Beograd lepši od Londona

"Volim golf, kao i tenis, ali sada nemam vremena pošto je počela sezona, moram da se koncentrišem samo na fudbal", kaže kapiten Mančester Junajteda, Nemanja Vidić.

Vratio se Nemanja Vidić u tim Mančester Junajteda posle osam meseci pauze, teške povrede (u decembru na meču sa Bazelom) i operacije kolena, ponovo zadužio kapitensku traku i igrama najavio da će biti onaj stari neprelazni Srbin, koji je prethodnih sezona na "Old Trafordu" izborio status jednog od najboljih defanzivnih fudbalera u Engleskoj i Evropi.

Vidićev povratak na teren obradovao je i navijače "crvenih đavola", koji su ga zbog hrabre igre pozvali "srpska stena", nepremostiva prepreka za protivničke napadače. Kapiten je nedavno odgovarao na pitanja fanova Mančester Junajteda na zvaničnom sajtu kluba. Govorio je o svemu pomalo, naravno, o fudbalu najviše.

Između ostalog, rekao da mu je bilo teško zbog osmomesečnog odsustva sa terena zbog povrede, da je Beograd za njega najleši grad, da su mu kao dečaku idoli bili svi fudbaleri Crvene zvezde koji su postali prvaci Evrope 1991. godine, kao i da po završetku fudbalske karijere planira češće da igra golf...

Prvo pitanje bilo je vezano za dugo odsustvo sa terena zbog povrede.

"Da budem iskren, teško mi je palo što sam osam meseci bio van terena. Teško je kada ne igrate toliki period. Frustrirajuće je kada gledate saigrače na treningu kako igraju fudbal, to vam nedostaje. Ono što me je držalo jeste to što sam pokušavao da se vratim još bolji posle povrede".

Vidić je u Engleskoj zavoleo golf i često je uzimao časove.

"Trenutno ne igram golf. Išao sam na časove pre povrede, ali sada nemam vremena pošto je počela sezona. Kada završim sa fudbalom voleo bih da češće igram golf. Posle časova primetio sam da igram sve bolje i bolje, ali sada moram da se koncentrišem samo na fudbal. Inače, mnogo volim i tenis. U stvari, uvek sam tu, oko sporta.

Na pitanje o omiljenim gradovima, Vidić nije imao mnogo dilema.

"Beograd je divno mesto u kojem volim da provodim vreme. Sviđa mi se i London. Tokom karijere imao sam priliku da putujem po svetu, video sam mnogo lepih gradova i arhitektura u njima, ali Beograd je na broju jedan. London pruža mnogo mogućnosti, čini mi se da se sve dešava u prestonici Engleske".

Kao i svi dečaci, koji su počinjali da trče za loptom, imao je svoje fudbalske idole, kao i omiljeni klub.

"Da budem iskren, nikada nisam obraćao pažnju na defanzivce, iako sam počeo kao desni bek, a zatim sam prebačen na štopera. Uvek sam više voleo veziste i napadače. I dalje sam veliki navijač Crvene zvezde, a odrastao sam gledajući najbolju generaciju u njenoj istoriji, onu koja je postala prvak Evrope i sveta 1991. godine. Savićević, Prosinečki, Jugović, Mihajlović, Pančev... To su bili igrači koje sam voleo da gledam. Gledao sam i onu utakmicu kada je Mančester Junajted pobedio Zvezdu u Superkupu Evrope, ali najviše mi je u pamćenju ostao meč Zvezda - Bajern, bilo je to polufinale Kupa šampiona, revanš u Beogradu. Imao sam video-kasetu sa snimkom tog duela i toliko sam ga puta gledao da se kaseta na kraju pokvarila i zaglavila u video-rikorderu. Umeli su da mi kažu: "Nemanja, opet gledaš Zvezda - Bajern?!" Od drugih igrača, voleo sam Tina Asprilju iz Parme i Batistutu dok je igrao za Fiorentinu. Voleo sam i Brazilca Ronalda, naravno.

Još malo o Zvezdi, ali i Partizanu, kao odgovor na pitanje koji je najteži derbi koji je igrao.

"U Engleskoj ih ima nekoliko, a u Srbiji - samo jedan, između Zvezde i Partizana! To su teške utakmice, i fizički i psihički. Teško je izdvojiti jednu. Recimo ono kada je Oven dao gol Sitiju u poslednjem minutu pretprošle sezone. To je možda i najzanimljiviji meč koji sam odigrao u karijeri".

Nema omiljeni drugi klub, pa ipak...

"Ne pratim nijedan tim posebno. Rado gledam engleski fudbal jer igram ovde, pa samim tim gledam druge ekipe i igrače. Ponekad volim da pogledam utakmicu Real Madrida zbog Kristijana Ronalda. Igrali smo zajedno i interesuje me kako mu je u novom klubu. Već šest godina igra na vrhunskom nivou i daje golove. Volim da gledam i ostale igrače sa kojima sam nekad igrao, kao recimo Zorana Tošića u Rusiji".

Za Nemanju važi ona "i posle fudbala - fudbal".

"Razmišljam ponekad šta ću raditi kada okončam karijeru. Teško je reći, ali mislim da ću ostati u fudbalu. Ne znam, ja sam veoma takmičarski nastrojena osoba i možda ću pokušati da budem trener. Još uvek imam dovoljno vremena, imam još nekoliko godina da razmislim o tome. Ali verujem da ću ostati u fudbalu. Pa, fudbal je moj život, zar ne?", zaključio je Vidić.