišljenje, vi ste novinar, prodajete novinu, a ja sam trener i radim svoj posao...
Na konstataciju da bio veliki fudbaler, ali da mnogi veliki igrači nisu postali i veliki treneri, odgovara:
- Nisam bio veliki igrač, bio sam "normalan", samo sam imao sreće da igram u velikim klubovima. A, što se tiče kao trener, znam da imam još mnogo da učim. Znam i da sam posle neuspeha u Zagrebu poslednja rupa na svirali. Ali, to je sudbina nas trenera, uvek zavisimo od rezultata. I, to je normalno. Ja sam pripremio ekipu i stojim iza toga, očigledno je da sam negde pogrešio čim smo poraženi, mada posle poraza uvek svi znaju kako je trebalo. Mene to neće poremetiti. Nastaviću da radim svoj posao, da radim na sebi i budem profesionalac, kao i uvek.
O ishodu utakmice:
- Izgubili smo od bolje ekipe, iskusnije, platili smo ceh za neiskustvo, jeftino smo primili golove, to nas je saseklo. Počeli smo uplašeno, u drugom poluvremenu je krenulo mnogo bolje, imali smo tri-četiri šanse, ali ih nismo iskoristili. Da smo uspeli, možda bi sve sad bilo drugačije, ali u fudbalu nema "mada, da smo" ili nešto treće... Preuzimam odgovornost za sve što je bilo na terenu, za sastav, igrače... Oni su dali maksimum, a ja sam kriv za sve...
Pre susreta Mihajlović je zadao novinarima "domaći zadatak".
- Sastavite 11 igrača i predajte mi spisak, ko pogodi tim vodim ga na večeru.
Bio je to zanimljiv izazov, većina je prihvatila "igru" i izgubila. Glat.
- Niko nije pogodio. Ni blizu - rekao je selektor smeškajući se na konferenciji dan pre "istorijskog duela". Posle meča, onako tužan, videli smo, nažalost, da ni on nije pogodio.
- Kažete da sam sve iznenadio sastavom? Kojim to igračima? - pitao je Mihajlović, a kad su počela nabrajanja, Šćepović, Radovanović, Stevanović, Brkić, ne igranje Tadića... počeo je s objašnjenjima:
- Šćepović je igrač u koga verujemo, ima kvalitet, ali je zbog povrede izašao već u 8. minutu i nije ni mogao da pokaže da li smo bili u pravu... Radovanović je jedini, uz Fejsu, koji može da da ritam na tom mestu, u paru za Ignjovskim. Dakle, ovog puta smo izabrali Radovanovića i Ignjovskog. Što se tiče Stevanovića, on ima kvalitet i igrao je na mestu na kome igra i u svom klubu. Želeli smo da u timu imamo sve fudbalere na svojim pozicijama. Bila je varijanta da na tom metu probamo Bastu, ali on to nikad nije igrao u svom klubu. Brkiću sam dao prednost, pošto je bolji od Stojkovića u šutevima iz daljine i centaršutevima. Stojković je bolji u nekim drugim stvarima. Obojica su odlični golmani, ali nisam mogao zajedno da ih stavim u tim. isti je slučaj i sa Tošićem i Tadićem...
Mihajlović je o samoj utakmici rekao da je bila korektna, bez incidenata i da su u tom smislu obe ekipe dale dobar primer, čime su ispunili zadatak na neki način...
- Naravno, nisam zadovoljan rezultatom, ali sam zadovoljan sa svim ostalim stvarima. E, sad, rezultat je najvažniji, kad se izgubi sve ostalo je nebitno. Toga sam svestan. Međutim, i dalje idem svojim putem, ne odustajem od toga. Podmladili smo ekipu, ne tražim alibi, ali ovakvi susreti sigurno će nam mnogo značiti za međunarodno iskustvo.
|
Ne zanima me da li će Hrvati tapšati Hrvatske kolege su pitale Mihajlovića šta misli o tome da li će i hrvatski fudbaleri tapšati srpskoj himni kao što su to u Zagrebu činili srpski reprezentativci.
BBS upozorava na fašističke pesme Hrvatski navijači pevali su fašističke pesme iz vremena NDH-a, a policija nije prekinula meč, iako je najavila da će u takvim uslovima zaustaviti meč Hrvatske i Srbije na Maksimiru. Bi-Bi-Si navodi da je utakmica protekla uz jako obezbeđenje i u neprijateljskoj atmosferi i ukazuje na rasističke ispade domaćih navijača, koji su nedugo po početku počeli da uzvikuju "Ubij Srbina".
