Kako smo primili šest komada od Argentine
Selektor fudbalske reprezentacije Srbije i Crne Gore na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj 2006. godine Ilija Petković, priseća se najtežeg poraza našeg tima na planetarnim smotrama fudbala.
"Ni danas mi nije jasno kako se to dogodilo u Gelzenkirhenu, ne mogu da objasnim kako su nam dali šest golova. Imali smo solidan tim, u celim kvalifikacija primili smo samo jedan jedini gol i bili smo dobro naštimovani", počeo je priču Petković.
"Ruku na srce, odbrana nam je bila hendikepirana, jer je Vidić izostao zbog suspenzije, a Dragutinović se povredio na zagrevanju. To je kao da most ostane bez stubova nosača! Mogao bih tu reprezentaciju da poredim sa sadašnjom... Ali neću! Izgubili smo, Argentina je zasluženo pobedila. Tvrdim da bolji tim tada nismo imali i tvrdim da smo psihološki bili spremni. Zaista ostaje neobjašnjivo kako su uspeli da nam nanesu tako težak poraz. Recimo da su imali dobar dan, dok smo mi igrali naš najlošiji fudbal".
U kvalifikacijama se, međutim, činilo da tim SCG, iako je tada prvi put nastupao pod tim imenom i uprkos tome što se mesec dana ranije državna zajednica raspala, odiše stabilnošću i ravnotežom, pa nije čudo što smo smatrani za ekipu koja iz senke može da bude prijatno iznenađenje 18. planetarnog fudbalskog događaja.
Žreb nam je bio sve, samo ne naklonjen: dodelio nam je u grupi Holandiju, Argentinu i Obalu Slonovače. Bez obzira na to, verujemo da ni najveći pesimisti nisu mogli da predvide pola tuceta golova u našoj mreži na meču s Gaučosima.
Sve je nekako krenulo naopako. Odbrana je igrala bez povređenog Nemanje Vidića, a Milan Dudić je počeo umesto Ivice Dragutinovića. Ta kombinacija nažalost nije mogla da se nosi s fantastičnim argentinskim napadom. Samo šest minuta posle prvog zvižduka sudije, Maksi Rodrigez je postigao gol. U 29. minutu ponovo smo doživeli hladan tuš. Hirurski precizno, Argentinci su posle desetak dodavanja uspeli da pronađu Krespa u prostoru oko jedanaesterca. On je dodao loptu Kambijasu, koji ju je smestio u gol. Pred kraj poluvremena primili smo još jedan pogodak, a egzekutor je opet bio Maksi Rodrigez.
"Argentina jeste bila težak protivnik, igrali su jak, "mehaničarski“ fudbal bez improvizacije. Sećam se da je njihov golman imao previše ispucavanja od preko sedamdeset metara…Te lopte padala su napadačima pravo na noge. Igrali su precizno, kratkim dodavanjima… Kada bih sada hteo da nalazim opravdanje, mogao bih da kažem da je bila kiša, visoka trava, ali"...
Tada je postalo jasno da su se snovi i selektorovo obraćanje rečima „ne kažem da nećemo biti prvaci“ pretvorili u košmar, koji je u drugom poluvremnu postao i prava noćna mora.
Sve što smo uspeli da uradimo je da stvorimo nekoliko šansi, i to do 65. minuta, kada je Kežman zbog neopreznog starta zaradio crveni karton. Sa igračem manje jasno je da su sve lađe potonule.
Ostaće upamćeno i da nam je gol dao tadašnji rezervista, a danas najbolji igrač sveta, Lionel Mesi.
Prisetite se kako sve to izgledalo na SP 2006. u Nemačkoj...
