Kod Slobe opuštenije nego kod Čaušeskua

Život nezaboravnog libera obeležile fudbalske pobede, ali i strogi režimi, pa je u Bukureštu bio osuđen na 10 godina zatvora.

Legendarni libero Crvene zvezde, Miodrag Belodedić (47), izvlačio je 16. decembra parove za šesnaestinu i osminu finala Lige Evrope, a 8. maja kao ambasador biće u Bukureštu domaćin finala ovog takmičenja.

Dobro se sećate našeg Mileta. Ušao je u istoriju evropskog fudbala kao prvi fudbaler koji je postao prvak Evrope sa dva različita kluba, prvo sa Steauom 1986, a zatim i Crvenom zvezdom 1991. To su ujedno jedina dva istočnoevropska kluba, koja su se popela na krov Starog kontinenta. Zato i ne čudi što je Belodedić ili Belodedići, kako ga zovu u Rumuniji, legenda obe Zvezde, beogradske i one u Bukureštu (Steaua na rumuskom jeziku znači zvezda). Tako je čoveku koji ceo život beži od statusa zvezde - zvezda postala sudbina.

Pored Zvezde i Steaue, tu je i treća zvezda, koja simbolizuje jedan sistem. Sistem koji je u vreme njegovog odrastanja vladao rumunskim prostorima. Strogi komunistički režimi bili su Belodedićeva sudbina, a on se, hteo-ne hteo, našao praktično u ulozi promotera Čaušeskove vlade. Sin ozloglašenog diktatora Nikolaja

Valentin, imao je ključno mesto u upravi Steaue, u vreme njenih najvećih uspeha, uključujući i osvajanje Kupa evropskih šampiona 1986. godine. Međutim, kada su, posle neverovatne pobede nad Barselonom, igrači mogli da unovče kvalitet, režim je pokazao svoje pravo lice - kao i većini rumunskih građana bilo im je onemogućeno da imaju pasoše kod sebe, a trpeli su i brojne druge kontrole. Sve to samo je ubrzalo Miletovu odluku da, pod izgovorom da ide s majkom u posetu Jugoslaviji, pobegne. Tu priču ste sigurno čuli - kako ga je rođak partizanovac nagovarao da ode u Humsku, ali se on, kao navijač Crvene zvezde odmalena, uputio pravo u kancelariju Dragana Džajića, dok su ga u Rumuniji osudili na 10 godina zatvora zbog izdaje, jer svi igrači Steaue imali su vojne činove.

Uprkos svemu što je prošao i čega je sve morao da se nagleda u Čaušeskuovoj Rumuniji, Belodedić danas racionalno posmatra stvari.

"Uh, bilo je svega, mnogo toga sam pričao, nešto i nisam. … Evo, na primer, zanimljivo je da sam, dok sam bio u Steaui, digao novac iz banke da sestri kupim stan, a već posle pet minuta našao sam se na raportu kod nekog sekretara i morao da odgovaram na brojna pitanja.

Gledaj ga, ovaj je lud

Ipak, kaže da nije sve bilo tako loše.
"Gledajte, ja sam, kao i mnogi drugi, u tom strogom režimu stekao radne navike i disciplinu. Kad sam došao u Zvezdu, između dva treninga bih odlazio na Avalu i trčao. Ljudi koji su prolazili tuda, kad bi me videli, često bi prokomentarisali": "Gledaj ga, ovaj je lud, nije mu dosta što trenira po ceo dan". Danas je takva volja, nažalost, retka. Klinci se sve manje bave fudbalom iz ljubavi, svima je samo novac u glavi. Nema discipline, nema sistema, takmičenja mlađih kategorija su mnogo slabija nego onda…".

To što je Mile doživeo u jednom danu neki ne bi ni za deset života. Imao je, na primer, priliku da upozna i Nikolaja Čaušeskua, i Slobodana Miloševića. Iz njegovih reči može se videti i velika razlika u karakteru između te dvojice autokrata.

Prijem kod Čaušeskua 1986.

NATO sprečio da se vrati u Zvezdu
Zbog svega što njegovo ime predstavlja, Miodraga Belodedića bi mnogi voleli da vide u Zvezdi. Takav scenario je 1998. bio blizu ostvarenja.
"Vraćao sam se iz Meksika, gde sam završio ugovor, i svratio do Beograda da vidim prijatelje. Džajić mi je tada rekao: "Mile, raspakuj kofere, ostaješ kod nas." A bila je napeta situacija, NATO je već pretio bombardovanjem Srbije. Posle svega što sam preživeo, novi rat mi nije bio potreban. Odem zato u Bukurešt, a Lakatuš, koji je tad počeo da radi u Steaui, prevari me i nagovori da nastavim da igram, ha-ha. … Mislio sam najviše još šest meseci, ali ostadoh ja cele tri godine na terenu, do svoje 37. godine".

I kontroverzni gazda Steaue Điđi Bekali u Miletu je video čoveka koji bi mogao da podigne ugled Steaue. Prošle godine ga je zvao i ponudio mu da bira funkciju. Belodedić je rešio da ostane u rumunskom savezu, gde je započeo ozbiljan posao, pa je jasno da u ovom trenutku ni njegova Zvezda ne bi mogla da ga pomeri odatle.

Voli da trenira decu

Danas živi i radi u Bukureštu, ostao je tih i skroman, baš kakav je bio i na vrhuncu slave.

"Trenutno vodim brigu o mlađim selekcijama u fudbalskom savezu Rumunije. Ponuda je stigla 2006. godine, uvideo sam da je to ono što želim da radim. Iskustvo u toj vrsti posla stekao sam u Španiji, radio sam u jednom privatnom klubu bliskom Valensiji".

Sadašnji rezultati rumunskog reprezentativnog fudbala daleko su od nekadašnjih, tako je i u mlađim kategorijama.

"Rezultati koje zasad postižem na ovom mestu ne ispunjavaju pre svega moja očekivanja. Imali smo samo jedan pozitivan rezultat s generacijom rođenom 1994. godine, sve ostalo mora mnogo bolje", priča Mile ili Belo, kako ga zovu Rumuni.

"Imam ideju kako bi sve to trebalo da izgleda, ali suočavamo se s mnogim preprekama. Znam da u Srbiji umeju da kažu da je privatizacija rešenje za spas fudbala, i to u velikoj meri jeste tačno, ali mora se voditi računa i o nekim drugim aspektima".

Priča Belodedić o iskustvima Rumuna, koja bi i našem fudbalu mogla da budu upozorenje.

"U Rumuniji klubovi imaju bogate gazde i velike budžete, ali se jure rezultati i samo rezultati. Po svaku cenu. Zato su mnogi klubovi sastavljeni skoro isključivo od stranaca, igrači se često menjaju, kupuju, prodaju... A tu ispaštaju mlađe kategorije, o kojima retko ko brine. Ti stranci guše domaću decu i posledice su očigledne: A reprezentacija već dugo nema uspeha, ne "izlaze" novi fudbaleri. Mi se trudimo da, kad deca dođu kod nas na kampove ili neke akcije, ispravimo stvar, da radimo bolje s njima, što je dugotrajan proces".