Navijajte, ne vređajte!
Stadioni nam ovog proleća ne zvrje prazni, a lep utisak kvare "pojedini navijači", koji na tribine ne dolaze da podrže svoje ljubimce, već da vređaju rivale.
Kragujevački tifozi su vređali Roberta Prosinečkog, nazivajući ga ustašom, a Partizanovi "grobari" su "častili" Novosađane pesmom "pola Mađar, pola ustaša".
Sramno, besmisleno i nekorektno. Zvezdin trener je "ustaša" samo zato što je igrao za reprezentaciju Hrvatske, a istom tom "ustaši" majka je Srpkinja Emilija, rođena u Ježevici kod Čačka, udaljenoj samo pedesetak kilometara od Kragujevca. Robertov pokojni otac Đuro bio je sve, samo ne nacionalista, a pogotovo ne ustaša.
A, šta tek reći za uvrede upućene Vojvodini. Zar u ekipi "lala" ne igraju igrači uglavnom srpske nacionalnosti. Uostalom i da su Hrvati ili Mađari, to ne znači da su ustaše. Dobro bi bilo za sve da se takve stvari što pre iskorene, jer govor mržnje nas je 90-tih doveo do krvavog rata u kojem su svi izgubili. Hiljade života, spaljenih i razorenih domova, rasturenih porodica, opšte bede i nemaštine. A, tada je sve nekako počelo na stadionima. Mnogi i danas pamte neodigrani meč u Maksimiru između Dinama i Crvene zvezde, koji je praktično bio najava krvavih dešavanja narednih godina. Bilo ne ponovilo se.
Zato, na fudbalskim i bezbednosnim organima je da takve stvari saseku u korenu, a na klubovima i medijima da kroz edukaciju navijača energiju usmere u pozitivnom pravcu. Zar nije mnogo lepše pevati pobedničke pesme svojim ljubimcima, nego vređati sportskog rivala? Zar isti ti klubovi nebrojeno puta nisu platili pozamašne novčane isnose UEFA-i zbog nedoličnog ponašanja?
A, verujem da većina navijača dolazi na stadion da navija za svoj tim i pomogne mu da pobedi rivala u sportskom odmeravanju snaga. Tako bi trebalo da bude i da nam se i svet divi, a ne da nas nazivaju divljacima.
