Piksi: U Japanu kao u raju!

"Meni ovde prija, japanski fudbal je vrlo interesantan, uslovi su sjajni, svaki trener bi poželeo ovde da radi, ali onaj ko nije video i osetio to ne zna".

Dragan Stojković već četiri godine uspešno vodi Nagoju

Negde u zapadnom Pacifiku, tačnije u mikronezijskom arhipelagu, na ostrvu Guam, srpska fudbalska legenda Dragan Stojković Piksi planduje u društvu porodice. Nedavno završenu sezonu može mirne duše i uzdignuta čela da okarakteriše kao uspešnu, uprkos zauzetom drugom mestu u Džej ligi.

Nisu Piksijevi "kitovi ubice" odbranili titulu koju je, sa bodom više u foto-finišu, prigrabila Kašiva, inače novi prvoligaš, ali ta činjenica nije previše uzbudila petu Zvezdinu zvezdu i najuticajnijeg trenera u Japanu i živu legendu kluba.

"Zaista sam zadovoljan godinom, mada je bila dosta turbulentna", prisetio se na trenutak Stojković, na početku razgovora, nerado i nekih neveselih momenata, teških, ne samo za Nagoju, već i za Japan, trenutka kada je čitav svet saosećao sa žiteljima Zemlje izlazećeg sunca:

"Dogodio se prekid u prvenstvu, trajao je dva meseca, zbog zemljotresa i cunamija... Početak sezone bio je praćen povredama igrača, što se odrazilo na rezultate u prvih pet-šest kola".

"Neverovatno je da sa 71 bodom nismo bili šampioni, to spada u domen fantastike. Prošle godine je, recimo, drugoplasirani imao 62 boda. Ta sezona je bila jedina u dve decenije dugoj istoriji Džej lige u kojoj se prvak znao tri kola pre kraja. U svim prethodnim uglavnom je odluka padala u poslednjoj rundi. Baš mi smo, eto, prošle godine srušili tu tradiciju. To je ono o čemu stalno pričam, o neizvesnosti po kojoj je japansko prvenstvo možda i najinteresantnije na svetu".

I dalje su samo dva tima "u opticaju" za titulu. I tako godinama, bez izgleda da se to stanje promeni.

"Pitanje je kad će kod nas biti tako. Ali, evo, za utehu, i u Španiji je isto, barem po tom pitanju. Vodi se borba udvoje između Barselone i Reala".

Ponavlja da nije razočaran igrama i rezultatima Nagoje...

"Generalno sam zadovoljan. Igrači su dali sve od sebe i to je vrlo važno. Pa, u fudbalu nigde ne piše da moraš biti prvi. Ekipa je pokazala izuzetnu stabilnost kroz sezonu i kontinuitet, zbog čega mi je posebno drago. Jer, to je ono što sam i obećao kada sam prihvatio da budem trener ovde. Kontinuitet. I, to se pokazalo kao tačno".

U prvoj sezoni na klupi Nagoje osvojio je treće, u drugoj deveto mesto, ali je uveo ekipu u finale Carskog kupa i polufinale azijske Lige šampiona. U trećoj sezoni, prvi put u istoriji, osvojili su titulu, a u minuloj drugo mesto. To je kontinuitet u pravom smislu reči o kojem priča. Ali, da li je došlo do zasićenja? Ipak je tu čitavu deceniju, četvrtu kao trener?

"Nisam se zasitio, ima posla, ljudi me poštuju, liga je interesantna, sve imam ovde! Kako onda mogu biti zasićen? - i dalje sa istim elanom kao i pre tri ili pet godina o privlačnosti Japana i tamošnjeg loptanja priča srpski as".

Zadovoljan je ne samo zbog Nagoje, nego i japanskog fudbala...