Nije igrao za reprezentaciju Srbije (do sada sedam mečeva) u Zagrebu, jer ga je selektor Mihajlović odstranio iz ekipe pošto pred prijateljsku utakmicu sa Španijom nije pevao nacionalnu himnu, ali Adem Ljajić ima razloga za slavlje. Naime, fudbaleru Fiorentine je generalni menadžer kluba Sandro Menkuči saopštio da mu se priprema potpisivanja novog ugovora.
Vređali Srbe, palili svoje zastave Na stadionu u Maksimiru, na kome je bilo tačno 35.007 gledalaca, Hrvati su se zagrevali uz Tompsonovu muziku, zabeleženo je i neprimereno navijanje, odnosno zviždanje na srpsku himnu i grupno vikanje antisrpskih parola (Ubij Srbina, Srbe na vrbe...).
Policija privela 65 osoba Zagrebačka policija privela je ukupno 65 osoba, uglavnom zbog korišćenja pirotehničkih sredstava, pijanstva i falsifikovanja ulaznica. Kako je saopšteno iz policije, pre početka na obradu je privedeno deset lica, posle prvog poluvremena 17, a nakon završetka susreta 38 osoba. |
Ovaj poraz ugasio je i poslednju nadu da bismo mogli da se dokopamo Brazila, ali selektor na to gleda samo sportski. Ne razmišlja ni o ostavci, niti otkazu:
- Da li je ovo kraj Srbije u kvalifikacijama? Nije. Imamo još pet utakmica do kraja, veliki je bodovni zaostatak, realno imamo male šanse da se borimo i za drugo mesto, ali nastavljam svoj rad, kao i prvog dana, tako će biti do kraja kvalifikacija. Jedino ako me smeni FSS, tu ne mogu ništa. Ali, dok sam selektor imam svoj put...
Mihajlović ne misli da će ovaj neuspeh i oproštaj od Brazila, smanjiti pritisak u srpskoj reprezentaciji.
- Meni to ništa ne menja, ni do sada mi nije bio problem. Ni moji izabranici nisu imali pritisak, pošto javnost i mediji ni do sada nisu verovali u njih.
Već u utorak "orlovi" u Novom Sadu dočekuju Škotsku. Selektor veruje da će igrači psihički spremni dočekati taj duel.
- Mislim da je bolje što tako brzo igramo novi meč, nego da čekamo 12 meseci kako bismo se ponovo okupili - smatra Mihajlović.
Kakvu atmosferu očekuje u Novom Sadu?
- Nama je svaki meč bitan, takav će biti i sa Škotima, želimo da pobedimo. Voleo bih da bude pun stadion. Ipak, ne znam kako će se poraz u Zagrebu odraziti na atmosferu u Novom Sadu. Nemam staklenu kuglu - zaključio je Mihajlović.
Novi okršaj nećemo dugo čekati, ali novu šansu za SP hoćemo. Voz za Brazil smo propustili, sledeći polazi za Moskvu, odnosno Rusiju, tek 2018. To znamo i bez staklene kugle.
STOJKOVIĆ: Nisam ljut
Mnogi su očekivali da će na golu stajati Vladimir Stojković umesto Željka Brkića. Golman Partizana nije bio ljut zbog toga.
- Ljut? Ne, zašto bih bio - kratko je odgovorio.
A, da je bio nervozan pored terena, to sigurno jeste. Pred novinarima se pojavio sa flasterom na čelu. Srećom, nije ga pogodio nikakav novčić ili slično sa tribna.
- Ma, ne, imao sam peh, udario glavom na klupi kad sam skočio zbog jedne propuštene šanse u drugom poluvremenu - objasnio je Stojković.
ĐURIČIĆ: Jeftino
Mladi Filip Đuričić je bio vidno tužan posle poraza.
- Bez obzira na sve, rezultat nije realan. Primili smo brzo jeftine golove i to nas je potpuno izbacilo iz koloseka, a rivalima dalo vetar u leđa. Na žalost, za nas je ovo kraj, realno više nemamo mnogo izgleda da se nađemo u Brazilu. Tužni smo, jer oni nisu bili toliko nadmoćni, koliko to rezutat govori. Da smo igrali drugo poluvreme kao prvo, možda bi bilo drugačije... Da sam malo bolje reagovao, ko zna šta bi bilo, ali ne smemo posustati do kraja kvalifikacija - smatra član holandskog Herenvena, koji je i imao dve dobre šanse da zatrese mrežu Hrvata.
TOŠIĆ: Nije (još) kraj
Zoran Tošić nije mnogo pokazao na terenu, ali nije želeo ni da potpiše kapitulaciju:
- Zašto mislite da je gotovo? Igra se dok god ima nade, kraj je tek kada ne budemo imali više ni teoretskih šansi. Možemo da žalimo za prvim poluvremenom, jer smo u izjednačenoj igri primili dva gola posle grešaka. Kasnije smo mogli da se podignemo, ali nismo uspeli.
