Nemačka je obećana zemlja
Krenuo je iz Zrenjanina i preko Beograda, Mančestera i Kelna i stigao do Moskve, svuda mu je bilo lepo, a u Nemačkoj najlepše.
Čim se u Stokholmu završila turneja najboljih srpskih fudbalera, prva pod vođstvom novog selektora Siniše Mihajlovića, Zoran Tošić je dočekao priliku da "sleti" u svoj Zrenjanin. Takvi trenuci postaju sve ređi - da se obiđe kuća, roditelji, prijatelji... Sve su ređi, ali još dragoceniji. Zna to Zoran da ceni, zna i zbog čega. Celi sprat njegove kuće u tom banatskom gradu uveliko je "u funkciji" - igraonica, sa vodenim gradom za kćerke Inu i Ninu, naravno, pod komandom supruge Dijane.
"Porodica je oslonac, životni pokretač za svakog normalnog čoveka. Njih tri su uz mene u svakom momentu, što se kaže - u dobru i u zlu. Sve što radim, radim zbog porodice. Uloga oca je nešto toliko lepo, da rečima ne može da se opiše. Uz odrastanje starije kćerke Ine shvatio sam koliku odgovornost imam. Vreme provedeno s kćerkama učini da i neke neuspehe lagano zaboravim", ističe Tošić.
Tošići se uskoro sele iz Zrenjanina u Beograd i uglavnom će tamo boraviti kada su u Srbiji. Smatraju da će deca imati zanimljivije odrastanje u glavnom gradu, što ih, naravno, neće sasvim odvojiti od Zrenjanina.
"Zrenjanin će za mene, dok sam živ, ostati grad broj jedan. Tu su mi roditelji, brat, prijatelji. Lepo se osećam i volim da sam s njima, u mom gradu..."
Za Zrenjanin su vezani i Tošićevi fudbalski počeci.
"Odmah se videlo da će nešto biti od mene", pola u šali, a pola u zbilji će Zoran. "Kao klinac, igrao sam po ceo dan, fudbal i samo fudbal. Ne znam od koga sam nasledio talenat, jedini fudbaler u mojoj porodici bio je rođeni brat Darko. Sada se bavim poslom koji volim najviše na svetu i nijedna obaveza mi nije teška. Reprezentacija? Ne postoji veća čast koju fudbaler može da doživi. Divan je osećaj predstavljati svoju zemlju".
Kaže da ne bi uspeo u fudbalu da nije imao podršku roditelja i brata.
"Ne bih da se ponavljam, ali sam stvarno voleo fudbal više od svega i baš sam se trudio da istrajem. Bilo je uspona i padova. Teški su ovde uslovi za razvoj, loši su tereni. Iskren da budem, nisam neki karakter, ali što se fudbala tiče, tu sam totalno drugačiji. Sve činim da bih ostvario cilj, a moji su mi oduvek pomagali da istrajem.
Od Zrenjanina do Moskve, između toga Beograd, Mančester i Keln. Pet gradova, različita iskustva i drugačiji život. Svaki je doneo nova iskustva, a priče su, naravno, posebne".
"Beograd volim, godinu i po sam živeo u našem glavnom gradu, a to što ću tamo nastaviti da živim dovoljno govori. Mančester je totalno drugačiji, vrlo miran, ali vreme nam nije dozvoljavalo da se više posvetimo samo gradu i životu u njemu. Ipak, bio je to dobar period, iako žalim za propuštenom prilikom u Junajtedu. Keln je manji, ima oko milion stanovnika, sve je prelepo i na svom mestu. Tamo smo se moja porodica i ja najlepše osećali, jer smo imali dobro društvo, mnogo je naših ljudi u tom gradu. Nemačka je obećana zemlja, s obećanom ligom. Moskva je slična Beogradu, ali daleko veća i takođe je prepuna Srba. Rusi su sličnog mentaliteta i tamo se osećam kao kod kuće. U Moskvi se najčešće družim s Rahimićem, Markom Lomićem i Milošem Teodosićem. Obično smo u srpskom restoranu 'Botik Petra', gde se govori naš jezik i jedu pljeskavice... Mane Moskve su velike gužve i, naravno, teške zime".
Još ne razmišlja o tome šta i kako posle fudbala, zna samo da želi još dugo da igra. Ambicije u narednoj sezoni su jasne - da ga zaobiđu povrede i da odigra na visokom nivou. Ističe da je u godinama kada bi trebalo da igra najbolji fudbal, kako u klubu, tako i u reprezentaciji. Prioritet u životu su mu zdravlje i ljubav u porodici, jer ga to čini spokojnim. Svestan je da su sve ostale stvari prolazne...
"Stvari su 'lagane' za mene, kada, na primer, pošaljem Pepea 'po burek' i dam gol Kasiljasu pod prečku... Mnogo je to lepo, ali najčešće uživam u slobodnim danima. Pročitam novine, naše, ruske i strane, često sam na internetu. Posmatram kćerkice, šetam se s njima, kuliram uz piće i - ni o čemu ne razmišljam".
Biće sve pod kontrolom
|