"U pitanju je izuzetno stabilna liga, ne samo Nagoja, već svi klubovi u Japanu u finansijskom smislu. Ovde ne postoji problem da gori pod nogama, da ne znate šta ćete, gde ćete. Sve je do tančina isplanirano, isprogramirano, budžeti se znaju, sve je kako treba. Zato volim Džej ligu, jer sve funkcioniše kao da je nestvarno, sve je u minut, sve se zna, ne može ništa da vas iznenadi, pogotovo ne program utakmica, program kupova".

Očigledno je da mu se uopšte ne ide iz Japana?

"Meni ovde prija. Japanski fudbal je vrlo interesantan, uslovi su sjajni. Svaki trener bi poželeo ovde da radi. Onaj ko nije video i osetio, to ne zna. Evropa je Evropa, Liga šampiona je Liga šampiona, ali u Japanu je raj. Radite bez presinga, vučete poteze, za sve se, što se ekipe tiče, pitate i ne znam šta ima bolje od toga".

Bio je igrač, funkcioner, sada trener, trofeji se jednostavno "lepe" za njega. Koji su dometi ekipe u budućnosti?

"Nagoja postaje ozbiljan tim, stalno smo u vrhu. Možemo da gubimo utakmice, nije problem, ali moramo da znamo kako ih gubimo i da poraze podnosimo dostojanstveno. Ekipa pokazuje karakter, uspeo sam u tom planu, okrenuo sam ih, što se kaže, za 180 stepeni. To je velika stvar. Ovde se radi šampionski, uvek se pripremamo kao da idemo na titulu svake godine. Navijači su time zadovoljni. U februaru ćemo se opet okupiti, početi pripreme, neću mnogo menjati, nema potrebe".

Da li se Japan oporavio od katastrofe koja se dogodila sredinom marta? Postoji li strah i dalje?

"Nema straha, straha koji bi možda imali drugi narodi da se to njima dogodilo. Japanci su narod koji živi takvim životom. To što se dogodilo je nešto na šta čovek ne može da utiče. Nije bilo lako. Reaktori u Fukušimi su ugašeni u septembru i neće biti posledica po tom pitanju. Život se sada normalno odvija. Što se nas tiče, i mene lično, zbog posla i obaveza koje sam imao, stekao sam utisak kao da se ništa nije dogodilo". 

SRPSKI FUDBAL U TEŠKOM STANjU 

 Sami smo krivi

Srpska fudbalska stvarnost je kao tunel mračna. Klubovi i reprezentacija su dotakli dno u 2011. godini. Talentovana smo nacija, to je činjenica, ali nam fudbal nekako ne ide. Gde leži problem?

"To je vrlo lako objasniti. To znači da ne posedujemo kvalitet po evropskim kriterijumima. Ne treba da se čudimo kada se dogode neuspesi. Tada mi znamo da krivimo ove ili one. Ali, zapravo smo sami krivi. Jer, ako si kvalitetniji od nekoga, onda imaš 80 posto šansi da ga prođeš. Treba da te strefi neka nesreća da ne bi prošao".

Kako isplivati iz blata? Tomislav Karadžić preporučuje okretanje našoj deci. To radi Partizan, počela je i Zvezda, polako i Vojvodina.

"Kad nemate finansijske mogućnosti, veoma je teško postizati rezultate. Znam to vrlo dobro jer sam predsednikovao u Zvezdi. I sam sam se suočavao sa time, osetio sam tu vrstu problematike koja je je permanentno prisutna. Okretanje deci po svaku cenu nije rešenje, ali ako imaju talenta, onda je to super. Međutim, nemojmo onda tražiti rezultate odmah. To je mukotrpan rad na duže staze. Strašno smo nestrpljivi, ne želimo da se suočimo sa time da problem postoji".

Kada će u Srbiji biti kao u Japanu, u pogledu organizacije, reda, rada i discipline?

"Verujem da će u Srbiji, koja ima milion problema, doći i to vreme. Ali porediti našu zemlju i Japan je nestvarno. Nemoguće je porediti. Razlika je u genima. Japance je teško dostići".