Fudbalom do diplome i biznisa
Zajedno sa bratom Brankom osnovao u Vermontu fudbalsku akademiju i klub, u kojem je generalni menadžer, trener i - igrač u 41. godini.
Već davnog jula 1991. godine Bojan Vučković se otisnuo preko okeana, u Ameriku. Dva jaka razloga su ga povela na put: da studira i igra fudbal. Da studira, rešio je da počne, ali i završi finansije i marketing na Univerzitetu "Frenklin Pirs" u Nju Hempširu. A, fudbal je samo nastavio da igra.
"Prošao sam sve selekcije Partizana, igrao malo i za prvi tim, u generaciji sa Vasiljevićem, Tešovićem, Miletićem... Onda sam rešio da se oprobam u Americi, na dva terena", priča 41-godišnji Bojan.
U Kući slavnih |
"Igrao sam za "Frenklin Pirs", na 73 utakmice dao 99 golova, dva puta izabran u idealni tim američkih univerziteta... Posle sam draftovan za mali fudbal i naigrao se, u Feniksu, Detroitu, Baltimoru, Filadelfiji. Tri puta sam izabran u Ol star ekipu cele Amerike. I veliki fudbal sam igrao, naravno - u Bostonu i Montrealu".
Škola je završena, ali fudbalska karijera - još nije. Ne da još traje, nego je i obogaćena važnim sadržajima i aktivnostima. Bojan je na studijama upoznao sadašnju suprugu, Amerikanku, takođe sportistkinju, košarkašicu.
Zajednički život nastavili su tamo gde su ih vodile njegove fudbalske staze, a onda se skrasili u maloj državi Vermont, na severu USA, u Sent Albansu, kojem je nabliži veći grad Montreal, na drugoj strani granice sa Kanadom.
"U Sent Albansu sam krenuo da spojim biznis sa zadovoljstvom. Zajedno sa bratom, Brankom, otvorio sam Fudbalsku akademiju "Bojan Vučković", u stvari školu fudbala, koja se odvija po kampovima, u letnjim mesecima. Prve godine, 1998, imali smo jedan kamp, sledeće četiri-pet u isto toliko gradova, a sada brojimo 45 kampova, širom Nove Engleske, sa preko 1.500 polaznika".
Stipendije
|
"Takmičimo se u trećoj, amaterskoj ligi, koja je odmah ispod dve profesionalne lige. Prvenstvo se igra od maja do septembra, a u klubovima igraju ponajbolji fudbaleri sa univerziteta. U klubu sam generalni menadžer, trener, ali i igrač, još se ne predajem", ističe Bojan.
"Branko je, takođe, trener i možemo da se pohvalimo da smo već lansirali dosta dobrih fudbalera u klubove profesionalnih liga. Našim utakmicama u Sent Albansu prisustvuje u proseku 1.600 gledalaca, što je sasvim zadovoljavajuće za gradiće koji su tipični za Vermont. Uspeli smo, u stvari, da učinimo da su naše utakmice više od fudbala: organizujemo ih tako da ljudi dolaze sa zadovoljstvom, porodično, da provedu zaista prijatne trenutke na stadionu i oko njega".
I, tako, fudbalska i životna, američka priča Bojana Vučkovića izgleda kao da je negde na zlatnoj sredini. Dosta toga je već uspešno odigrano, ali drugo poluvreme tek počinje.
Poziv našoj deci
Akademija poziva i decu iz "starog kraja" da se pridruže, jer će igrati fudbal, ali i ići na atraktivne izlete u Njujork, Boston i druge gradove i imati lepu priliku da poboljšaju svoj engleski jezik. Zainteresovani mogu da se informišu na sajtu www.isabeograd.co.rs. |