Mnogo Kula do Londona!

"Ne može život uvek da bude Liga šampiona", kaže Izraelac i tvrdi da nije došao u Srbiju samo da odradi ugovor i uzme pare.

O kvalitetima Avrama Granta može da se polemiše, ali ni o tome da u Srbiji nije radio čovek sa većim trenerskim pedigreom. Samo jedan penal delio ga je od osvajanja Lige šampiona sa Čelzijem, "maleni" Portsmut je doveo do finala FA kupa...

Vodio je svoje ekipe u prelepim ambijentima stadiona širom sveta, a iza sebe Izraelac ima sijaset važnih utakmica u karijeri. Posle svega, Grant je stigao u Srbiju. U Partizanu je dobio podjednako dobre uslove za fudbal, moderan trenažni objekat, ali i igranje u ligi koja je predaleko od Premijer lige. O kvalitetima fudbalskih objekata ne treba ni trošiti reči.

Savet manjim klubovima Izraelac je osetio potrebu da posavetuje druge manje klubove u Srbiji...   "Poenta uspeha nije u velikim sredstvima koja vam stoje na raspolaganju i vi ih uludo trošite. Inteligentni ljudi uspeh postižu tako što koriste ona sredstva koja im stoje na raspolaganju, na najbolji mogući način. To se zove dobro upravljanje, dobro ekonomisanje. Englezi imaju izreku: "Ukoliko imaš puno jabuka, napravi pitu od jabuka".

Međutim, ogroman prelaz u karijeri koji je napravio ne zabrinjava Granta. Dolazak u Partizan nije doživeo kao korak unazad, jer se u suprotnom ne bi prihvatio posla.

"Takav mi je posao, a ne može život uvek da bude Liga šampiona", jasan je Avram Grant.

"Mnogo je Kula na putu do Londona, velikih izazova do elite. Baš tako doživljavam posao u Srbiji. Svi klubovi u kojima sam radio bili su veliki izazov našim protivnicima. Isti je slučaj u Partizanu, video sam kako se drugi raduju kad nas pobede. Lepo je videti ljude u Srbiji, koji vrlo strastveno doživljavaju fudbal i unose puno emocija".

Kad strani trener dođe u Srbiju, odmah mu se pripiše da je stigao da odradi ugovor, uzme pare i ode dalje.

"To u mom slučaju nije tačno. Motiviše me rad u Partizanu. Primećujem da protivnički igrači skaču sa klupe samo kad stvore šansu protiv mog kluba, dakle svi žele da nas pobede. I to je pritisak sa kojim se morate nositi ako mislite da se bavite fudbalom. Zanimljivije je tako, to je draž koja vas i uvodi u ovaj posao, koja vas drži u njemu i koju ćete naći u retko kojoj drugoj delatnosti".

Kad poredi Englesku i Srbiju, kaže da im je zajednička strast prema fudbalu. A, ono što ih najviše odvaja su fudbalski stadioni!

"Nisu potrebna velika sredstva za adaptaciju terena, a od vitalnog su značaja. Ljudi dolaze da bi videli tehnički doteran fudbal, a to ne možete ostvariti ukoliko nemate uslove. Teren na Hajdukovom stadionu je svakako bolji nego onaj koji sam video na Karaburmi i u Novom Pazaru i čestitam Kuli na tome. Srbiji su potrebni bolji tereni ukoliko želi da igrači napreduju", poručio je Avram Grant. 

Srbi strastveno vole fudbal Grant se još jednom osvrnuo na ambijent u Kuli, i to kroz prizmu navijača.   "Nije bilo nijednog incidenta, što je svakako odraz dobre organizacije i visokog stepena navijačke kulture", kaže Grant. "Situacija na engleskim tribinama je daleko žustrija, usijanija... To je svakako zanimljivije za gledati i u tome učestvovati, ali znate i sami kakve smo sve probleme imali dok nismo iskorenili huliganizam, odnosno sveli ga na podnošljive mere. Ljudi ovde vole fudbal, strastveno prate svoje klubove, to je moje duboko ubeđenje nakon ova dva meseca, koliko živim u Srbiji".