Kad je derbi bio praznik
Sneg nije omeo čak 35.000 ljudi da uživaju u majstorijama Mitića, Bobeka i ostalih fudbalera crveno i crno-belih.
Čekajući prve ovogodišnje okršaje Crvene zvezde i Partizana (već 21. marta sudariće se u prvom meču polufinala Kupa), prava je prilika da se ponovo podsetimo njihovih duela iz prošlosti. Ovog puta vratićemo se čak 62 godine unazad.
Na starom stadionu Crvene zvezde, 19. marta 1950. godine, najveći rivali sreli su se sedmi put. Ekipe su ka centru poveli kapiteni Rajko Mitić i Stjepan Bobek. Sneg koji je padao i hladno vreme nisu omeli čak 35.000 ljudi da dođu na stadion i zagreju se vatrenim navijanjem.
Po izveštajima koji su ostali s meča, svedočenju učesnika, derbi je doneo sve fudbalske čarolije, driblinge, duele, akcije i - golove.
Prva radost kod gostiju. Čak je i famozni Mrkušić nekad umeo da pogreši, a grešku je iskoristio Pajević. Partizan je poveo, slavili su crno-beli u 24. minutu. Zvezda se nije predavala... A samo 11 minuta kasnije, posle kornera koji je izveo Vukosavljević, stvorila se gužva pred golom Šoštarića koji je, razume se, iskoristio i izjednačio Kosta Tomašević.
"Kosta je bio čudo od igrača pred golom. Taj je živeo za duel. Nije davao golove glavom, ali svaki "otpadak" išao je ka njemu. I kad nije bilo tako, on bi se izborio, izgurao, samo da osvoji loptu. Posle je ostalo samo još da je pošalje u mrežu", pričao nam je o ovom legendarnom golgeteru i majstor pisane reči Stojan Protić.
Grmeo je Topčider od aplauza kojim su akteri ispraćeni na pauzu posle prvog poluvremena. Samo što je počelo drugo, Zvezda je povela... Đajić-Mitić-Takač, sjajnu akciju krunisao je Antić i sada su crveno-beli u delirijumu. Na krilima preokreta nastavili su da pritiskaju najvećeg rivala.
Najbolji akter meča bio je Rajko Mitić, mada je bilo još pojedinaca u timu domaćina koji su zaslužili sve pohvale za učinak u ovom derbiju. Konačan rezultat postavio je Bane Vukosavljević u 75. minutu.
"Baneta su zvali Mrgud... Bio je baš neke preke, nezgodne naravi... Dao je dva gola u finalu Kupa, protiv Partizana, i Zvezdi doneo prvi pehar u istoriji. Ispostavilo se kasnije da je prosto bio streptomicin za Partizan. Redovno je dobro igrao protiv crno-belih, davao golove... Ostalo je upamćeno da je bio omiljeni igrač glumca i velikog zvezdaša Ljube Tadića. Svaku pobedu, svaki gol, znalo se, zajedno su proslavljali posle utakmica, u beogradskim kafanama", jednom prilikom pričao je Zvezdin velikan među stativama Srđan Mrkušić.
Beše derbi i beše praznik. Takvi su bili svi prošli, neka takvi budu i budući dueli večitih rivala.
